Poreska uprava i diskreciono pravo pojedinih privrednika da krše zakon

Prema Programu transformacije Poreske uprave Srbije za period od 2021. do 2025. godine mnoge stavke su već ispunjene, a videli smo i da je poboljšana naplata poreza, te i da su oni koji su ranije i bili van sistema, sada na osnovu digitalizacije ove uprave, „uterani u sistem“. Iz godine u godinu prihodi budžeta na osnovu poreza su takođe viši, i to ne samo zbog inflacije. Evidentno je, međutim, da neki poreski obveznici i dalje uspevaju da izbegnu moderni sistem uprave, jer u Srbiji i dalje postoje slučajevi neisplaćenih doprinosa i osiguranja radnicima.

„Kada sam ispred Unije razgovarao sa direktorkom Poreske uprave, rekao sam da treba da vode računa o tome da te provere ne koštaju dodatno privrednike, da ih ne ometaju, da to traje brzo i da bude efikasno. Takođe, jednom prilikom su došli i kod mene u firmu. Prestao sam sa jednim delom posla, pa im je to bilo čudno jer se ne ostvaruje promet. Kompjuter im je poslao obaveštenje, to im je omogući novi softver,“, objašnjava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

U planu transformacije rada Poreske uprave kao jedan od ciljeva upravo stoji i „razvoj softvera za izradu sveobuhvatnog profila poreskog obveznika, na nivou Poreske uprave, koji uključuje i posebne zahteve Poreske policije, a na osnovu svih podataka iz eksternih i internih baza podatka uz poboljšani proces pretrage, ukrštanja podataka, kao i automatizovanog načina grafičkog prikaza ukrštenih i povezanih podataka od značaja za otkrivanje poreskih krivičnih dela“.

Ipak, ne primenjuju se ovi podaci na sve.

Poznato je da Poreska uprava ima manjak zaposlenih i da traže načina da privuku zaposlene za rad u inspekciji, što u poslednje vreme najviše i čujemo kao jedan od problema u radu ove institucije.

„To je poznata stvar, da se ne primenjuje na sve. Ali ne znam kako to pojedinci mogu, s obzirom na softver i na sve ostalo. Jer recimo sada ako je rok za plaćanje bio 15 dana i zakasnite dva dana, već po nekom automatizmu plaćaš kaznu,“ kaže Atanacković o unapređenom sistemu.

Kako objašnjava Mihailo Gajić, ekonomista iz Libeka, postoje dva načina na koje poslodavci mogu to da učine, jer sada kao privrednik ili pravno lice ne može da se pusti platu zaposlenima bez poreske prijave, a koju je računovođa napravio, sa posebnim pozivom na broj, ne može to da se uradi.

„Sa jedne strane, veliki broj radnika prima platu na ruke u Srbiji, a uplaćuje im se minimalac. Na to se naravno ne plaća porez, ali i to može lako da se uhvati. To su najčešće male firme, jer kompanijama je jako skupo da vode dvojno knjigovodstvo. Za male firme je to lako odrediti, samo se gleda ko akontaciono podiže dobit,“ kaže Gajić.

Drugi način, koji je postao očigledan kada su počele da ga primenjuju i neke kompanije koje su primale i subvencije u Srbiji kao veliki investitori, jeste da jednostavno ne izmiriš svoje obaveze.

„Poreska toleriše to nekim velikim firmama, naročito onima koje su subvencinisane, pa se tako desilo da smo videli tek kada su se neke kompanije koje su dobile subvencije zatvorile, da nisu radnicima mesecima uplaćivali obaveze“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz Libeka.

Turska kompanija Džinsi iz Leskovca i Serfud iz Smedereva, samo su neki od primera stranih investitora za koje smo to saznali tek nakon zatvaranja njihovog poslovanja u Srbiji.

Prema Poreskoj upravi, cilj tranformacije je bio i modernizovana naplata poreskih dugova kroz razvijenu efikasnu centralizovanu funkciju upravljanja naplatom poreskih dugova koja je u potpunosti povezana sa poreskim kalendarom, ima definisane prioritete u naplati i oslanja se na rezultate analize rizika i podatke iz profila poreskog obveznika, uz maksimalnu automatizaciju postupaka.

Kompjuter možda i po automatizmu šalje obaveštenja koje su to platiše uredne ili ne izmiruju svoje obaveze na vreme, ali je očigledno da ima i onih koji uspešno odolevaju digitalizaciji i modernizaciji poreskog sistema, jer je na kraju uvek u pitanju ljudski faktor taj koji kontroliše rad mašine.