Poslovne istrage i „Due dilligence“

Detektivske agencije posluju u Srbiji već 20 godina i u začetku ove delatnosti u Srbiji detektivske usluge su se svodile uglavnom na preljube i tajno praćenje.

Kako je vreme prolazilo, i uz to se privatni detektiv kao pojam i zanimanje sve više popularizovao, tržište se širilo i delatnost se razvijala, pa se tako broj i vrsta usluga povećavao i bivao sve raznovrsniji.

Danas, broj usluga koje nudi jedna profesionalna detektivska agencija je daleko veći nego kada je ova delatnost bila u začetku.

Broj usluga koje su nastale paralelno sa razvojom tehnologije je rastao, zatim, nakon što je 2005 godine poligrafsko testiranje uvedeno u ponudu detektivskih usluga to je takođe ponudi dalo jednu drugu dimenziju, preko poslovnih istraga koje su se popularizovale nakon privatizacije pa sve do one najvažnije usluge o kojoj ćemo detaljnije diskutovati a to usluga poslovne istrage ili popularno nazvana „Due dilligence“.

Klijenti koji angažuju privatne detektivske agencije su sve manje fizička lica a sve više pravna lica. Kompanije se javljaju iz brojnih razloga kao što su provera lica koje se zapošljava u kompaniji, provera lažnog bolovanja, bezbednosna zaštita, „curenje informacija“, interne istrage, provera kredibiliteta top menadžmenta, industrijska špijunaža, provera poslovnih saradnika, provera poslovnih partnera, prikupljanje podataka o konkurenciji, to sve spada pod domen poslovnih istraga.

„Due dilligence“ predstavlja istragu koja podrazumeva istragu potencijalnog poslovnog partera ili potencijalne akvizicije. „Due dilligence“ jeste analiza rada određene kompanije, može biti sa različitih aspekata a najčešći su pravni, finansijski i tehnički.

Investitori traže ovaj izveštaj prilikom ulaganja u privredno društvo i za njih se sačinjava sveobuhvatan izveštaj o svim pitanjima koja ih interesuju, dakle, vlasnička struktura, način upravljanja, radni odnosi, imovina, sporovi, autorska prava, procedure, provera kvalifikacija, pravnog kapaciteta, ograničenja u poslovanju, bezbednosne procedure i ostala specifična pitanja, u zavisnosti od vrste delatnosti i interesa investitora.

Na primer, kompanija iz Holandije želi da investira, odnosno, da preuzme kompaniju iz Srbije i postane njen većinski vlasnik. Kompanija je iz Srbije i u vlasništvu je lica iz Srbije. U pitanju je potencijalno velika investicija od 25 miliona evra. Investitori nemaju zadovoljavajuću količinu informacija o kompaniji osim javno dostupnih podataka iz arhiva i baza podataka, što nije zadovoljavajuća količina podataka, pogotovo kada se uzme u obzir magnituda investicije.

Kompanija iz Holandije angažuje detektivsku agenciju sa ciljem da obavi pravno-dijagnostičku analizu poslovanja pravnog subjekta, odnosno, „due dilligence“ kompanije koja je predmet interesovanja klijenta iz Holandije. U pitanju je sofisticirana metodologija prikupljanja podataka koja obuhvata prikupljanje podataka iz baza podataka i arhiva kao i terenski rad, pa i obaveštajni rad.

Nakon što detektivska agencija prikupi sve podatke klijent dobija izveštaj u pismenoj formi sa analizom, mišljenjem i zaključkom, kao i sa svim kritičnim tačkama („red flag“) obeležene sa nivoom potencijalnog rizika-nizak, srednji i visok nivo rizika.

Najbitniji deo „due dilligence“ je „executive sumarry“ koji sadrži najvažnije informacije i zaključke o privrednom društvu koje je bilo objekt „due dilligence“, a često i preporuke kako određene nezakonitosti ili pravne probleme otkloniti. Potencijalni investitor na osnovu rezultata „due dilligence“ istrage donosi odluku da li investicija ima profitni potencijal ili nema, odnosno, odlučuje da li mu se isplati da investira u taj pravni subjekt ili ne.

„Due dilligence“ može biti i interni, ukoliko sam vlasnik sumnja u legalnost ili etiku poslovanja pravnog subjekta kojeg je vlasnik pa želi da ispita poslovanje kompanije iznutra, a prilikom kog se, neretko koristi i poligrafsko testiranje zaposlenih. Investitor takođe može iskoristiti ovaj izveštaj da odluče i pod kojim uslovima će izvršiti eventualnu transakciju. Poslovni partneri i finansijske institucije odlučuju da li će i pod kojim uslovima poslovati ili finansirati privredno društvo koje je bilo predmet „due dilligence“.

Vlasnici odlučuju koje će strateške odluke doneti, da li će zadržati postojeći menadžment, da li će zahtevati bilo koju odgovornost za poslovanje. Menadžment odlučuje o tome da li će ostati u privrednom društvu, koje će poslovne poteze preduzimati, da li će povećavati ili smanjivati broj zaposlenih i na koji način će se preduzeće dalje razvijati. Na osnovu rezultata „due dilligence “ može se postaviti pitanje odgovornosti bilo kog pojedinca, uključujući i krivičnu odgovornost.

Činjenica je da je „due dilligence“ ozbiljan biznis kojim se u krajnjoj liniji ne bave samo detektivske agencije nego i advokatske kancelarije koje posluju u privrednom pravu. Ono je osnova svake dugoročne poslovne odluke pogotovo u modernom privrednom okruženju i predstavlja ozbiljan „alat“ i neprocenjiv adut u poslovnim pregovorima i poslovnim akvizicijama.

Preduslov za donošenje kvalitetnih poslovnih poteza jeste posedovanje pravovremenih i proverenih poslovnih informacija koje su u biti determinišući faktor pri svakom ozbiljnijem poslovnom poduhvatu, a u današnjem poslovnom okruženju ne postoji kvalitetna dugoročna poslovna odluka koja nije posledica informacija koje su prikupljene metodom „due dilligence“.