Restitucija u Srbiji: Godinama pokušavao da vrati imanje predaka, dokazivanje vlasništva kao nemoguća misija

Slobodan Brajkov iz Vršca uspeo je da vrati ukupno tri hektara, 72 ara i 92 kvadratna metra poljoprivrednog zemljišta u Konaku, malom mestu u Banatu, koja je njegovim precima država oduzela tokom četrdeseth godina prošlog veka. Odlukom Agencije za restituciju 2022. godine vraćen mu je samo deo imovine, sam proces pred ovim državnim telom trajao je godinama, a on i dalje nije završen. Između ostalog, ključni problem je bio to što nadležne ustanove tvrde da nisu imale pristup svoj neophodnoj dokumentaciji – što je zapravo čest problem u Vojvodini.

Brajkov je još 2012. godine podneo zahtev za restituciju 46 jutara i 860 hvati zemljišta, odnosno oko 28 hektara, koje je njegovom pradedi i prababi oduzeto 1946. godine. Takođe je pokušao da povrati i dodatnih 50 jutara (29 hektara) poljoprivrednog zemljišta, koje je 1948. bilo obuhvaćeno postupkom arondacije, odnosno ukrupnjavanjem parcela, kako bi se povećala iskorišćenost zemljišta.

Dakle, od ukupno oko 57 hektara zemljišta, Brajkovu su vraćena približno četiri. To je oko sedam odsto zemljišta.

Prvo je Agencija za restituciju 2014. godine odbila njegov zahtev, uz obrazloženje da raspoloživa dokumentacija ne omogućava precizno utvrđivanje koje su parcele oduzete bivšim vlasnicima, njegovim precima.

Na ovu odluku, Brajkov je uložio žalbu Ministarstvu finansija, Sektoru za imovinsko-pravne poslove. I ona je, međutim, odbijena kao neosnovana.

Dve sudske presude

Međutim, Upravni sud je iste godine poništio rešenja Agencije i Ministarstva i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Takođe, Državno pravobranilaštvo u Zrenjaninu, podneskom iz 2013. godine, ukazalo je na obavezu nadležnih organa da primene važeće propise, posebno Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Ipak, postupak je godinama stajao u mestu, jer je Agencija navodila da nedostaje ključna dokumentacija o prethodnom vlasništvu. Tek 2019. godine, geodetski veštak je preporučio vraćanje parcele u Konaku, a uvidom u elektronsku bazu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) potvrđeno je da je parcela u državnoj svojini i da njome raspolaže Ministarstvo poljoprivrede.

Inače, Upravni sud je 2016. godine još jednom presudio u korist Brajkova. Tada je predmet ponovo vratio Ministarstvu finansija na ponovno odlučivanje. Sud je tada istakao da je nesporno utvrđeno da je njegovim precima zemljište oduzeto, te da je Ministarstvo, preciznije Sektor za imovinsko-pravne poslove, imalo mogućnost da utvrdi koje su parcele bile predmet eksproprijacije.

U presudi se dalje navodi da je Ministarstvo finansija bilo dužno da po službenoj dužnosti pribavi podatke od RGZ-a, s obzirom na to da eventualni propust državnih organa u vođenju evidencije ne sme ići na štetu podnosioca zahteva.

Sud je u presudi zaključio da su osporenim rešenjem povređene odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, prema kojima se imovina vraća u naturalnom obliku ili kroz državne obveznice i novčane nadoknade.

Konačno, Agencija za restituciju je 2022. godine donela odluku da Brajkovu vrati tri hektara, 72 ara i 92 kvadratna metra zemljišta.

Dakle, Brajkov je uspeo da vrati samo deo oduzetog zemljišta. Međutim, priča se ovde ne završava.

“Zbog brojnih administrativnih problema i spore procedure, meni zemljište i dalje nije vraćeno. Za preostali deo zemljišta, koje ne može da mi se vrati, treba da mi bude isplaćeno, ali država insistira na tome da se isplaćuje samo 15 odsto procenjene vrednosti zemlje”, kaže Brajkov za Novu ekonomiju.

Inače, svi kojima, umesto vraćanja imovine u naturi, sleduje obeštećenje, mogu da očekuju 15 odsto od procenjene vrednosti imovine.

“Trebalo bi urediti zakon, da postoji neka supstitucija, da se ljudima daje neko drugo zemljište, takođe u državnom vlasništvu, kog sigurno ima dovoljno. Mislim da bi to bilo najpoštenije”, kaže Brajkov.

Zašto fali dokumentacija?

Mile Antić iz Mreže za restituciju za Novu ekonomiju objašnjava da je svaki slučaj drugačiji, te da postoje situacije u kojima je zaista teško utvrditi prethodno vlasništvo.

“U Vojvodini su česti slučajevi, kako mi to nazivamo, ‘dobrovoljačke zemlje’. Dakle, u pitanju su dobrovoljci iz Prvog svetskog rata kojima je dodeljivana zemlja. Mnogi od njih tada uopšte nisu bili upisani kao vlasnici. Često se dokument koji fali nalazi u posedu RGZ-a, koji je tek pre par godina, nakon više decenija, počeo da objavljuje eArhivu. U jednoj opštini u Banatu nijedan dokument nije mogao da se dobije, dok načelnik RGZ-a tamo nije otišao u penziju pre par godina”, kaže Antić.

On zaključuje da državni organi često ne daju dokumentaciju na uvid, te da ima i njihovih propusta, ali da je svaki slučaj priča za sebe, te da je do dokumentacije nekada zaisa teško ili nemoguće doći.

Iako u Agenciji za restituciju nemaju informaciju o broju slučajeva u kojima nije moguće utvrditi da li je neka imovina u prošlosti oduzeta, za Novu ekonomiju navode nekoliko razloga iz kojih se ovo dešava.

“Prvi razlog zbog čega se za neku imovinu ne može utvrditi da li je oduzeta je zato što podnosioci zahteva ne znaju koja je imovina oduzeta njihovim precima, kao i način na koji je oduzeta, da li je u pitanju nacionalizacija, konfiskacija, eksproprijacija ili nešto drugo, niti poseduju bilo kakvu ispravu vezano za tu imovinu. Ovakvih zahteva Agencija je primila na stotine”, kažu iz Agencije i dodaju da u tim slučajevima, bez bliže identifikacije imovine, nisu u mogućnosti da utvrde na koji je način i kome je imovina oduzeta.

Ipak, naglašavaju da, ukoliko podnosioci zahteva mogu da identifikuju imovinu koja im je oduzeta, Agencija može da zatraži od RGZ-a Uverenje o kretanju vlasništva, iz koga može da se utvrdi ko je bio vlasnik te imovine i na osnovu čega je ta imovina prešla u državnu svojinu. Dalje, od nadležnih opštinskih uprava može da se traži da dostave svu dokumentaciju koju poseduju u vezi sa imovinom bivšeg vlasnika, iz čega može da se utvrdi da li je neka imovina oduzeta, po kom osnovu i kome.

“Drugi razlog zbog čega se za neku imovinu ne može utvrditi da li je oduzeta, je to što je zbog proteka vremena arhiva državnih institucija uništena, što zbog poplava, požara ili nekih drugih razloga, a ni podnosioci zahteva u svojim ličnim arhivima ne poseduju dokumente”, dodaju iz Agencije.

Kada zemlja ne može da se vrati, daje se novac

Iako, naravno, oduzeta imovina može da se vrati, to nije uvek u naturalnom obliku. Drugim rečima, država nekad neće vratiti oduzetu imovinu, već će isplatiti određeni novčani iznos. Iz Agencije za restituciju kažu da je najčešći razlog što neka imovina ne može da se vrati – to što je ona u međuvremenu iz državne prešla u privatnu svojinu.

“Drugi razlozi su što su objekti koji su oduzeti srušeni, pa su na oduzetom zemljištu izgrađeni novi objekti. Dalje, ne može se vratiti građevinsko zemljište na kome se nalaze javne površine ili je planskim aktom predviđena izgradnja objekata javne namene na tom zemljištu, službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje delatnosti državnih organa, nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade. Takođe, ukoliko je oduzeto neizgrađeno zemljište, a nakon oduzimanja isto je izgrađeno u skladu sa zakonom, takvo zemljište ne može da se vrati. Ukoliko neka imovina ne može da se vrati u naturalnom obliku, bivši vlasnik odnosno njegovi zakonski naslednici imaju pravo na obeštećenje”, kažu iz Agencije.

Obeštećenje se, podsećamo, isplaćuje u iznosu od 15 odsto procenjene vrednosti nekretnine.

Tu vrednost, objašnjavaju iz Agencije, utvrđuje poreska uprava na čijoj se teritoriji ona nalazi.

Vrednost pokretnih stvari Agencija utvrđuje preko veštaka odgovarajuće struke. Takođe, može se procenjivati i vrednost preduzeća.

Procenjena vrednost imovine potom se množi sa koeficijentom 0,15. Obeštećenje se isplaćuje u novcu i u vidu državnih obveznica. Konkretno, u novcu se isplaćuje akontacija koja iznosi 10 odsto od ukupne sume obeštećenja, a isplaćuje se i celokupni iznos obeštećenja, ukoliko on po korisniku ne prelazi iznos od 1.000 evra.

Srbija se zadužila 40 miliona evra da bi platila deo duga za restituciju