SAMO JE NEBO GRANICA. I REALNOST

Sporazum o slobodnoj trgovini ima veći politički i geopolitički značaj nego trgovinski i ekonomski, smatraju naši sagovornici. Čak 92 odsto izvoza Srbije u Kinu dolazi od dve kineske kompanije koje eksploatišu prirodna bogatstva istočne Srbije, Ziđin koper i Ziđin majning. Te dve firme su i dva vodeća izvoznika iz Srbije. Ako se pogleda realno stanje, ovaj sporazum može biti stimulans za investicije kineskih kompanija koje bi ovde proizvodile, a onda izvozile u Kinu bez prepreka, a Srbija bi ostala skromna sirovinska baza drugoj po veličini svetskoj ekonomiji

Srbija je u oktobru prošle godine potpisala i ubrzo potom Narodna skupština je ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom republikom Kinom.
Kina sporazum još nije ratifikovala, a najave su da bi trebalo to da uradi do juna, kada bi „prvog dana trećeg meseca nakon meseca prijema obaveštenja kojim Strane obaveštavaju jedna drugu, diplomatskim putem, da su ispunjene njihove unutrašnje zakonske procedure neophodne za stupanje na snagu ovog Sporazuma“, on i počeo da se primenjuje.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, godinama najavljivan i pregovaran od aprila do septembra prošle godine, predstavljan je kao neverovatna šansa za srpsku privredu ili, rečima tadašnje predsednice Vlade Ane Brnabić, „samo bi nebo bilo granica za srpsku privredu“.

Sporazum obuhvata 10.412 tarifnih pozicija, ili jednostavnije srpskih proizvoda na koje će biti odjednom ili postepeno ukinute carine i 8.930 kineskih proizvoda.
Za oko 60 odsto tarifnih oznaka, uvoz u Srbiju i NR Kinu će biti liberalizovan odmah, dodatnih oko 16 odsto posle pet godina, još oko 10 odsto posle deset godina, a još oko četiri odsto nakon petnaest godina.

Kada posle 15 godina prođe prelazni period, za oko 90 odsto tarifnih oznaka neće biti carine.

To deluje mnogo, ali Srbija u okviru CEFTA-e ima multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini koji obuhvata 100 odsto proizvoda, sa EU oko 95 odsto, sa Rusijom 98 odsto.

IZVOZIĆEMO, UGLAVNOM, RUDE

Svako olakšavanje i pojeftinjenje trgovine po pravilu donosi koristi. Samo je pitanje kome.
U slučaju ekonomski ravnopravnih država, uglavnom se prave simetrični sporazumi, gde svako pokuša da zaštiti svoje strateške grane u kojima bi jeftinija strana konkurencija mogla da ugrozi domaće proizvođače.
U slučaju neravnopravnih aktera, kao na primer, Srbije koja čini oko 0,1 odsto svetskog izvoza i Kine koja je sa 14,4 odsto udela najveći izvoznik na svetu, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić ističe da se obično zaključuju asimetrični ugovori u kojima slabija strana dobija povoljniji tretman.

U ovom sporazumu čini se da nema nikakve asimetrije u našu korist. Najvažniji kriterijum, poreklo proizvoda je standardno, mogu da se bez carina izvoze samo proizvodi sa 50 odsto plus jedan poreklom iz Srbije. To faktički isključuje većinu industrijskih proizvoda, jer kod nas njih uglavnom proizvode strane kompanije. Ovo će najviše da se odnosi na rude, a čini mi se da su zbog toga i kineske kompanije inicirale ovaj sporazum“, napominje Bjelić.

Recimo, neki proizvod koji se prerađuje u Srbiji, a sirovina potiče iz neke druge zemlje, teško da će moći da dobije sertifikat o poreklu koji izdaje Uprava carina, a bez kog nema izvoza bez carine.
Bijelić podseća da je EU omogućila kumulaciju porekla, pa se tako prilikom izvoza u EU kao domaći proizvod prihvata i ako je sirovina iz CEFTA (BiH, Albanija, CG), EFTA (Island, Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn) i EU.
U slučaju Kine, to će važiti samo za proizvode koji su napravljeni od sirovina iz Srbije i Kine. S obzirom na veličinu Srbije i resurse kojima raspolaže, sporazum će važiti za prilično mali broj proizvoda.
„Kina ima mnogo više sirovina i mnogo više mogućnosti za izvoz sopstvenih proizvoda. Ovaj sporazum može biti stimulans za investicije kineskih kompanija koje bi ovde proizvodile, a onda izvozile u Kinu bez prepreka“, napominje Bjelić.

U KINU IZVOZE – KINESKE KOMPANIJE

Kao ključni argument da će nam „nebo biti granica“ kada zaključimo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom je statistika izvoza u Kinu.
Naime, u poslednjih 10 godina naš izvoz u Kinu je porastao 187 puta. Te 2012. godine srpska ekonomija je u Kinu izvezla robe za 6,4 miliona dolara, a 2023. čak 1,2 milijarde.

Pokrivenost uvoza izvozom je sa samo 3,5 odsto 2017. skočila na 25 odsto prošle godine.
Tadašnja premijerka, danas predsednice Skupštine rekla je tada: „Verujem u konkurentnost naše privrede i da Sporazumom o slobodnoj trgovini možemo to da podignemo još najmanje 152 puta“ (izjava je od prošle godine pa ne obuhvata rast izvoza u 2023, prim. nov.).
Sa takvom progresijom i uz ukidanje carina, zaista gde je granica rastu izvoza? Ovo bi se mogao zapitati neko ko nije bacio pogled na strukturu tog famoznog izvoza u Kinu.
A tamo, vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu u periodu januar-decembar 2023. godine, kako nam je dostavila Privredna komora Srbije su: rude bakra i koncentrati u visini 68 odsto ukupnog izvoza i katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra 24 odsto izvoza.
Drugim rečima 92 odsto izvoza Srbije u Kinu dolazi od dve kineske kompanije koje eksploatišu prirodna bogatstva istočne Srbije, Ziđin koper i Ziđin majning. Te dve firme su i dva vodeća izvoznika iz Srbije.
Čak i u okviru tog bakra struktura izvoza je nepovoljna. Prošle godine je izvezeno rude i koncentrata bakra u vrednosti 842,6 miliona dolara i 301 milion dolara proizvoda od bakra.
Ako tome dodamo da je iza bakra najvažniji izvozni proizvod drvo, i to uglavnom neobrađeno ili prosto obrađeno sa 32,5 miliona dolara, dođemo do toga da je Srbija zapravo sirovinska baza, naravno u okviru svojih skromnih mogućnosti, drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.
Na veliku većinu sirovina je ovim sporazumom ukinuta carina i to odmah, a među njima je i litijum karbonat, proizvod koji bi trebalo da se dobija kopanjem rude jadarit kod Loznice, ako do toga dođe.
Od ostalih izvoznih proizvoda vredni pomena su industrijske mašine koje smo prošle godine izvezli za 7,8 miliona dolara, električne mašine 16,6 miliona evra i još nešto više od tri miliona evra ostalih vrsta mašina.

VEĆI POLITIČKI NEGO EKONOMSKI ZNAČAJ

Ukidanje kineskih carina na skoro sve farmaceutske i industrijske proizvode, od strane zemlje sa 1,4 milijarde stanovnika i ogromnom ekonomijom, na papiru deluje kao džek pot, ali da li mi zaista imamo šta da izvezemo tamo, a da bude konkurentno tamošnjim proizvodima.

Nemanja Šormaz, direktor CEVES-a, ističe da bi neko bio konkurentan na kineskom tržištu treba da proizvodi ogromne serije, da ima niske cene i da uspe nekako da prebrodi brojne vancarinske barijere.

Naša ekonomija nije takva. Industrijske kompanije više rade male serije po narudžbini. Teško je očekivati da će u većoj meri biti konkurentni tamo. Nisam video nikakvu analizu kako će, s druge strane, uvoz iz Kine uticati na naše proizvođače. Rekao bih da je mnogo veća šansa da uvoz odande poremeti naše firme, nego da naš izvoz u Kinu poremeti njihove proizvođače“, ocenjuje Šormaz.

On dodaje da ovaj sporazum o slobodnoj trgovini ima veći politički i geopolitički značaj, nego trgovinski i ekonomski, u svetlu kineske politike „Pojas i put“.
„Kineske investicije u Srbiji u prošloj godini dostigle su 1,3 milijarde evra i bile su druge iza EU, a ukoliko gledamo pojedinačno zemlje, Kina je bila najveći investitor. Do pre desetak godina te investicije nisu prevazilazile stotinak miliona evra. Zato je ovaj sporazum strateški bitna poruka i pokazuje opredeljenje i Kine, ali i Srbije“, napominje Šormaz.
Treba reći da ulaskom Srbije u EU, ako se tako nešto ikada desi, a ima naznaka da bi i to moglo da se dogodi ne tako daleko u budućnosti, svi spoljnotrovinski sporazumi se ukidaju i Srbija preuzima spoljnotrgovinsku politiku EU.

VINO I RAKIJA MOŽE, ALI ZA DESET GODINA

Prema izjavama državnih zvaničnika, najviše koristi od ukidanja carina trebalo bi da imaju poljoprivredni proizvodi, voće, pre svega jabuke, dunje, povrće, kao i vino i rakija…
Ali ako pogledamo dosadašnje bilanse, prošle godine je izvezeno voća i povrća za 1,3 miliona evra (oko 350 tona), 1,2 miliona evra smrznute govedine (579 tona) i oko 1,7 miliona evra alkoholnih pića, najviše vina, ili 356 tona.
Poređenja radi, u EU je izvezeno 322.798 tona voća i povrća za 690 miliona evra, pića za 169 miliona evra i mesa u vrednosti preko 30 miliona evra.
Problem sa izvozom hrane u Kinu je daljina. Veliki deo prehrambenih proizvoda je veoma teško i veoma skupo prevesti do tamo da ostanu sveži. A prerađeni proizvodi teško da mogu da izdrže troškove tako dalekog puta s obzirom na nisku vrednost.
Profesor Bjelić ocenjuje da bismo u Kini mogli da nastupimo sa proizvodima više faze prerade koji su skuplji i mogu da podnesu te troškove.
Ali recimo, pomenuta vina će bez carine biti tek pet godina nakon stupanja sporazuma na snagu, a do tada će se postepeno smanjivati carine sa trenutnih 14 odsto. To važi za vino u pakovanju do dva litra. Za pakovanja od dva do 10 litara je prelazni period 10 godina, a početna carina 18 odsto.
Za rakije je takođe prelazni period 10 godina.

Na osnovne namirnice kao što su pšenica, kukuruz, brašno, šećer, ulje, nema smanjenja carina, odnosno nisu obuhvaćeni sporazumom.
Za suvo voće, koje se takođe spominje kao izvozni adut, prelazni period je maksimalnih 15 godina, a početna carina 25 odsto.

Za sveže jabuke, šljive i višnje carina se ukida odmah, ali za dunje je prelazni period 10 godina, a za kajsije 15.
Zanimljivo je da za jedan od najznačajnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda Srbije, maline i borovnice uz njih, nema smanjenja i ukidanja carina.
Pomenuti bakar je naravno na listi proizvoda kojima se odmah ukidaju carine. Zapravo, bio bi da na njegov uvoz carine već nisu na nuli.

DEFICIT 3,6 MILIJARDI EVRA

Na drugoj strani je uvoz iz Kine. U prošloj godini iz „svetske radionice“ uvezli smo robe za 4,86 milijardi dolara.
Izvoz Srbije u Kinu je od 2017. povećan za 20 puta ili za 1,18 milijardi evra. S druge strane, uvoz iz Kine je povećan „svega“ 2,7 puta. U nominalnim iznosima to je više od tri milijarde evra.
Deficit u razmeni između Srbije i Kine je 3,6 milijardi evra. Kina je drugi izvoznik u Srbiju iza Nemačke, a na listi uvoznika iz Srbije nije ni među prvih 10.
Prošle godine, prema podacima PKS, najviše smo iz Kine uvozili razne mašine, pametne telefone, električne mašine, hemijske proizvode i zapravo skoro sve na listi Zavoda za statistiku. Recimo, mi smo iz Kine uvezli voće i povrće u vrednosti od oko šest miliona evra, a izvezli smo tamo četiri puta manje.
Zapravo jedna od najvećih koristi za građane kao potrošače i privredu od ovog sporazuma moglo bi biti pojeftinjenje uvozne robe iz Kine zbog smanjenja i ukidanja carina, naravno nauštrb carinskih prihoda države.

Ekonomista Dragovan Milićević je ipak skeptičan po tom pitanju.
„Ako imate tražnju za robom po ovoj ceni, ko bi smanjio cenu zato što ima manje dažbine. Verovatnije je da će neko uzeti tu razliku sebi kao profit“, navodi on.
Opšte je poznato, napominje, da onome ko pravi trgovinski suficit više odgovaraju sporazumi o slobodnoj trgovini.

Bojim se da je naša proizvodnja mala za Kinu, a troškovi transporta visoki. Govorimo o izvozu hrane, a mi ni svoje potrebe ne možemo da zadovoljimo. Osim toga, imamo već i iskustvo sa sporazumom sa Rusijom. Jako je teško dobiti sertifikat i ispuniti uslove za izvoz bez carine. A sećamo se da su neki izvozili jabuke iz Poljske kao naše, pa smo jednu godinu imali faktički zabranu izvoza u Rusiju“, podseća Milićević.