Sedam stvari kojima je Apple u svojoj istoriji korisnike dovodio do ludila

Čak i među vernim obožavaovima svega što Apple izbaci na tržište, postoje stvari kojima ih Apple dovodi do ivice živaca, a kamoli ne i ostatak sveta.

U Appleu su često donosili odluke koje su u početku izgledale potpuno besmisleno da bi se ubrzo pokazale kao ispravne. Isto tako, neke su se pokazale i kao pogrešne, ali ništa od toga Appleu nije nanelo nikakvu ozbiljnu štetu. Nešto slično Apple je izveo i sa novim MacBookom i praktično nema nijedne osobe kojoj jedan mali detalj u vezi sa njim ne ide na živce. Sedam je stvari koje je Apple u svojoj istoriji uradio i gotovo upropastio užitak korišćenja gedžeta, a počinjemo upravo sa novim MacBookom.

Jedan USB ulaz

Novi MacBook ima samo jedan USB ulaz. I, kao da to nije dovoljno u vreme kada sve želimo imati spojeno na jednom mestu, čak ni taj USB ulaz nije standardan. Naime, reč je o novoj tehnologiji, USB-C. Gotovo tri puta je manji od standardnog USB-a, a tako je napravljen iz prostog razloga jer je Apple jedino tako mogao proizvesti svoj najtanji i najlakši Mac u istoriji. Naravno, postoji opcija da svoj stari USB koristite na novom Macu, ali to će vas koštati dodatnih 80 dolara, koliko košta adapter. Apple je naravno ovim uradio ono što je radio i puno puta ranije – stavio je puno toga na kocku i sada čeka hoće li se ostatak tehnološke industrije pridružiti i polako uvoditi novi USB standard.

Hard diskovi

Apple je relativno brzo i naravno efikasno uklonio sva tri formata za čuvanje podataka. 1984. godine, nakon što su u prodaju pustili Macintosh, Apple je odustao od tada standardnog floppy diska od 5-1/4 inča i u svoje kompjutere ugradio 3-1/2 inča. Ta tehnologija u to vreme je bila potpuno nova, nešto kao i USB-C danas. Bio je to prvi kompjuter sa ugrađenim floppyjem tog formata i u roku od par godina cela industrija je prešla na njega i postao je novi standard. 1998. godine Apple je skroz odbacio floppy u uveo CD. Deset godina kasnije Apple je pustio na tržište MacBook Air koji nije imao čak ni to. U to vreme vrlo upitna odluka, ali sa današnje pozicije – vrlo logična. Ko se još seća CD-a?

Adobe Flash

Ovo već spada u epohalnu tvrdoglavost. Apple već godinama ‘pljuje’ po Flashu, a Stiv Džobs ga je opisao kao ekstenziju za surfovanje koja ima velikih tehničkih nedostataka i nema nikakvu podršku za uređaje sa touch tehnologijom. Najavio je da iPhonei i iPadovi nikada neće podržavati Flash, jer ionako postoje novi standari za mobilnu eru, kao što je HTML5. I Adobeu je Džobs preporučio da se okrenu toj tehnologiji. Godinu i po dana kasnije Adobe je objavio da je Džobs bio u pravu – odvojili su se od svoje 15 godina stare tehnologije i prebacili se na novi standard – HTML5.

Konektor „lightning”

Apple je milione dodataka doveo do toga da postanu potpuno beskorisni nakon što je sa iPhoneom 5 uveo novi 8-pinski konektor naziva Lightning. Za 80 odsto je manji od standardnog 30-pinskog konektora, a kako se pokazalo s iPhoneom 6, Apple je, između ostalog, uveo novi konektor kako bi svaki njegov sledeći gedžet bio još manji. Naravno, stariji uređaji sa starim konektorima se mogu koristiti, ali uz adapter koji košta 30 dolara.

Desni ‘klik’

Apple je doslovno opsednut mišem sa samo jednim, jedinstvenim dugmetom. To traje od 1983. Stiv Džobs je od početka govorio kako je miš sa tri dugmeta ‘teški napor’, te da usporava rad. Vremenom je Apple uveo desni klik, ali ne na klasični način. Korisnici su prvo kombinacijom tipke CTRL simulirali desni klik, a tek 2005. godine su sa ‘mighty mousseom’ napravili programirani desni klik.

Skrolovanje

Da bi operativni sistemi na Macu bili što sličniji operativnim sistemima na iPhoneima, Apple je 2011. promenio smer skrolovanja na svojim kompjuterima. Umesto standardnog skrolovanja – kad se stranica spušta skroluje se prema dole i obrnuto, Apple je i to promenio, pa se za spuštanje stranice skroluje prema gore, a za dizanje se skroluje prema dole. U podešavanjima se to može promijeniti, ali standard je sada obrnut.

Intelovi čipovi

Ovo je jedna od najvećih Appleovih grešaka. Apple se tek 2006. prebacio na Intelove čipove, a do tada je koristio najpre Motoroline i zatim IBM-ove. Za Apple je to značilo da godinama njihovi korisnici nisu mogli da koriste brojne softvere, koje su imali korisnici običnih PC-jeva, uključujući i Windowse.