Šest znakova da imate lošeg šefa i kako izaći na kraj sa njim

Vaš odnos sa šefom može od vašeg posla učiniti lepo ili izuzetno ružno iskustvo. Kada započinjete rad u novoj kompaniji ili u onu u kojoj već radite dolazi novi menadžment, normalno je nadati se da ćete „kliknuti” sa nadređenima. 

Ipak, može se desiti da vaš novi šef ne bude neko kome je interes zaposlenih u vrhu liste prioriteta, što može vrlo negativno uticati na radno okruženje.

Dobra okolnost je ukoliko ste u mogućnosti možete da kažete sve što vam je na srcu kada je vaš novi šef u pitanju, a najpre treba prepoznati „lošeg” šefa. To možete učiniti na osnovu sledećih nekoliko indikatora.

Niste prioritet

Da li vaš šef obavlja telefonske pozive ili dozvoljava drugima da „uskaču” dok ste usred konverzacije? Biznis konsultantkinja Dajen Sikel kaže da šefovi koji stavljaju svoje zaposlene „na čekanje” zbog drugih ljudi ili zadataka ne cene njihovo vreme.

„To mnogo govori o tome kakav će nivo komunikacije biti ubuduće, naročito kada se tim suoči sa problemima ili izazovima koji zahtevaju šefovo učešće”, kaže Sikel.

Preuzimaju sve zasluge

U idealnom radnom okruženju, svaki zaposleni u timu trebalo bi da bude prepoznat i priznat za svoje doprinose i zasluge. Loš šef će, međutim, konstantno pokušavati da preuzme zasluge za ono što su drugi uradili, naročito pred svojim nadređenima. Šenon Barns, stručnjak u ovoj oblasti, kaže da je loš šef osoba koja suviše često umesto „Mi” koristi „Ja” kada govori o dostignućima tima. Ovakvi šefovi se ne libe da vas prekinu dok govorite na sastanku, a sve kako bi izgledali pametnije ili nadmoćnije nad članovima svog tima, tvrdi Barns. 

Ne slušaju vas

Dobar šef će uvažiti i računati na sve ideje kada pokušava da završi projekat ili reši problem. Loš šef će, sa druge strane, konstantno pokušavati da minimizira doprinos članova tima i truditi se da projekat realizuje onako kako on misli da treba. 

„Ako se ispostavi da šef ima dobre preporuke, ali ne ume da sasluša druge, možda bi trebalo da počnete da se pitate šta bi uopšte radite tu?”, kaže Džejson Han, menadžer za regrutovanje talenata.  

Mikromenadžeri

Mikromenadžeri su oni šefovi koji se stalno mešaju i raspituju o svakom, pa i najmanjem, delu procesa, toliko da to ume da bude vrlo frustrirajuće za zaposlene. Nije prijatno da vam neko svako malo diše za vratom, jer to, između ostalog, pokazuje i da on u vas nema poverenja. Ili da je opsednut kontrolom. Ni jedno ni drugo nije dobro. 

„Ako šef zahteva česte „apdejtove” i stalno želi da zna sve detalje projekta na kojem radite, u pitanju je osoba sa sklonošću prema mikromenadžmentu”, kaže Vinsent O Konel iz Globekon instituta.

Ne poštuju vašu ‘posao-privatnost’ ravnotežu

Lične prilike i obaveze često su u konfliktu sa poslom. Kako se vaš šef nosi sa vašim zahtevima da uskladite privatne obaveze i posao ili da uzmete slobodno vreme za aktivnosti van posla? I da li on očekuje da ostavite bukvalno sve drugo zbog posla?

Loši šefovi pokazuju manje razumevanja za bilo kakve lične probleme i živote zaposlenih i vrlo su skloni da zahtevaju od njih da rade prekovremeno u bilo kojoj situaciji.

Čine da osećate kao da ste zaglavljeni na svom poslu

Šefovi odlučuju kada će i kako karijera zaposlenih napredovati u kompaniji. Vrlo je frustrirajuće kada dajete sve od sebe, a vaš šef na to uopšte ne obraća pažnju ili vam ne pomaže da napredujete.

„Preuzimate odgovornost, usavršavate se i izazivate sebe, ali deluje kao da ste zaglavljeni na istoj tački. To je znak da vaš šef baš i nema najčistije namere. Razvoj sopstvene karijere jeste mahom vaša odgovornost, ali menadžer je tu da potpomogne i podstakne napredovanje ukoliko ga zaslužite”, kaže Džejson Han.

Kako se suprotstaviti lošem šefu

Ako ste iskusili bilo koji od gore navedenih „simptoma”, možda je vreme da tražite novi posao. Ipak, Han savetuje da prvo pokušate da prevaziđete situaciju.

„Postoji bezbroj situacija u kojima loš šef do te mere uništi vreme i angažman zaposlenog da njemu ili njoj ne preostaje ništa drugo nego da ode iz kompanije. Ipak, ako zaista volite organizaciju u kojoj radite i svoj posao, trebalo bi da pokušate da nađete način da sve to funkcioniše i da sprečite lošeg šefa da uništava vaše napore”, kaže Han.

Šenon Barns navodi da je prvi korak razgovor sa šefom o problematičnom ponašanju, pre nego direktna žalba njegovim nadređenima. U svemu tome morate biti mirni, racionalni i profesionalni.

Dobra ideja je da zapišete strategiju i teze kako biste se pripremili za razgovor. To će, navodi Barns, povećati vaše samopouzdanje i osigurati vas da ne budete pometeni ukoliko šef pokuša da se sakrije iza izgovora ili defanzivnog ponašanja. Takođe, bitno je da se sa šefom popriča što pre nakon što se neki incident dogodio. 

„Podelite specifične detalje onoga što se desilo sa šefom, dajte mu do znanja kako se osećate i dajte jasnu sugestiju šta vam smeta i kakve bi promene u ponašanju bile poželjne u budućnosti. Svaki šef koji je pravi lider uzeće u obzir sugestije i kritike jer je svestan da će ga one, ako ih dobro upotrebi, učiniti kvalitetnijim stručnjakom”, kaže Šenon Barns.

Ukoliko razgovor sa šefom ipak ne proizvede nikakve pozitivne promene, Barns preporučuje da mu date do znanja da želite sastanak u prisustvu osobe zadužene za ljudske resurse, kako bi o problemima mogao da prosudi i neko ko je neutralan.

Han takođe napominje da nije loše ni pokušati da sagledate situaciju iz perspektive vašeg šefa i podstaknete otvoren dijalog o problemima. Ipak, ako ne bude nikakvih promena, vreme je za akciju.

„Morate da procenite da li je moguće prevazići problem i da li u firmi postoje kolege koje će vas podržati u nastojanju da popravite ono za šta smatrate da ne valja. Ako procenite da situaciju nije moguće popraviti, preuzmite karijeru u svoje ruke i promenite radno okruženje”, zaključuje Han.