Vladimir Savić (36), radio je u MUP-u Srbije 11 godina, a onda je u martu prošle godine dao otkaz i otišao na Maltu. Takvu odluku doneo je, kako kaže, zbog loše situacije u zemlji i nemogućnosti da to popravi ili na bilo koji način utiče na nju.
„Bilo mi je teško da napustim sve jer sam obožavao svoj posao. Ali u vremenu ‘kompletnih idiota’ shvatio sam da mi tu više nije mesto. Bio sam policajac na terenu, radio na projektu pomaganja i socijalizacije dece s ulice, dece iz Centra za socijalni rad, sa maloletnim delinkventima, decom i ženama žrtvama nasilja…Proglašen sam najboljim policajcem pozornikom 2009., 2010., 2011 i 2012. godine na Paliluli. Završio sam fakultet i majstor sam borilačkih veština. A onda odjednom takav više nisam bio potreban na terenu, pa su me prebacili u stražarsku kućicu. Bilo mi je jasno gde to vodi. Nisam hteo da dozvolim da gubim vreme i da mi godine zarad neke penzije i beneficije prolaze u nadi da ću doživeti tu socijalnu pomoć zvanu penzija“, priča Vladimir, koji je u međuvremeni postao bloger io svemu kroz šta je prošao piše na svom blogu.
Nije planirao da ode baš na Maltu. Ali, splet okolnosti ga je odveo baš tamo. Naime, njemu nepoznati čovek s Malte je video kada je na svom Facebook profilu objavio blog pod naslovom: Zašto treba otići odavde i poslao mu poruku s pitanjem: da li bi došao na Maltu?
„Rečeno mi je da samo treba da uplatim 600 evra preko Western uniona kao depozit za stan i obećana mi je pomoć da ga nađem. Za posao ću, rečeno mi je, morati sam da se snađem. Pomislio sam da se radi o prevari, ali odlučio sam da, ipak, rizikujem jer u Srbiji više nije bilo nikakve šanse da se nešto uradi od života. Poslao sam novac i otišao“.
NA SLICI: U Srbiji je nekoliko puta dobio nagradu za najboljeg pozornika
Nije mu bilo teško da se privikne na Maltu. To se desilo prilično brzo – za oko dva do tri meseca.
Razlika izmeđute zemlje i Srbije je, priča, kao nebo i zemlja. Iako nije bogata kao zemlje EU, SAD ili – na primer – Norveška, u njoj može lepo da se živi od svog rada i pruža šansu ljudima. Srbi najčešće dolaze do posla preko Facebook stranioce Srpsko-Malteska Info Grupa, koju vodi porodica Rangelov iz Srbije.
„To je stranica koju preporučujem svima koji žele da odu na Maltu jer pruža detaljne informacije i uputstva kako da dođu i snađu tamo. Moj početak je bio težak, ali ipak nisam dugo čekao da nađem posao. Kod njih nije problem naći posao. Oni imaju svoje sajtove na kojima oglašavaju slobodna radna mesta. Šaljete CV i čekate da vas neko pozove. Za posao ne treba nikakva veza, niti je neophodno biti član neke stranke da bi dobio posao ili napredovao. Ja sam našao posao tako što sam upoznao vlasnike jedne od najvećih kompanija na Malti koji su me angažovali da radim obezbeđenje“, kaže on.
Prosečna plata na Malti je od 860 evra do 1300 evra. Troškovi za stan iznose odprilike 200 evra plus 20-30 evra računi za struju, vodu, telefon i internet. Mesečna karta za prevoz je 26 evra.
„Pošto živim sa dva cimera i zajedno spremamo hranu troškovi za to za svu trojicu nam mesečno iznose oko 150 evra. Veoma sam zadovoljan životom na Malti i nije ni čudo što mnogo naših ljudi iz Srbije dolazi ovde. Prema njihovim podacima na Malti ima oko 12.000 Srba“.
Ono što je najvažnije, a što je za Srbe trenutno nedostižni san, jeste da se rad vrednuje i plaća. Prosečna cena rada po satu se kreće od 4 evra, pa i do 9 evra po satu. Jedini problem za Srbe je to što tamo nema naše ambasade. Najbliža je u Rimu i Tripoliju.
NA SLICI: Vladimi radi kao obezbeđenje u jednoj od najvećih kompanija na Malti
„Imamo počasni konzulat i konzula koji drži fabriku kartona i koji je jako retko u kancelariji konzulata, pa za sve što ti treba ideš kod njega u fabriku, što je prilično komplikovano“, kaže naš sagovornik.
Malta je u poslednje vreme omiljena destinacija Srba. Ali bolji život na Malti nisu našli samo Srbi već i stanovnici skoro svih viših republika SFRJ. Na svakom koraku, kaže, može se, uz srpski, čuti makedonski i bosanski jezik..Ima i dosta Crnogoraca.
„Gotovo da nema firme u kojoj nema nekog od naših i to na čelnim pozicijama. Ovde se, uglavnom, radi šest dana i jedan dan se odmara. Svi koji imaju radnu vizu, ipak, jure da rade vikendom jer se on više plaća.. Ali nedeljno se ne sme preći više od 40 sati rada jer se tada plaća dodatni porez. Subota se plaća 1,5 evra više po satu, a nedelja 2 evra. Kada dobijete ID boravišnu dozvolu imate nacionalno osiguranje koje uključuje celokupno lečenje o trošku države Malta. Postupak dobijanja IDja traje od dva do tri meseca“ priča.
On kaže da bi preporučio svima da dođu na Maltu jer će bar moći da žive od svog rada.
NA SLICI: Vladimir Savić sa LJubom Vračarevićem