Srpski vinari ne treba da očekuju mnogo od sporazuma sa Kinom, pokazuje iskustvo Gruzije

Srbija se nada da će novopotpisani sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom biti veoma koristan za domaću vinsku industriju. Međutim, iskustvo Gruzije, koja je poznata kao kolevka vinarstva, pokazuje da srpski vinari ne treba da očekuju previše.

Srbija i Kina su potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini 17. oktobra. Dokument je potpisao ministar trgovine Tomislav Momirović, koji je u Pekingu bio zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na trećem Forumu za međunarodnu saradnju Pojas i put.

Tekst sporazuma, koji je javno objavljen, pokazuje da kineski proizvodi koji će biti oslobođeni plaćanja carina obuhvatiti neke vrste svežeg mesa, automobile, oružje, pametne telefone, litijumske baterije, fotonaponske module, tekstilne materijale i igračke.

Srpski proizvodi koji će biti oslođeni carina odnose se na voće, orahe, govedinu, deo mehiničke opreme, oružje i naravno – vino.

Najveći broj carinskih nameta neće biti odmah ukinuto već će biti smanjivano iz godine u godinu, da bi zatim uvoz i izvoz postao bescarinski nakon pet, deset ili petnaest godina.

Srpski zvaničnici očekuju veliki podsticaj srpskog izvoza vina. Pohvalivši dogovor, srpska ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković posebno je istakla izvoz vina u intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS) – „danas vino podleže carini po stopi od 42 odsto. U narednih pet godina biće nulta stopa“, objasnila je.

Prema tekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini, srpski izvoznici vina suočavaju se sa osnovnom carinskom tarifom od 14 odsto, pa je nejasno odakle dolazi tih 42 odsto. Ipak, novi sporazum predviđa da se carina na uvoz srpskog vina u flašama manjim od dva litra ukida u narednih pet godina po stopi od 2,8 odsto svake godine.

Iskustvo Gruzije

U ovom trenutku još uvek je nejasno kako bi se ova smanjenja carina mogla odigrati, ali iskustvo Gruzije, koja je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u maju 2017. godine, daje uvid u to šta srpski vinari mogu da očekuju.

Prošlo je pet godina otkako je gruzijski sporazum o slobodnoj trgovini stupio na snagu u januaru 2018. godine. Sporazum, koji je smanjio carinske poreze između dve zemlje do 94 odsto, bio je veoma obećavajući za Gruziju.

Preko noći se tržište od 1,4 milijarde ljudi otvorilo zemlji od samo 3,7 miliona stanovnika.

Nakon što je Gruzija pregovarala o sporazumu sa Kinom, gruzijska vlada se naročito zauzela za izvoz vina, lešnika, meda, mineralne vode, piva, džemova, sokova, povrća, voća i ribe. Vino, koje je četvrti najznačaniji gruzijski izvozni proizvod, bilo je posebno važno, i to ne samo zbog toga što Gruzija sebe smatra kolevkom vinarstva.

Nakon potpisivanja gruzijskog sporazuma, lokalna preduzeća su se nadala da bi Kina mogla da zameni Rusiju kao glavnu izvoznu destinaciju za gruzijsko vino.

Od 2017. godine izvoz iz Gruzije u Kinu se udvostručio, ali ovaj rast se uglavnom sastoji od rude i metala, sa malim uticajem na mala i srednja preduzeća koja proizvode vino ili druge lokalne proizvode.

Na kraju krajeva, Gruzija nikada nije prodala više od deset miliona boca godišnje u Kini. Ovaj broj nije daleko od onoga što je prodato pre sporazuma – 9,2 miliona, prema Levanu Tavadzeu, vinaru koji živi u Kini već 27 godina.

Ima li Srbija kapaciteta za izvoz u Kinu?

U Srbiji su neki stručnjaci već pesimistični u pogledu izgleda novog sporazuma o slobodnoj trgovini. Čak i ako sporazum garantuje jeftiniji srpski izvoz, ostaje pitanje da li je srpska privreda u stanju da iskoristi ovu priliku. U to sumnja Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Šta ako je naše vino dobro i u Kini su oduševljeni? Imamo li kapaciteta za takvu proizvodnju? Šta je sa logistikom? Možemo da isporučimo dve, tri ili pet sanduka, ali Kina je veliko tržište i šta ako nas pitaju za hiljadu?“ pita profesor Bjelić.

Prema Bjelićevom mišljenju, na sva ova pitanja trebalo je odgovoriti pre ulaska u pregovore sa Kinom.

U slučaju nesrazmerno velikih ekonomija – velike privrede poput Kine i znatno manje Srbije – Bjelić kaže da bi sporazum trebalo da uključi i „nerecipročan tretman“, što znači da su ustupci uključeni kako bi se prilagodili disparitetu u ekonomskoj snazi.

Srbija godišnje proizvede oko 25-30 miliona litara vina, što je, naravno, samo kap u moru kada je kinesko tržište u pitanju. Ipak, enolog i profesor Marko Malićanin kaže da bi sporazum sa Kinom bio odlična prilika za srpske proizvođače vina.

„Kinesko tržište je ogromno i raznoliko. Ono što je zanimljivo na ovom tržištu je da, za razliku od Rusije, gde možete da plasirate samo jeftinija vina, u Kini možete da prodajete veoma skupa vina“, napominje on.

Međutim, on dodaje da je „fundamentalno pitanje kineskog tržišta to što Kina još uvek nije stabilno tržište – možete poslovati jedne godine, a onda biti nesigurni da li ćete to ponoviti sledeće“.

Prema rečima Malićanina, Srbija već izvozi vino u Kinu, a pojedine vinarije napreduju zahvaljujući kineskom tržištu. On dodaje da je trgovinski sporazum sa Kinom još jedan razlog za velika ulaganja u sadnju novih vinograda, obezbeđivanje domaćeg snabdevanja grožđem i povećanje izvoznog potencijala vina.

Samo dve gruzijske vinarije uspele da se „probiju“

U Gruziji je mali broj vinara uspeo da prevaziđe ovaj problem velikih zahteva. Samo dve vinarske kompanije nalaze se na listi prvih deset izvoznih kompanija u 2023: Khareba i Vinarija Dugladze.

„Od potpisivanja sporazuma izvoz u Kinu se udvostručio i Kina zauzima veliki udeo u gruzijskom izvozu, ali se to [sastoji] uglavnom od rude. Udeo izvoza vina je skoro beznačajan, uprkos velikim nadama gruzijske vlade, lokalnog biznisa i civilnog društva“, kaže Gvanca Meladze, članica Nadzornog odbora Udruženja za razvoj izvoza u Gruziji.

Prema Meladzeu, nekoliko faktora je dovelo do ove frustracije. „Kina nije mogla da se takmiči sa Rusijom. Iako Kinezi plaćaju višu cenu po boci, prodaja ovde je izazovnija zbog jezičke barijere i razlika u poslovnoj kulturi. Takođe, kinesko tržište je prilično komplikovano u pogledu vladinih propisa“, kaže ona.

Levan Tavadze, sa sedištem u Pekingu, prodaje 20-30.000 flaša godišnje, već 11 godina, pod imenom Satavado. „Ljudi u Kini su navikli na francusko vino. Gruzijsko vino je novo za njih – ne znaju ništa o tome. [Kinesko] tržište ima svoja pravila koja novajlija mora da zna: počevši od toga kako oblikovati i brendirati bocu, završavajući [sa tim] koju sortu izabrati. Gruzijci uglavnom ne znaju mnogo o tome“, kaže Tavadze.

Kao rezultat toga, samo velike kompanije kao što su Khareba i Vinarija Dugladze, koje proizvode nekoliko miliona boca godišnje, uspele su da se nađu na kineskom tržištu.

Prema Tavadzeu, „velike kompanije sa ogromnom proizvodnjom imaju kapacitet da kontaktiraju velike prodajne agente, ali za mala preduzeća koja prodaju 20.000 boca godišnje, to je izuzetno teško. Ovaj broj je apsolutno ništa za razmere Kine i nijedan agent nije zainteresovan.“

Iskustvo Gruzije pokazuje da su nade Srbije u procvat izvoza vina u Kinu možda upitne. Do danas, takvi proizvodi čine veoma mali udeo u robnoj razmeni Srbije sa Kinom.

Izvoz Srbije u Kinu raste, ali dominira bakar

Izvoz iz Srbije u Kinu je značajno porastao poslednjih godina, ali (kao što je slučaj sa rastom razmene Gruzije i Kine), to je prvenstveno posledica izvoza bakra.

Prema zvaničnim podacima, izvoz bakra i rude činio je više od 93 odsto ukupne vrednosti izvoza u Kinu u prvih sedam meseci ove godine. Slično je bilo i prošle godine – od ukupnog izvoza u vrednosti od 1,1 milijardu evra, više od 980 miliona evra odnosi se na izvoz bakra i ruda.

U Srbiji ovaj bakar najvećim delom potiče iz rudnika u vlasništvu podružnica kineske kompanije Zijin Group. „Gume“ koje su uvrštene na listu bescarinske srpske robe prema novom sporazumu verovatno će takođe doći iz druge velike investicije u Srbiji – fabrike guma kompanije Shandong Linglong u Zrenjaninu vredne milijardu dolara.

Uprkos razočarenju gruzijskih vinara, za Gruziju je situacija nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini svakako bolja u odnosu na period pre sporazuma – na kraju krajeva, gruzijski izvoz u Kinu 2022. je dostigao više od 694 miliona dolara, što je povećanje sa oko 190 miliona u 2017. godini.

„Očekivanja su uvek veća od realnost, ali da se proceni ishod sporazuma, to je pozitivno”, kaže predsednik Gruzijskog udruženja za razvoj izvoza Giorgi Gudabandze.

Giorgi Abashishvili, osnivač Business Insider-a, deli ovo mišljenje.
„Teško je proceniti ovih pet godina zbog pandemije… Ali za Gruziju je veoma važno da diverzifikuje svoje trgovinsko tržište, posebno posle [rusko-ukrajinskog rata.“

Prema rečima Girogi Gudabandzeu, veliki preostali izazov za Gruziju je da razvije infrastrukturne veze sa Kinom, „kako bi pokrila veliku udaljenost između Gruzije i Kine i iskoristila naš jedinstveni potencijal da postanemo logističko čvorište koje povezuje Evropu i Aziju“.

U junu ove godine Kina i Gruzija su podigle odnose na nivo „strateškog partnerstva“. Kinezi su takođe izrazili interesovanje za kontroverzni projekat duboke morske luke Anaklija, što ukazuje na obnovljeno interesovanje za ulogu Gruzije kao tranzitnog koridora ka Evropi.

Isti izazov postoji i u Srbiji. Prema rečima profesora Bjelića, pored problema obima tražnje postoji i problem logistike. Što se tiče izvoza srpskog vina, pita „Da li možemo da ga proizvedemo i da li imamo voz u koji ćemo ga utovariti i isporučiti u Kinu?“

Izazovi sa kojima se suočavaju Gruzija i Srbija su slični, i postoji razlog da se veruje da iskustvo Gruzije nagoveštava iskustvo Srbije. Novi sporazum o slobodnoj trgovini će verovatno povećati ukupnu trgovinu između Kine i Srbije, ali će akcenat biti na postojećoj trgovini sirovinama, ostavljajući očekivanja srpskih vinara neispunjenim.

Ovaj članak je nastao kao deo projekta Spheres of Influence Uncovered