Superizborna 2024. godina

U 2024. godini održani su izbori u 72 države sveta sa 3,7 milijardi glasača, kažu podaci UNDP-a. Grubo gledano, pola sveta. Na rezultate u većini država presudan faktor imali su ekonomski činioci, posebno inflacija, ali i pitanja koja se tiču demokratije, zastupanja pojedinaca i kako različite partijske politike predstavljaju glasače, navodi Pew Researh Center. Ovakvo raspoloženje među glasačima dovelo je i do pada vlade u Francuskoj, Nemačkoj, kao i do porasta masovnih protesta protiv vlasti širom sveta.

Rezultati pred kraj 2024. godine pokazuju da najveći procenat svetskog BDP-a beleže SAD sa oko 29 hiljada milijardi dolara, dok je Kina na drugom mestu sa oko 18 hiljada milijardi dolara, pokazuju podaci MMF-a za oktobar 2024. godine.  Prema tim podacima svetski rast BDP-a 2024. godine, za sada, beleži oko 3,2 odsto. Srbija se komparativno drži dobro sa rastom od 3,9 odsto i nalazi se u grupi drugoplasiranih država (zemlje sa rastom BDP-a od tri do šest odsto).

Evropska unija, koja je imala izbore za Evropski parlement u junu 2024, beleži rast BDP-a od 0,9 odsto, manje nego predviđeno na početku godine, dok je inflacija 2,6 odsto. Veliki problem sa kojim se EU trenutno suočava je nezaposlenost koja iznosi oko 6,1 odsto, navode podaci Evropske komisije.

Mnoge države, posebno u Evropi, tokom 2024. godine pokazale su građansko nezadovoljstvo putem protesta, kao što je trenutno slučaj sa Srbijom.

Prouzrokovani zabrinutošću zbog političke situacije u državi, protesti su organizovani i u Francuskoj, Gruziji, Rumuniji, Nemačkoj – koje su takođe održale izbore tokom 2024. godine.

Kako su izbori 2024. godine uticali na globalnu ekonomiju i na koji način će uticati na Srbiju?

Sjedinjene Američke Države

Izbori za predsednika Sjedinjenih Američkih Država u novembru imali su neposredan uticaj na globalnu ekonomiju. Američke akcije dostigle su rekordne vrednosti, dolar je ojačao u odnosu na nekoliko valuta, dok je Bitcoin takođe dostigao istorijski maksimum od čak 100 hiljada dolara. Pobeda Donalda Trampa na svetsku scenu ponovo dovodi pitanje carinskog rata SAD i Kine, dve najveće sile sveta.

Amerikanci, koji su inflaciju najviše osetili na porastu cena osnovnih namirnica, položili su nadu u uspešnog biznismena Trampa, da SAD ponovo izvede na „pravi put“.

Tokom svog prethodnog mandata, Tramp je iskoristio Zakon o trgovini iz 1974. godine, tačnije Sekciju 301 zakona, prema kojoj SAD ima zakonski okvir za uvođenje sankcija  državama za koje smatraju da krše američke trgovinske sporazume ili se upuštaju u postupke koji su „neopravdani“ ili „nerazumni“ i opterećuju američku trgovinu.

Na osnovu tih odredaba, on je Kini uveo carine od 25 odsto, a planovi za predstojeći mandat su carine i do 100 odsto, na određene proizvode.

Trenutni predsednik SAD-a, Džo Bajden, već je na neki način otvorio put da se Trampovi planovi ostvare. Nedavno je uveo istraživanje pod Sekcijom 301, na osnovu kog se uvode dodatne carine na čipove uvezene iz Kine, prenosi Rojters. Uz to je uveo i carine od 50 odsto na kineske poluprovodnike koje stupaju na snagu prvog januara 2025. godine.

Pobeda republikanskog kandidata potencijalno bi mogla da utiče i na srpski vrh. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je prethodne godine najviše uvozila iz Kine – čak 481,6 miliona dolara vredne robe.

Ovo pitanje postalo je posebno važno nakon što je vlada Srbije potpisala ugovor o izgradnji luksuznog hotela na mestu bivše zgrade Generalštaba sa Trampovim zetom, Džeredom Kušnerom u junu 2024. godine. Pored toga, na kraju svog prethodnog mandata, Tramp je bio posrednik pri potpisivanju Vašingtonskog sporazuma, kojim je pokazao inicijativu za produbljivanje svog uticaja na Balkanu. Uticaj koji Kina ima na Srbiji, mogao bi da predstavlja problem novom američkom predsedniku.

Evropa i nestabilne vlade

Posle izbora u julu, početkom decembra pala je francuska vlada, nakon što su se ekstremna levica i desnica ujedinile i izglasale nepoverenje premijeru Mišel Barnijeru, prenosi BBC.

Glavni razlog svrgavanja Barnijera je nacrt budžeta koji je predviđao 40 milijardi evra smanjenja potrošnje i 20 milijardi evra povećanja poreza u pokušaju smanjenja rastućeg budžetskog deficita Francuske, što je opozicija smatrala neprihvatljivim. Budžetski deficit Francuske od 6,6 odsto, više je nego duplo od dozvoljenog, prema standardima EU.

Pored opozicije nezadovoljni su i građani. Francuski farmeri već mesecima protestuju protiv potpisivanja ugovora EU sa zemljama Južne Amerike, koji bi znatno smanjio carine i time ugrozio izvoz poljoprivrednih proizvoda, prenosi BBC.

Francuske kompanije nisu strane srpskom tržištu, te je tako aerodrom „Nikola Tesla“ pod okriljem kompanije Vansi erports (VINCI Airports), po ugovoru o koncesiji na 25 godina, potpisanom 2018. sa Vladom Srbije, piše BBC.

Izgradnja prve linije srpskog metroa tiče se, između ostalog, i francuske vlade. Kada je ovaj projekat u pitanju, Vlada Francuske trebalo je da podnese Vladi Srbije spisak izabranih i kvalifikovanih francuskih dobavljača koji su izrazili interesovanje za sprovođenje projekta, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Izgradnja beogradskog metrao još uvek nije započeta.

Na Srbiju veliki uticaj ima i pad nemačke vlade, na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom.

Jedan od glavnih razloga Šolcovog pada je, takođe – ekonomija. Nemačka centralna banka je revidirala prognoze rasta, koje je umanjila za 0,2 odsto, navodeći da je „nemačka ekonomija u fazi stagnacije tokom zimskog perioda 2024-25. godine i da će početi da se polako oporavlja tek tokom 2025. godine“, prenosi CNN.

Još jedan pokazatelj uzdrmane ekonomije u Nemačkoj su problemi u automobilskoj industriji. Evropska unija nedavno je uvela još stroža pravila emisije štetnih gasova, koja se loše odražavaju na velike proizvođače automobila poput nemačkog Folksvagena, koji upozorava na pad profita.

Pored toga, nemačka vlada se prošle godine našla u budžetskoj krizi, te već neko vreme ne ispunjava očekivanja građana kao četvrta ekonomija sveta.

Sredinom decembra 2024, kancelar Šolc izgubio je glasanje o poverenju, te građane Nemačke očekuju novi izbori u februaru 2025. godine.

Nakon pada vlade, nemačka „levica“ pozvala je na hitan sastanak Bundestaga (donji dom parlamenta) kako bi se raspravljalo o iskopavanju litijuma u Srbiji. Kako su objasnili poslanici, nemačka vlada nije dovoljno upoznata sa svim potencijalnim posledicama rada kompanije Rio Tinto u Srbiji, te zbog toga poziva da se uvede hitan moratorijum na nemačko-srpski litijumski sporazum, jer su, kako navode, ljudska prava i zaštita životne sredine bitnija, prenosi Danas.

Velike ekonomije tokom super izborne 2024.

Još neke od najvažnijih država sveta održale su izbore tokom 2024. godine.

Peta i šesta ekonomija sveta, Indija i Velika Britanija, u očima sopstvenih građana ne dolikuju takvom ekonomskom rangu.

Država koja čini 8,23 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (podaci Međunarodnog monetarnog fonda), Indija, održala je opšte izbore od aprila do juna 2024. godine. Iako je vladajuća partija Nacionalni demokratski savez (NDA) ostala na vlasti, osvojila je značajno manji broj mandata nego na prethodnim izborima.

AP News prenosi da iako su indijske berze dostigle rekordne rezultate poslednjih 10 godina, nezaposlenost raste, naročito među mladima, te je jako mali broj građana imao korist od indijskog ekonomskog buma.

Nezaposlenost mladih ljudi u Indiji u poslednjih nekoliko godina prelazi 60 odsto.

Na evropskom kontinetnu građani su svoje odluke bazirali na ekonomskim pokazateljima, koji su u Velikoj Britaniji doveli do promene vlasti.

Britanska konzervativna partija je doživela krah na izborima 2024. godine, a vlast je preuzela radnička stranka – laburistička partija.

Faktori koji su najviše uticali na ovakav ishod su problem Nacionalne zdravstvene službe (NHS), ekonomija (zajedno sa inflacijom), migranti i nedostatak stambenih prostora za život čija je cena znatno porasla, prenosi Al Jazeera.

Početkom godine broj ljudi na listi čekanja NHS-a bio je oko 7,6 miliona. Mnogi od tig građana lečenje čekaju i duže od godinu dana, a pored toga da biste došli na red, čekanje se nekad oduži i do četiri sata.

Rast bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika porastao je samo 4,3 odsto za vreme vladavine konzervativaca, što je najmanji rast zabeležen u Velikoj Britaniji od 1826. godine.

Veliki priliv doseljenika iz Indije, Nigerije, Kine i drugih zemalja, uz nedostatak stambenog prostora čija je cena znatni porasla u poslednjih nekoliko godina, takođe su bili neki od  faktora koji su doveli do promene vlasti u Velikoj Britaniji posle 14 godina.