TAJNA PISMA I DNEVNICI HAJNRIHA HIMLERA: Monstrum pod maskom porodičnog čoveka

Hajnrih Himler je bio tvorac holokausta i masovni ubica, ali u očima svoje porodice – bio je junak.

U životu treba biti pristojan, hrabar i ljubazan. U zbirci poezije Himler je to svojoj 13-godišnjoj ćerki, Lutkici, kako ju je zvao. On nije bio pesnik koji je sanjao idealno društvo. Bio je jedan od najvećih ubica u istoriji. Verni Hajni, kako ga je nazvao Hitler, smatrajući ga oličenjem odanosti i savršenim direktorom industrije smrti, bio je prvi koji je svog Firera izdao ponudivši se Britancima, čim je shvatio da je Nemačka izgubila rat. 

Ono čega Himler nije bio svestan, bila je količina sopstvene okrutnosti. A ona je bila neizmerna. Dok je nemilosrdno osmišljavao konclogore i okupljao dobrovoljce za streljanje Jevreja, koje je smatrao „nedužnima za evoluciju”, sa druge strane bio je obrazovan i vaspitan, voljen i osećajan otac i suprug. Tu nežnu stranu jednog od najvećih monstruma svetske istorije javnost je otkrila godinama nakon njegove smrti. Još 6. maja 1945. godine američki vojnici su zauzeli dom porodice Himler u nemačkom Gmundu. 

Izraze zaprepašćenja na njihovim licima, dok očima prelaze redove njegovih pisama i dnevnika prepunih emocija, pažnje i slatkih nadimaka, teško je zamisliti. Našli su još stotine privatnih fotografija i spisa. Ispisane su bile i misli, ideali i planovi arhitekte konačnog rešenja, glavnog zapovednika SS-a, Hajnriha Himlera. Ipak, šta je radio i video, te o zločinima koje je naredio, nije napisao gotovo ni slova.

Dokumentarac Vanese Lape bazira se na Himlerovim pismima ženi i kćeri

Pisma je te 1945. godine preuzeo američki obaveštajac kojeg je Ajzenhauer zadužio da prikupi dokumentaciju, a onda je ‘90-ih za njih čuo belgijski trgovac dijamantima David Lapa i 2007. ih kupio za simboličan iznos. 

Dao ih je ćerki, rediteljki Vanesi Lapa, koja ih 2011. godine za potrebe objave pozajmila Di Veltu, a zatim o svemu napravila dokumentarac „Onaj pristojni”, koji je premijerno prošle godine prikazan na Berlinaleu.

Kako je taj katolički nacionalista, mladić iz porodice srednjeg sloja, postao Hitlerov posilni, odgovoran za osmišljavanje, razvoj i sprovođenje strategija koje su dovele do smrti miliona ljudi? Kako čovek, koji se često pozivao na nemačke vrednosti reda, pristojnosti i dobrote može usred rata i holokausta pisati kući: „Uprkos napornom poslu, dobro sam i dobro spavam”? Kako čovek može postati junak u sopstvenim očima, a masovni ubica u očima sveta? – sve su to pitanja na koja je Vanesa Lapa, rođena i odrasla u Belgiji, a od 1995. godine stanovnica Izraela, pokušala da odgovori.

Živeli u luksuzu: Sa ratišta im je slao kavijar, voće i lale iz Holandije

Himlerovo detinjstvo bilo je iznenađujuće normalno. Čak privilegovano. Roditelji su bili obrazovani. I on se, kao i dvoje braće, školovao u elitnim školama. Bistar. Marljiv. Odličan učenik. Od desete do 24. godine redovno je, po očevom naređenju, pisao dnevnik, a i sam je posle primenjivao slične metode vaspitanja. Među pismima koje je otkrio američki obaveštajac, ima i onih koja je pisao svojoj ćerki. 

Suprugu Margaret Zigrot (rođenu Boden) Himler je upoznao u decembru 1926. godine, kada se već pridružio SS-u te postao zamenik Rajhsfirera SS-a (čin u jednoj od glavnih nacističkih organizacija). Kći Gudrun dobili su tri godine kasnije. Himler ju je, a o čemu svedoče i stotine pisama, obožavao. Zvao ju je Papi, odnosno Lutkica… I ona je, baš kao otac, u detinjstvu vodila dnevnik. Zapisivala je svoje misli, planove, ali i strahove. Uznemirila se i u junu 1941. godine.

„Grozno je što ratujemo protiv Rusije, oni su nam saveznici. Rusija je taaako velika, biće je teško celu zauzeti“, napisala je 12-godišnja devojčica.

Otac joj nije došao u Gmund kako se očekivalo. U Berlinu je čekao početak operacije Barbarosa. SS je išao prvi kako bi eliminisao potencijalne protivnike Vermahta i Jevreje. I suprugu Margaret ovo je uznemirilo.

„Opet taj rat, slutila sam, tako sam loše spavala. U hladnjaku ti je još jedna limenka kavijara, uzmi je“, napisala je u to vreme, u vreme kad su Nemci živeli od markica za hranu.

Istovremeno je porodica Himler bila zasipana luksuzom. Margaret je suprug iz Holandije slao lale. Njoj i kćeri stizali su kavijar, voće i još štošta. Iz Marginih knjiga vidi se da su trošili i do 1300 maraka mesečno, što bi danas bilo oko 20.000 evra. Retko je zaboravljao na najmilije. Ipak, 7. jula 1941. godine, putujući Hitleru u Istočnu Prusku, izvinjava se Margi.

„Tako mi je žao što sam zaboravio godišnjicu braka, znaš da mi je to prvi put. Ali u velikom smo stresu, SS se praktično bori sam i jako je teško“, napisao je nakon dugotrajnih priprema „novajlija“ za istrebljenje.

Iduće godine u Pragu je, nakon napada čeških specijalnih jedinica potpomognutih britanskim obaveštajcima, ubijen Rajnard Hajdrih, njegova desna ruka. Čudovišna narav začas je isplivala na površinu. Himler je naredio ubojstvo svih muškaraca u češkom selu Lidice, iako nisu imali nikakve veze sa počinjenim atentatom.

Okrutno. Svoj prvi konclogor Himler je otvorio 22. marta 1933. blizu Dahaua. Bio je to velik dan za tadašnju Njemačku. Njegov SS je već neko vreme pronalazio Jevrejee, Rome, homoseksualce, sve drugačije, sve koje su nacisti smatrali „podljudima” (Untermenschen). 

Svima njima konclogor bio je nova adresa. Većini, nažalost, ne zadugo. Ali Himler je opravdanja za ubijanja, za genocid nad milionima žrtava lako nalazio. U elementima misticizma i fanatičnog verovanja rasističke nacističke ideologije. U pismima je o tome razgovarao sa suprugom.

Obraćao im se umanjenicama i vrlo retko govorio o svojim planovima

„Mi smo plaćenici nemačke borbe za slobodu i moramo ostati usamljeni i odbačeni“, insistirao je na svojim uverenjima. Marga se najpre nije slagala.

„Činjenice govore dovoljno, čemu ih častiti pogrdama“, govorila je u prvim danima njihovog zajedničkog života.

Samo nekoliko meseci kasnije, ona u pismima suprugu Jevreje naziva „šljamom”, „pretnjom” i „čoporom”. U jednoj od retkih situacija u kojima pišu o progonu Jevreja, getima, logorima, Himler supruzi objašnjava šta sledi.

„Idućih nekoliko dana sam u Lublinu, Zamosću, Aušvicu, Lavovu pa dalje… Zanima me kakve će biti telefonske veze, biću 5.000 kilometara od Gmunda. Ali svi volimo da putujemo. Ljubim vas. Tatica“, napisao je.

Koliko god je obožavao ćerku, toliko nije pokazivao interes za sina, kojeg je Margaret usvojila. Ona je bila medicinska sestra i u trenutku kad su se upoznali vodila je mali sanatorijum u Berlinu. Na Božić te godine su se zaljubili jedno u drugo.

‘Srećna li sam što imam takvog dobrog zlikovca. Ženica ga obožava’

„Berlin me danas voli jer ti živiš u njemu, i najsiromašnije selo bilo bi divno da je u njemu tvoj dom“, napisao joj je.

Imali su posebnu ideju o vezi. Marga je bila „ljubav, zlatna žena”, a Heinrich „njezin dobri divlji plaćenik”. Himlera je uzbuđivalo da zamišlja da je „Landsneht prekaljen u desetogodišnjoj borbi”, misleći na poznate nemačke plaćenike iz 15. i 16. veka. Te fantazije su nosile njegov intimni život sa Margom. Ona je u pismima čak ukazivala na to koliko ga voli takvog.

„Srećna li sam što imam takvog dobrog zlikovca, ženica ga strašno voli“, stoji u jednom rukopisu. Ta najstarija pisma uglavnom su obična, govore o Himlerovom nesnalaženju u Berlinu. Oboje su mrzeli taj grad. Pisali su kako je to grad „opsednut novcem”. Maštali su o „čistom” životu u Bavarskoj.

Kasnije u jednom pismu napisao joj je kako će od subote do utorka biti na „terenu za ubijanje” i testirati nove i zanimljive metode ubijanja. Nacistički vođa je u pismima isticao i to da je srećan što su milioni ljudi ubijeni pod njegovim zapovedništvom.

„Ovaj problem sa Jevrejima – kad će nas ta gamad ostaviti da možemo živeti srećno?“, napisala mu je jednom prilikom.

„Ne postoji ništa drugo nego osveta“, uzvratio je on u svom pismu, na što je ona odgovorila kako njena crna duša razmišlja o mnogim nemogućim stvarima. Još je gora ispovest ćerke Gudrun, koja je zapisala svoje „impresije” nakon posete jednom od logora u kojem su ubijani Jevreji.

Ako bi Hitler kazao da pucam u svoju majku, učinio bih to, napisao je

„Danas smo mama, tetka Lidija, Frida i ja posetile SS-kamp u Dahau. Obilno smo ručale tamo. Bio je to zaista super dan. Kako su samo super koncentracioni logori“, napisala je kći monstruoznog masovnog ubice.

Baš kao ćerki, Himler je i supruzi stalno tepao.

„Ti dobro, uzvišeno biće, moja slatka, draga ženice“, neke su od umanjenica koje je monstrum Drugog svetskog rata negovao u komunikaciji sa ukućanima. Na poslu, sasvim druga priča. Organizovanje holokausta zahtevalo je maksimalnu uključenost. Na remenu SS-ovaca bilo je ugravirano „Moja čast je moja vernost”…

„Ako bi mi Hitler rekao da pucam u svoju majku, učinio bih to“, napisao je supruzi nakon što je imenovan za šefa SS-a. Ponavljao joj je koliko je srećan što je ima i da se nada da je ona zadovoljna svojim zlim suprugom.

Ipak, ljubav nije potrajala. Sa godinama, Himleru je moć rasla. U to doba je bio previše zauzet militarističkom ideologijom da bi odrađivao ulogu dobrog muža. Našao je i ljubavnicu. Odnos sa sekretaricom Hedvig Pothast započeo je 1938. godine, a Marga je za to saznala tri godine kasnije. 

Bila je ogorčena, ali složili su se da je prokreacija sveta dužnost Arijevca, te nastavili živu prepisku i nakon što su Himler i Hedvig dobili decu. Više nisu tepali jedno drugom. Sa Hedvig, koju je zvao Hešen, što u prevodu znači „zeka”, imao je sina Helgea, rođenog 1942. godine, i ćerku Nanet Doroteu, koja se rodila dve godine kasnije.

Kći Gurdun se nikada nije odrekla nacističke ideologije

Ipak, Lutkica je ostala njegova miljenica. Sa njom se dopisivao dok je hladnokrvno nadgledao kako u smrt, prema njegovoj naredbi, odlaze hiljade njenih vršnjaka i vršnjakinja. Kći Gudrun i danas živi u Nemačkoj i ima 85 godina. Udala se kasnije za novinara Vulfa Ditera Burvica i imaju dvoje dece.

Nakon što je njenom ocu propao pokušaj izdaje, iako on to nije smatrao izdajom i iako je bio duboko uveren kako ni najmanje nije kriv, te se Englezima nudio ambiciozno maštajući o visokim dužnostima u novoj državi, brzo je postalo jasno da je nepoželjan. Ne samo na Zapadu nego i među bivšim kolegama. 

U pokušaju da izbegne hapšenje, prerušio se u narednika Tajne vojne policije, koristeći ime Hajnrih Hicinger, obrijavši brkove i stavivši povez preko levog oka. Planirao je da se vrati u Bavarsku. Snabdeo se lažnim dokumentima. I tu je bio kraj tog čudovišta. Uhapsili su ga 22. maja 1945. Uhapsili su ga zbog lažnih dokumenata, ali su ga u zatočeništvu vrlo brzo prepoznali.

Trebalo je da mu se sudi zajedno sa ostalim većim nemačkim zapovednicima u Ninbergu. Ali suđenje nije dočekao. Izvršio je samoubistvo. Popio je tableticu cijanida pre nego što je ispitivanje započelo. Njegove poslednje reči bile su: „Ih bin Hajnrih Himler!” (Ja sam Hajnrih Himler!). 

Ćerku i suprugu nakon toga su uhapsili Amerikanci. Zadržane su u raznim kampovima po Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Dovedene su kasnije u Ninberg, gde su svedočile na suđenju, pa su puštene u novembru 1946. godine.

Gudrun se posle sa gorčinom sećala tih godina, opisujući ih kao najteži deo svog života. Govorila je i kako su ona i majka bile tretirane na način kao da se moraju iskupiti za očeve grehe. Ipak, nikad se nije odrekla nacističke ideologije. 

U logorima su ubili više od 4 miliona Jevreja, a on je pisao kako je srećan

Neretko je kasnije opravdavala postupke svog oca u odnosu prema kontekstu vremena u kojem je živeo. Oni koji je poznaju govore kako je stvorila zlatnu sliku o svom ocu i kako se to nikad neće promeniti. Tako je Gudrun ceo život delovala u neonacističkim organizacijama.

Na sreću, nacizam i ideologija njenog oca su umrli. Ostala su ta pisma. Eksperti su utvrdili da su pisma autentična i u svakom detalju komplementarna sa onima koje je njemu slala Margo. Ta pisma su jedino svedočanstvo o privatnom životu nekog nacističkog moćnika. 

Hitler nije ostavio ni retka, iza Geringa su ostali samo službeni spisi, Gebels je pisao opsežan dnevnik, ali u njemu su politički traktati bez navoda o privatnom životu.

No činjenica je da je Himler samo jedan u nizu monstruoznih masovnih ubica, koji su istovremeno bili idealni porodični ljudi. Vanesa Lapa u svom dokumentarnom filmu pokušava da gledaoce navede da donesu zaključak o tome kako čovek može postati junak u vlastitim očima, a masovni ubica u očima čitavog sveta.

Istorija govori da Himler nije bio jedini. Gering je bio rafinirani poznavalac umetnosti, Spir evropski intelektualac, a Hitler vegetarijanac. Nacistički režim u Nemačkoj uspostavljen je 1933. godine. Tada je tamo živelo 500.000 Jevreja. 

Najpre nisu smeli da obavljaju nikakve dužnosti, njihova deca nisu smela u škole, nisu smeli da se zadržavaju na javnim mestima… Od 1939. morali su da nose posebne oznake. Nakon toga počinje pakao… Masovna ubistva u logorima smrti. I više od pola veka nakon tog mračnog doba ne zna se tačan broj jevrejskih žrtava. A Himler je pisao o sreći.