Torba Luj Viton, multimilionski Bugati ili sjajan Roleks predstavljali su dugo simbol bogataša.
Ali sada se to promenilo.
Najbogatiji, naime, više ne ulažu svoj novac najviše u ove materijalne stvari, već su se preorjentisali na zdravlje, bezbednost i privatnost, na šta troše pravo malo bogatstvo, piše Biznis Insajder.
Tako sada kuća u predgrađu, koje nema na Google Street View, spada u jednu od najpoželjnijih za život pripadnika elitnih slojeva.
Razlog za ovakvu promenu nije to što su oni postali svesniji da materijalne stvari nemaju pravu vrednost, nego činjenica da je masovno potrošačko društvo omogućilo i srednjoj klasi da kupuje proizvode Luj Viton i Rolekse, pa ih u tome izjednačava s njima.
Pokazivanje bogatstva više nije način da se pokaže bogatstvo.
To je rastući trend među ne samo milionerima i milijarderima.
„Nova elita cementira svoj status zahvaljujući znanju i izgradnji kulturnog kapitala, a da ne spominjem navike trošenja koje idu s njom. Odricanje od otvorenog materijalizma, znatno veće ulaganje u obrazovanje, penziju i zdravlje – sve su to nematerijalne stvari, koje koštaju mnogo više nego bilo koja torbica koju bi potrošač srednjeg dohotka mogao kupiti,“ napisala je Elizabet Kurid Haket, autorka knjige Suma malih stvari:Teorija aspiracione klase, u svom članku.
Ulaganje u obrazovanje podstiče društvenu mobilnost
Prikazivanje znanja, kao što je upućivanje na članke iz New York Times-a, izražava ovaj kulturni kapital, dajući osobi uticaj da se popne više na društvenoj lestvici i izgradi veze, napisala je Kurid-Halket.
„Ukratko, neupadljiva potrošnja omogućuje društvenu mobilnost“, rekla je.
JC Pan iz Nju Ripablik-a, opisao je kako roditelji pokušavaju da reprodukuju njihovu klasnu poziciju za svoju decu ovim rečima: kupuju dečije zdravstveno osiguranje, odvedu ih na putovanje na Galapagos i, što je najvažnije, šalju ih na odlično obrazovanje.
Oni toliko investiraju u obrazovanje da bi svojoj deci omogućili odličnu budućnost.
I često, i sami roditelji ulažu u svoje znanje radeći celo vreme.
„I to je još jedan moderan način označavanja statusa“, kaže Šana Lebovic, iz Biznis Insajdera.
Zdravlje i velnes
Voug je još u 2015. godini pisao da su zdravlje i velnes postali simbol luksuznih statusa, i to, zaista, ima smisla.
U analizi prošle godine, novinar Fajnenšl Tajmsa Simon Kuper napisao je da kulturna elita relativno malo troši na kozmetičke proizvode, ali mnogo daje na vežbanje, jer misli da telo treba da izgleda zdravo i fit.
Tanko, tonirano telo je, na neki način, svetinja ove klase. Time pokazuju da njima čak i slobodno vreme mora biti produktivno, navodi Kuper.
Stoga se nemojte iznenaditi kada vidite nekog bogataša kako umesto luksuznih šopinga, na svojim nalozima na društvenim mrežama objavljuje fotografije i videa iz „običnih“ šetnji.
