Trudnice u Indiji rizikuju živote da bi nabrale lišće čaja i tako zaradile za život

Rama (22) je prestravljena. Ona je šest meseci trudna i veoma je zabrinuta za život svog nerođenog deteta. Izdržava se od povremenog branja čaja. Čak i kada je stomak boli, ne prestaje s branjem, jer je to njen jedini izvor zarade.

„Nekad mi je dobro. Nekad nije. Nova sam u ovom poslu i ne znam šta mogu da očekujem“, kaže Rama.

Koliba u u kojoj živi, u selu u blizini Tezpura u Asamovom okrugu Sonitpur, jedna je od desetak napravljenih za radnike unutar ograđenog kompleksa na plantaži čaja koja se proteže miljama naokolo. Okružena je bujnim zelenim poljima, koji čine ovaj kraj prelepim, ali izuzetno nepristupačnim.

Niska i mršava, Rama se bori sa iscrpljenošću u trudnoći, koja se pogoršava napornim radom i stajanjem šest dana u nedelji i po devet sati dnevno. 

Siromaštvo i loša ishrana učinili su je anemičnom i stvorili rizik od preteranog kravrenja tokom porođaja, što nije retkost na plantaži.

Njen strah je pojačan i jer su brojne žene  imale ozbiljne komplikacije prilikom porođaja, koje su se završile fatalno i za majku i za dete. 

Uzrok su loši radni i životni uslovi, produženo radno vreme i minimalni pristup zdravstvenoj zaštiti tokom trudnoće.

Na svakih 100.000 porođaja u državi Asam umre 137 žena – što ovo mesto čini najopasnijim mestom u zemlji za porođaj, prema vladinim podacima.

Situacija se poboljšala poslednjih godina, ali je i dalje vrlo ozbiljna u poređenju s ostatkom Indije. 

Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2015. godine, stopa smrtnosti u Indiji je 130 smrti na 100.000 rođenih, dok je, poređenja radi, u razvijenim zemljama poput Amerike stopa 14.

Ovakva užasna statistika, međutim, neće uticati na to da ova mlada žena, ili njene koleginice, prestanu da beru čaj. One, jednostavno nemaju drugog izbora da prežive.

I dok je čuveni asamski čaj, jedan od najboljih čajeva na svetu, i poznat je po svom jakom ukusu i mirisu, oni koji uživaju u njemu nisu svesni da siromašni u Indiji rade kao robovi da bi on mogao da dođe na njihovo tržište. Indija je drugi najveći proizvođać čaja na svetu, odmah iza Kine, s Asamom, kao najvećom državom za proizvodnju čaja u kojoj se nalazi čak 800 plantaža čaja. 

Asamov izvoz čaja za državu ima vrednost koja je procenjena na 250 miliona dolara. On se može nači u šoljama čaja širom sveta, i u zemljama kao što su Rusija, Iran, SAD, Velika Britanija i Kina. I sama Indija je jedan od najvećih potrošača čaja, što čini 19 odsto globalnog tržišta. 

Plantaža na kojoj Rama i njeni sapatnici beru čaj, nije akreditovana od Alijanse za prašume, koja proverava radne uslove kako bi se osigurala njihova usklađenost sa određenim standardima u pogledu zdravlja i sigurnosti.

Najveće svetske čajne kompanije, Hindustan Unilever Limited i Tata Global Beverages, proizvode čaj svojim međunarodnim brendovima kao što su Lellv Label i Tetlei iz akreditovanih plantaža. Ali oni imaju i druge, lokalne brendove koji nisu u potpunosti nabavljeni iz plantaža Rainforest Alliance-a, kao što je Tadž Mahal čaj Hindustan Unilever-a.

PR Hindustana Unilevera rekao je CNN-u da 40% njegovog čaja za domaće indijsko tržište dolazi iz nesertifikovanih plantaža.

U međuvremenu, lokalni zdravstveni i socijalni radnici nastavili su da izazivaju značajnu zabrinutost u vezi s dobrobiti radnika u čajnim baštama u Asamu, što je pokazao i nedavni izveštaj nezavisnog posmatrača Svetske banke, savetnika za poštovanje propisa (CAO).

Da bi istražio pokrenuta pitanja, CNN je posetio dve nesertifikovane plantaže u Asamu gde su radnici, kao što je Rama, podelili iskustva o lošem pristupu zdravstvenoj zaštiti i neadekvatnim uslovima rada, posebno tokom trudnoće. Manje plantaže kao ova dva čine gotovo 50% tržišta Asama.

Portparol Hindustana Unilever rekao je da je kompanija kupila „malu količinu čaja“ za svoje domaće tržište u Indiji prošle godine od  ove dve plantaže, dok Tata Global Beverages kaže da nije dobila čaj od njih.

Jedan vlasnik plantaže koju je posetio CNN, u telefonskoj izjavi je odbio da komentariše specifične zdravstvene probleme sa kojima se suočavaju njegovi radnici, ali je rekao da njegovo imanje obezbeđuje ambulantna kola, medicinske kombije i prevoz do bolnica za žene kada je to potrebno.

„Medicinska pitanja, kao što su preterano krvarenje, koja se dešavaju su problemi koji nisu u našim rukama, ali šta god možemo učiniti, radimo“, rekao je on.

Indijska asocijacija čaja, u međuvremenu, izjavila je za CNN da „radnici imaju pravo na primarnu zdravstvenu zaštitu prema Zakonu o radu na plantažama“, uz besplatne lekove za radnike i njihovu porodičnu i materinsku negu koja se pruža za lečenje anemije, imunizacije, institucionalne dostave i projekte za majku i decu.

Advokat za ljudska prava, Džešri Satput, koji radi sa lokalnim radnicima na plantažama, osporava tvrdnje da su medicinske ustanove dostupne većini radnica. 

„Ako pogledate infrastrukturu na terenu, to nije dovoljno. Nema dovoljno doktora, bolnice nemaju dovoljno objekata, nema dovoljno kreveta, u primarnim zdravstvenim centrima nema dovoljno infrastrukture, nema dovoljno doktora, nema dovoljno osoblja,“ rekla je ona.

Rama kaže da ima lično iskustvo sa slabom infrastrukturom, rekavši da, iako njena plantaža ima jednu hitnu pomoć, potrebno je mnogo vremena da se stigne.

Ona kaže i da  da je videla mnoge žene u odmakloj trudnoći koje rade na plantaži, a nekoliko ih je tamo rodilo svoje bebe. 

„Uglavnom su radnici na plantažama čaja veoma anemični i nisu bili u mogućnosti da pristupe zdravstvenim ustanovama ili nisu (mogli) da se registruju.“

Sa korpama pričvršćenim na njihove glave, gomile žena se svakog dana kreću od jedne do druge – kružeći istom plantažom – obično uzimajući pauzu samo jednom dnevno, čak i kada su trudne kao Rama.

Rama zarađuje oko 14 dolara nedeljno, a očekuje  se da će dnevno sakupiti oko 24 kilograma lišća. 

Ako ona i drugi poput nje ne ispune ovaj cilj, njihova dnevna plata se smanjuje, izjavila je ona i drugi radnici za CNN. 

Na kraju svakog dana, vuku svoje vreće lišća da bi ih vagali, evidentirali i sakupljali od strane menadžera plantaža.

Radnici su podeljeni u dve grupe: privremene i stalne, a većina od 1,5 miliona radnika na plantažama čaja u regionu je privremena. 

„Više od 70% radne snage su žene“, dodala je Džešri Satput.

Dobijanje porodiljsk naknade ne diskriminiše privremene radnike, izjavila je indijska asocijacija čaja za CNN. 

A prema zakonu o porodiljskim naknadama, žena ima pravo na plaćeno odsustvo ako je radila više od 80 dana u poslednjoj godini, pre nego što je počela da radi.

Ali izgleda da nisu svi radnici svesni ovih zakona.

Rama, na primer, kaže da je imala utisak da samo stalni radnici imaju pravo na zdravstvene beneficije kao što je porodiljsko odsustvo. 

„To je uobičajena zabluda“, kaže Satpute.

Povremeni radnici često rade tokom trudnoće i retko idu na bolničke preglede jer ne mogu sebi da priušte da odustanu od dnevne plate.

„Teško je, ali posao je posao, moram to da uradim“, rekao je Rama i dodala da čim neko od njih ode na pauzu šefovi ga gledaju namršteno.

Objasnila je kako ona polako ide na odmor ovih dana, ali s oprezom. 

„Kada nas vide kako se odmaramo, pitaju: Ko će platiti za vašu platu? „

Rama priznaje da je u velikoj meri nesvesna zdravstvene zaštite potrebne za održavanje zdrave bebe.

I zvaničnici veruju da lokalne navike doprinose ovoj nesvesnosti i čine situaciji još gorom.

„Neke od ovih stanovnika stavljaju so u čaj, umesto šećera. I imaju visoku potrošnju soli“, rekao je J.V.N Subramaniam, direktor Nacionalne zdravstvene misije u As

samu. 

„Alkoholizam je razvijen, a niska je dostupnost kvalitetne hrane na radnim linijama“, rekao je on, ukazujući na prevalenciju anemije.

Ženama je često potrebna dopuna i transfuzija krvi, ali su suviše daleko da bi je dobile, ili da bi bile informisane.

„Niko mi nije rekao šta da radim“, kaže Rama. „Šta možemo da uradimo?“

U teoriji, mnogo.

Niz inicijativa indijske vlade treba da učini da trudnoća bude bezbednija za siromašne u Indiji.

Od 2005. godine, vlada je pružala besplatnu prenatalnu negu, krvne testove i gotovinske isplate za svaku bebu koja je rođenau državnoj bolnici, registrovana u državi.

Takođe je pokrenula programe zasnovane na ishrani u kojima trudne majke imaju pravo na besplatne obroke u lokalnim centrima zajednice.

Ali zbog nedostatka svesti, ogromne nepismenosti i nepristupačnosti, žene na plantažama čaja nisu svesne ovih mogućnostu, kažu socijalni radnici, zbog čega mnoge trpe fatalne posledice.

Brojni faktori doprinose ovom problemu: preterano krvarenje tokom porođaja, cene medicinskih usluga u gradskim bolnicama i nesvesnost da njihova trudnoća može biti velika opasnost. Oni dolaze u bolnice suviše kasno, ili uopšte ne dođu.

Plantaže čaja u Asamu su nasleđe koje je ostavila indijska vlada kolonijalne ere gde su lokalna plemena bila zaposlena, ili u nekim slučajevima ušla u ropstvo, tako što su skupljala lišće za čaj. Čitave generacije su boravilena  plantažama, prenoseći nasleđe služenja i ropskog rada i na njihovu decu.

Plantaže rade u skladu sa Zakonom o radu na plantažama iz 1951. – pisanim kako bi se obuhvatili praktično svi radnici u zemlji i kako bi se osigurala njihova prava – što postavlja standardnu zaradu, za koju stručnjaci kao što je Satpute, kažu da nije držala korak sa  svetskim tržištima rada.

Prosečna plata za nekvalifikovane radnike u poljoprivredi u Indiji je 320 dolara ili oko 4,50 dolara dnevno. Pojedinac koji radi na plantažama čaja u Assamu zarađuje otprilike polovinu tog iznosa, na 167 dolara – ili 2,27 dolara dnevno, rekli su lokalni radnici n CNN-u.

Satpute kaže da neki vlasnici plantaža čak ograničavaju kretanje svojih radnika – tvrdnja koju lokalne vlasti odbijaju.

„Oni su slobodni da idu svuda“, rekao je Manoj Kumar Deka, zamenik komesara okruga Sonitpur u Assamu. 

„Oni odlaze na pijacu, idu u haate (lokalne festivale). Oni uživaju. Nema problema,“ kaže on.