Vojislav Stanković: Rekordan rast izvoza i suficita

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2016. godini ostvarena je vrednost izvoza od 3.209,3 miliona USD, što predstavlja rast od 11,9% u odnosu na rezultate iz 2015. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,6%, navodi u svojoj analizi Vojislav Stanković, agrarni analitičar.

On kaže da je, istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.409,8 miliona USD za 10,7% manja od ostvarenog u 2015. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,3%. 

„Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini, ima rast od 39,7% i iznosi 1.799,5 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 178,3%“, kaže Stanković.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 806,4 miliona USD, i sa učešćem od 5,4% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 699,9 miliona USD, sa učešćem od 4,7% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 616,2 miliona USD.

„Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 297,9 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,5% i sa suficitom u razmeni od 508,6 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 191,1 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%“, stoji u analizi.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom 2016. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 346 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 277 milion USD, malina smrznuta u vrednosti od 248 miliona USD, pšenica merkantilna u vrednosti od 134 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 127 miliona USD i šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 125 miliona USD. 

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa nekonkurentnih proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 65 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 41 milion USD i pomorandže sveže u vrednosti od 24 miliona USD.

„Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: ižiljeni duvan za cigarete u vrednosti od 87 miliona USD, ostali proizvodi za ishranu u vrednosti od 68 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 43 miliona USD, ekstrakti kafe u vrednosti od 32 miliona USD, svinjsko zamrznuto meso u vrednosti od 31 miliona USD, svinjsko meso zamrznuto ostalo u vrednosti od 31 miliona USD i prerađeni duvan, ekstrakti od duvana u vrednosti od 34 miliona USD“, kaže Stanković.

Poljoprivreda Srbije nije imala koncept izvozno orijentisanog sektora privrede ni u bivšoj SFRJ. Preko 50% svoje proizvodnje plasirala je na tržiša bivših republika.

„Spoljnotrgovinsku razmenu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u periodu pre ulaska u tranzicioni proces karakteriše prosečno ostvarena vrednost izvoza u visini od oko 400 miliona USD, sa dostignutim udelom u izvozu privrede do 25%, prosečno ostvarena vrednost uvoza od 460 miliona USD, sa udelom od oko 10% u ukupnom robnom uvozu privrede. Realizovane rezultate spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno- prehrambenih proizvoda, u pomenutom periodu, karakteriše i deficit od 60 miliona USD, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 87%.“, navodi analitičar.

U tranzicionom periodu, permanentnim rastom izvoza i pored veoma stabilnog uvoza, bilans razmene se sistematski popravlja, da bi u 2016. godini ostvarila najveću, rekordnu vrednost izvoza i suficita. Rast izvoza je dobio na dinamici u poslednjem kvartalu 2016. godine kada je postalo izvesno da domaća poljoprivreda raspolaže proizvodnjom od 8%, uz posebno stimulativne efekte rasta cena na svetskom tržištu, značajnim robnim fondovima namenjenim izvozu.

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-novembar 2016. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 97%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 72%.

„Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit u razmeni ima tendeciju rasta iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona USD iz 2001. godine, povećan na 1.505 miliona USD u 2014. godini. U strukturi izvoza poljoprivrede Srbije, EU je poslednjih godina zastupljena sa 47-51%, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu između između 40-60%. U 2016 godine na tržištima članica EU izvoz je izneo 1.454 miliona USD, uvoz 846 miliona USD“, piše u analizi.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u 2016. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.252 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 39%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 126 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 9%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini je izneo 1.126 miliona USD.

„Postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. Prema dosadašnjim ostvarenim rezultatima u spoljnotrgovinskoj razmeni, saradnja se može okvalifikovati kao nedovoljno iskorišćenom prilikom poljoprivrede Srbije da poveća i dinamizira svoj izvoz i poboljša svoju ukupnu efikasnost u poslovanju agrara“, navodi. 

U 2016. godini ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između Srbije i Ruske Federacije u visini od 334 miliona USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 321 milion USD, uvoz u visini od 42 miliona USD, sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 3%, i sa suficitom od 279 miliona USD.