Život pod koronom: Čikago

Sjedinjene Američke Države su postale najveće žarište koronavirusa u svetu i do sada je zaraženo preko pola miliona ljudi. U Čikagu je do sada registrovano preko 14.000 slučajeva obolelih, a kako izgleda život u ovom gradu priča nam Aleksandar.

Aleksandar, Čikago

Ovde obavezan karantin ne postoji, mislim da nije uveden iz razloga što se država plaši kršenja ljudskih prava i sloboda, da ne dođe do masovnih tužbi kasnije. Sve je bazirano na dobroj volji, a vlast apeluje na građane da se ne okupljaju, da ne izlaze nakon pet popodne, naročito apeluju na mlade koji mogu da budu nosioci virusa. Mislim da sigurno bar trećina mladih uopšte ne poštuje te preporuke. Pre par dana je bilo 20 stepeni, policija je morala da interveniše u južnom delu Čikaga i da rastera ljude, koji su se okupili da igraju američki fudbal. 

Pored jezera Mičigen je takođe bilo gužve na šetalištima, pa je policija i tu intervenisala, jer su ljudi masovno izlazili u šetnju, tako da je na svaki kilometar bio postavljen po jedan patrolni džip. 

Poslao sam prijatelju sliku autoputa u Čikagu, kada je video kaže „nije ni čudo što imate toliko zaraženih“.

Da li lokali rade ili su neki zatvoreni? 

Prehrambene prodavnice rade i one koje prodaju opremu za kuću. Restorani i kafići su zatvoreni, osim onih koji vrše dostavu iili imaju mogućnost usluge za poneti, ali sedenja u restoranima i kafićima nema, to nije dozvoljeno već sigurno mesec dana. 

U prodavnicama koje rade, već meseca dana ne možeš nigde da kupiš alkohol, gumene rukavice ili sredstva za čišćenje. Prvo je nestao toalet papir i svi papirni proizvodi, kao i oni vezani za održavanje higijene u domaćinstvu. Na kraju je došlo do toga da nema ni belog luka da se kupi. 

Čikago nije žarište u SAD, ali jeste u državi Ilinois, kakva je situacija trenutno?

Ne zna se tačan broj zaraženih, ne može se ni utvrditi, jer se ovde testiranja rade čak i putem telefona, ako neko sumnja da ima virus pozove svog doktora, obično pitaju da li imate nedostatak vazduha ili tempreaturu, ako nema to je kraj priče. 

Bilo je par lokacija gde vade bris iz nosa i vrše testiranja u kolima, supruga je medicinski radnik i bila je na jednoj takvoj lokaciji namenjenoj medicinskom osoblju čije bolnice ne rade analizu. Ona je bila automobil pod rednim brojem 105, kada su došli do nje pitali su je da li ima nedostatak vazduha ili temperaturu, kada je rekla da nema nisu želeli da je testiraju, kao i veliki broj ljudi koji nisu imali simptome. 

Najavljivali su masovna testiranja, ali veliki je problem u tome što nema testova, pored supruge imam još prijatelja, koji rade u zdravstvenom sektoru pa preko njih  imam neku predstavu šta se dešava, ali u medijima nema mnogo informacija o tome. Sada je izborna godina pa svi pokušavaju da skupe neke poene. 

Sedamdeset procenata umrlih čine Afroamerikanci u Čikagu, verovatno je zbog generalno lošijeg zdravlja, ima dosta srčanih bolesnika i dijabetečara. To je bilo na vestima kao javni podatak, sada pokušavaju da u tim krajevima, kao što je zapadni deo grada povećaju broj dnevnih testova.

Šta država radi da spreči epidemiju?

Pravila se razlikuju od države do države, jer na federalnom nivou nisu izdali zvanično saopštenje, odnosno smernice kako treba da se bori protiv koronavirusa već je to prepušteno državama i guvernerima tih država. Oni nekada kupuju potrebnu opremu po modelu bidovanja, poput eBay-a, pa se tako žalio guverner države Njujork da je hteo da kupi određen broj  respiratora i poslao ponudu, ali je javljeno da je Kalifornija poslala bolju.

Kakva je situacija u bolnicama?

Supruga radi kao medicinska sestra u jednoh od većih medicinskih firmi u Čikagu, ovde ima dosta privatnih bolnica i sve one imaju drugačiji pristup rešavanju ovog problema i kada su u pitanju pacijenti, a i kada je u pitanju osoblje. Firma u kojoj supruga radi ne testira svoje medicinsko osoblje na koronavirus, dok neke druge bolinice testiraju do te mere da prave testove kako bi utvrdili da li im maska N95 leže pravilno na lice. 

Bolnice su pune, kod supruge u bolnici su samo dva sprata sa običnim bolesnicima, sve ostalo je za obolele koronavirusom. Dosta ljudi koji su bolesni od nekih drugih bolesti ni ne dolaze u bolnicu. Hitne prijemne službe u samim bolnicama su prenatrpane ljudima, a primaju samo one sa težim simptomima, ostale vraćaju kući. 

Često kubure i sa zaštitnom opremom, postoji pravilo da posle svakog odlaska kod pacijenta sa virusom mora da se stavi nova maska, međutim oni nemaju toliko maski da bi mogli da menjaju pri svakom ulasku u sobu, onda se te maske stavljaju u papirnatu kesu sa imenom sestre čija je, pa se sanatizuju da bi mogle ponovo da se koriste. Čak ne dozvoljavaju sestrama da koriste svoje maske ako su uspele da nabave. 

Čime se Vi bavite i kako trenutna situacija utiče na posao? 

Imam privatnu firmu, koja se bavi transportom, ali je sada to sve stalo. Ne znam šta će biti posle ovoga. 

Država daje pomoć za sve građane koji redovno plaćaju porez, odosno za one koji su izmirili dugove za prošlu godinu, dobija se pomoć od oko 1200 dolara, kao i jednokratna pomoć po detetu od 500 dolara, sa tim što jedna četvoročlana porodica ne može da dobije više od 3000 dolara. 

Šte se tiče manjih privatnika oni imaju dve mogućnosti, kredit, koji se vraća banci, a druga mogućnost je bespovratni kredit, ali se poslodavac obavezuje da ne otpušta radnike i 75 procenata novca ide za plate i troškove prostora, a tih 25 procenata može da iskoristi u druge namene, poput plaćanja računa. 

Šta očekujete nakon pandemije?

Nesporno je da će krenuti posao, roba mora da cirkuliše, ali se javlja drugi problem. Tržište će biti pogođeno, ne samo ovde, već širom sveta. Ovde je preko 30 miliona ljudi apliciralo za nadoknadu od države, jer su izgubili posao.

Postoje neke prognoze, koje kažu da će 70 procenata malih biznisa biti zatvoreno kada ovo prođe, šta će biti sa tim ljudima kada se sve normalizuje. Mislim da će doći do obaranja satnice, jer ljudi više neće moći da prave novac koji su pravili i ja verujem da če doći do toga da zaposleni rade za mnogo manje para. Biće mnogo više nezaposlenih, pa će firme moći da plaćaju manje zbog velike tražnje za poslom. 

V.Vuksanović