Život pod koronom: Oslo, Norveška

Ova priča iz serijala „Život pod koronom“ dolazi nam iz glavnog grada Norveške. Razgovaramo sa Vladanom o situaciji u Oslu. Vladan živi i radi u Norveškoj deset godina, tamo je završio studije i zaposlen je kao kooordinator za izbeglice u centru za socijalni rad poslednjih šest godina.  

Vladan, Oslo

Vanredno stanje je uvedeno 13. marta, ovde vlast priznaje da su zakasnili tri ili četiri nedelje što se tiče uvođenja mera.  Avionski saobraćaj je ograničen i ne može da uđe niko u zemlju osim Norvežana. Ne rade škole, obdaništa i fakulteti, šalteri u ustanovama takođe. Ljudi se najviše brinu oko primanja plata u privatnom sektoru, tako da su uvedene mere da prvih 20 dana država pokriva troškove i privatnicima i javnim preduzećima. Uveli su i to da frilenseri imaju pravo na socijalnu pomoć, kao i umetnici poput muzičara, slikara, što ranije nije bio slučaj. Ljudi šalju veliki broh zahteva socijalnim ustanovama svakog dana. 

Ja radim kao koordinator za izbeglice pri centru za socijalni rad, sada nam se malo menjaju zadaci, dobili smo računare i radimo od kuće. Cilj centra za socijalni rad je da obezbedi svima primanja, da ljudi koji idu u školu i uče norveški jezik dobijaju platu, jer je ovde praksa da ljudi koji dobiju azil krenu u školu i za to dobijaju novac. 

Imam 15 do 20 ljudi o kojima brinem što se tiče škole i posla. Sada su stopirani svi ti programi za učenje jezika i zanata, samo dajemo informacije kako da apliciraju za socijalnu pomoć preko interneta. Par nas smo po geografskom ključu odabrani da proveravamo da li je ljudima potrebno nešto od lekova i sličnih stvari, koje nisu u mogučnosti da nabave, pa se organizujemo da im odnesemo. 

Ima li zabrane kretanja? 

Nema kao u Srbiji, ali postoje preporuke kojih se ljudi pridržavaju. Ima ljudi koji izlaze napolje, šetaju se, ali nema okupljanja. Ovo je druga zemlja u svetu po broju zaraženih u odnosu na broj stanovnika, na četiri miliona stanovnika imamo oko 1.500 -1.600 zaraženih, do sada ima i šestoro umrlih. Pravi broj zaraženih je verovatno veći, prvih pet dana su testirali sve koji su se prijavljivali, sada više ne testiraju sve, jer nemaju kapaciteta. Ko je zaražen, a nije u rizičnoj grupi, jednostavno sedi kući i čeka da epidemija prođe, jer svakako ne postoji lek za virus. 

Kakva je situacija u gradu, ima li nestašica, nose li ljudi maske?

Pa te maske ne pomažu, ti svakako pomeraš masku, pipaš lice, virus ulazi u organizam i preko očiju ili nosa, ostaje na odeći i na površinama do tri dana tako da maske ne pomažu toliko. Prodavnice rade normalno, nema nikakvih problema. Prvi dan vanrednog stanja je bilo strašno, kupovalo se svašta. 

Ovde ljudi ne prave ništa sami, retko ko od nule pravi ručak. Ne znam da li pola ljudi u Norveškoj zna kako da koristi brašno, jede se obično po restoranima, jede se brza i zamrzutna hrana, pice i slično, ali u petak se kupovalo toliko brašna i toalet papira da to nije normalno. Sada nije tako, ljudi su videli da ima svega u prodavnicama da se kupi. U petak su kol-centri marketa izašli sa saopštenjem da ljudi ne lageruju hranu, jer nema potrebe. 

Vanredno stanje, za sada, traje do 26. marta, nama su na poslu reki da ćemo raditi od kuće do 15. aprila. U slučaju koronavirusa vidimo da postoje i neke pozitivne stvari kada je zemlja manje razvijena, kao Srbija, u kojoj ljudi ne putuju mnogo. U Norveškoj su svi živi putovali svuda, i stalno putuju, pa su tako i doneli virus u zemlju.

Najviše zaraženih ima u Oslu svakako, jer ima najviše stanovnika. Pozitivna stvar je što je goeografija Norveške takva da su ljudi ranije živeli u plemenima, okupljeni oko pojedinačnih reka i planina, zbog čega su distance između naseljenih mesta i dalje velike. 

Kakvo je stanje po firmama i za zaposlene? 

Moja žena radi u IKEI u korisničkoj podršci, to radi normalno, jer ljudi kupuju preko interneta. Dostavljači robu ostavljaju ispred kuće, ne ulaze unutra. Zatvorili su prodavnice, ali onlajn rade normalno. 

Nema otpuštanja, ali su ljudi poslati na bolovanje. Norwegian (avio-kompanija) je poslao oko četiri-pet hiljada ljudi na bolovanje, jer je dosta letova otkazano. Država pokriva sve troškove prvih dvadeset dana i privatnom i javnom sektoru, možda će to i produžiti, da nema toga to bi bila katastrofa za ekonomiju. 

Država razmišja u tom pravcu da će proći ovaj virus i ako ne budu držali sve pod kotrolom, kada se završi može da nastane haos. Zato pomažu i privatni sektor, fabrike, preduzetnike jer niko ne želi da ima krizu posle korone.  

Da li su mere zabrane kretanja u Srbiji dobre? 

Treba ljude ograničiti. U Norveškoj nije potrebno da izvode policiju i vojsku na ulice, jer su ljudi stvarno disciplinovani i imaju zdravstvenu kulturu i shvataju ozbiljnost ove situacije. Vide da ljudi umiru od ove bolesti i svesni su posledica. Vidim da ljudi po Srbiji sede u kafićima, ko zna ko je tu čašu pipnuo i ko je sedeo pre tebe, ljudi ne razumeju da se taj virus zadržava u organizmu po 14 dana i za to vreme možeš da prođeš Srbiju uzduž i popreko i da zaraziš svakoga. Pipneš lift ili banderu pa neko može da se zaraži. 

Lično mislim, da ova korona može doprineti da ljudi počnu da cene zivot više i da cene slobodu. Svi uzimaju život zdravo za gotovo, a kad su nam slobode limitirane, onda počinje nervoza, a negde i panika. 

V.Vuksanović