Život pod koronom: Pariz

Francuska se trenutno nalazi na petom mestu u svetu po broju zaraženih koronavirusom, kojih je do sada u toj državi preko 40.000. Vlast, kao i u drugim zemljama, redovno donosi nove mere radi suzbijanja pandemije, a kako izgleda život u glavnom gradu za serijal „Život pod koronom“, govori Dunja, koja studira i radi u Parizu. 

Dunja, Pariz

Ovde je dozvoljen izlazak iz kuće, ali  je kretanje ljudi, od početka prošle nedelje, ograničeno na sat vremena dnevno i u radijusu od jednog kilometra od adrese prebivališta. Postoji i dokument, koji imaš da skineš sa interneta ili sam napišeš na papiru, gde je neophodno navesti razlog izlaska i samo određeni razlozi se prihvataju, poput kupovine hrane, lekova, odlaska kod lekara, da pomogneš nekome ko nije u stanju sam da ode u nabavku, ako posao to zahteva ili za fizičku aktivnost. 

Često podižu i iznose kazni za nepoštovanje pravila, prvo je bilo 35 evra, pa 120, a sada je kazna 200 evra, ako se prekrši nešto od propisanih mera. 

Ja stanujem u studentskom domu i u kompleks ne može da se uđe bez studentske kartice. Mi možemo da se šetamo, mogu da izađem svakog dana, ali nije dozvoljeno okupljanje ili kretanje u grupama. Obično izađem u sklopu studentskog kompleksa, sada kada je dozvoljeno zadržavanje napolju do sat vremena. 

Prevoz je ograničen u Parizu, ukinuli su neke stanice metroa, kakva je situacija u gradu trenutno?

Prevoz ide mnogo ređe, nema ni potrebe za prevozom, jer se ljudi ne kreću. Ovde se dosta koriste i gradski bicikli i elektronski tronineti, koji se plaćaju putem aplikacije. Ja sam na jugu Pariza, gde je inače manja gustina naseljenosti i ne idem često u centar poslednjih dana.

Od kada su uveli strožije mere ima manje ljudi na ulicama. Do početka prošle nedelje su bile otvorene pijace, obzirom da je to mesto gde se nabavlja hrana, ali je na njima bilo previše ljudi, pa je sada i to zatvoreno. U Francuskoj je poljoprivreda dosta važna, pa su se poljoprivrednici bunili zbog zatvaranja. Sada je država nametnula supermarketima da otkupljuju robu od lokalnih proizvođača i prodaju u marketima. To je mera uvedena da se zaštite poljoprivrednici. 

Šta je još uvedeno od ekonomskih mera? 

Još na samom početku su rekli da će država izdvojiti novac za pomoć firmama, naročito manjim. Na primer, veće firme mogu da traže od države da bude garant kada traže kredit u banci. I kod većih i kod manjih firmi država daje određenu pomoć pri isplaćivanju plata radnika, pa tako velike firme popur Er Fransa (Air France) mogu ljude da pošalju ljude kućama, a da država učestvuje u određenom procentu u isplati plata. 

U određenim zemljama su studenti napuštali studentske domove na početku pandemije i vraćali se kući, da li je to slučaj i u Parizu? 

Postoji deo ljudi koji je otišao čim su videli u kom pravcu ovo ide, to je najviše slučaj kod onih koji su bili na razmeni, jer oni nisu ovde duži vremenski period i ne rade, idu samo na predavanja, koja su sada onlajn. U mom domu je smeštaj podeljen po državama i svaka kuća je fondacija neke države, tako da kod mene najviše ima američkih studenata, koji često dolaze na razmenu i zadržavaju se jedan semestar. Nas u domu je trenutno ostalo manje od trećine. Obično ostaju ljudi koji rade, samo su prešli na rad od kuće. Predavanja će verovatno biti onlajn do kraja školske godine. 

Da li trenutno u gradu ima nestašice robe i da li je bilo paničnih kupovina, kao u nekim zemljama?

Trenutno vlada nestašica zaštitnih maski, poslednjih desetak dana koga god sam pitala nije uspeo da ih nađe. Ovde maske uglavnom nose stariji ljudi. Što se hrane tiče, bio je taj nalet panike vikend pre nego što su zvanično objavili karantin, jer su svi znali da će stupiti uskoro. 

Bili su zakazani lokalni izbori, pa se vodila polemika da li će se uopšte održati. Prvi krug je održan u nedelju 15. marta, ali je u tom periodu već počeo da raste broj zaraženih, pa su odložili drugi krug izbora. Već od utorka je krenuo karantin. Tog vikenda su ljudi masovno krenuli da kupuju po marketima, dešavalo se da se potpuno isprazne police sa svom robom koja duže traje, od paste za zube do dugotrajne hrane. Kod mene u kraju je sve normalno, ima robe u prodavnicama, možda se duže malo čeka, ali je sada sve u redu. Ljudi su shvatili da su radnje normalno snabdevene i da možeš svaki dan da kupiš sve što je potrebno. 

Do sada ima preko 40.000 zaraženih u Francuskoj, kakva je situacija u bolnicama po onome što se može čuti u medijima? 

Francuska generalno ima problem sa zdravstvenim radnicima, nema ih dovoljno i sistem je dosta opterećen. To je sada još evidentnije. Medicnsko osoblje radi veliki broj sati dnevno i očigledno je da i ovde nema dovoljno respiratora, ali ni radnika koji bi se brinuli o tim ljudima. Zato i apeluju da se ostaje kod kuće, jer nije problem u tome da će umreti svako ko se zarazi, velika većina neće, ali je problem sa onima kojima je potrebna intezivna nega. U tom smislu je slična situacija, kao i u drugim državama. 

Država je uvela i plaćen smeštaj zdravstvenim radnicima, ako rade van mesta gde žive, plaćen je prevoz i organizovana su posebna mesta ili vrtići, koji rade da bi čuvali decu medicinskih radnika. 

Kako ovo vanredno stanje utiče na tvoj život, da li si razmišljala da se vratiš u Srbiju? 

Prvo sam htela da dođem, baš pred taj vikend kada se znalo da će biti uveden karantin. Trenutno se radi od kuće i većina Francuza koji imaju vikendice ili roditelje van Pariza je otišlo, pa sam razmišljala i ja da dođem u Beograd. 

Ima nekoliko stvari o kojima sam razmišljala. Trenutno sam na praksi u i čekam da dobijem stalno zaposlenje, pa nisam htela da komplikujem situaciju. Drugi razlog je bio što se ne zna kako će se ovo razvijati u Francuskoj, niti u Srbiji. Može da se desi, na primer, da se ovde sve vrati u normalu, a u Srbiji još uvek ne, jer je tu kasnije sve i nastupilo. Onda bih mogla ostati blokirana tu. Poslednja stvar o kojoj sam razmišljala je da sam na aerodromu, u avionu ili negde usput mogla da pokupim virus, pa da ga prenesem nekome tu. 

Na kraju se ispostavilo da je dobro što sam ostala, jer je postojala mogućnost da se zaglavim negde u transportu ili na granici, a i tu bih bila u karantinu 28 dana. 

Posao uglavnom teče normalno, imamo jedan sastanak ujutru i onda radimo od kuće. Radni dan u isto vreme počinje i završava se, sa tim što ustaneš kasnije pa si odmorniji. 

Mogu li se uporediti mere uvedene u Francuskoj i Srbiji? 

Prvo, ne bih rekla da je ovde bio tolko akcenat na starijima, oni više nose maske od mlađih, to se primećuje na ulici, ali nisu samo oni pogođeni. Priča se često o ljudima sa hroničnim bolestima poput dijabetesa ili visokog pritiska, koji su osetljivi. 

Čudno mi je malo to kontradiktorno ponašanje u Srbiji, prvo je bilo kao „šaljite žene u Italiju, sada su tamo popusti“, a onda odjednom kreće panika penzioneri ne smeju napolje i uvodi se policijski čas.

Mislim da je taj policijski čas kontraproduktivan, jer je dozvoljeno da se izlazi u određenom vremenskom periodu. Kada se ograniči kretanje, na primer nedeljom do tri sata, onda svi moraju da završe šta imaju u prepodnevnim časovima i automatski se više ljudi skuplja na istom mestu u periodu kada je dozvoljen izlazak. Samim tim se povećavaju šanse da se virus prenese na više ljudi.

Isto važi i za izvođenje kućnih ljubimaca, pa se onda svi okupe u tih pola sata od pola devet do devet. 

Teško je i u prodavnicama da se drži udaljenost od metar ili metar i po, ako su svi došli u isto vreme. Poenta treba da bude da se ljudi što više udalje od drugih osoba, a ne da izlaze svi u isto vreme.

V.Vuksanović