Kina je ostvarila veliki napredak u oblasti silicijumske fotonike, ključne tehnologije koja bi mogla pomoći zemlji da prevaziđe tehničke prepreke u dizajnu čipova i smanji zavisnost od uvoza, naročito u svetlu američkih sankcija. Laboratorija JFS iz Vuhana, uz podršku države, objavila je da je uspešno integrisala laserski izvor svetlosti sa čipom na bazi silicijuma, što je prvi put da je ovakav podvig ostvaren u Kini.
Ovo dostignuće predstavlja važan korak u kineskoj optoelektronskoj tehnologiji, jer omogućava prelazak sa električnih na optičke signale za prenos podataka.
Silicijumska fotonika se vidi kao ključ za prevazilaženje ograničenja tradicionalnih tehnologija čipova, koje su dostigle svoj fizički maksimum u prenosu električnih signala između čipova, piše SCMP.
Silicijumska fotonika koristi svetlosne signale umesto električnih, što omogućava veće brzine i bolju energetsku efikasnost.
Kina vidi ovu tehnologiju kao priliku da smanji uticaj američkih sankcija, koje su ograničile izvoz napredne opreme za proizvodnju čipova u zemlju.
Za razliku od tradicionalnih električnih čipova, fotonički čipovi mogu se proizvoditi korišćenjem zrelijih sirovina i opreme, bez potrebe za ekstremno ultraljubičastim (EUV) litografskim mašinama, koje su ključne za proizvodnju naprednih čipova.
Iako su kompanije kao što su Nvidia, Intel i kineski gigant Huawei već fokusirane na razvoj silicijumske fotonike, proboj u ovoj oblasti predstavlja poseban značajan razvoj za Kinu.
SAD su 2019. godine obustavile izvoz EUV mašina kompanije ASML u Kinu, što je stvorilo dodatne izazove za kineske proizvođače čipova.
Silicijumska fotonika sada nudi alternativu koja može biti domaće proizvedena i razvijana.
Globalno tržište silicijumske fotonike procenjuje se da će dostići vrednost od 7,86 milijardi dolara do 2030. godine, što predstavlja veliki skok u poređenju sa 1,26 milijardi dolara iz 2022. godine.
Kina je svesna da ova tehnologija može postati ključno polje u tehnološkom nadmetanju sa SAD-om, a eksperti smatraju da bi dalje ulaganje u silicijumsku fotoniku moglo doneti značajan napredak u razvoju sledeće generacije čipova.
OpenAI dostigao vrednost od 157 milijardi dolara nakon poslednjeg kruga finansiranja