Obrnuli ploču: Tehnološki giganti zbog pritiska država sada brane slobodu govora

Najveće tehnološke kompanije sve češće istupaju u javnost kako bi branile slobodu govora na svojim platformama, usled rastućeg pritiska državnih institucija. Diskusije o (auto)cenzuri i bezbednosti na internetu dostigla je vrhunac kako se približava novembar, odnosno izbori za predsednika SAD.

Izvršni direktor kompanije Meta Mark Zakerberg nedavno je putem otvorenog pisma optužio administraciju aktuelnog predsednika SAD Džozefa  Bajdena za pritiske koje je Facebook trpeo, odnosno zahteve da „cenzuriše određene sadržaje“ vezane za pandemiju COVID-19.

Zakerberg je izjavio da žali što ranije nije javno govorio o ovim pritiscima.

„Verujem da je pritisak vlade bio pogrešan, i žalim što nismo bili glasniji o tome,“ napisao je on.

U međuvremenu, osnivač i direktor Telegrama Pavel Durov uhapšen je u Francuskoj u sklopu krivične istrage koja se vodi zbog ilegalnog sadržaja na ovoj platformi, uključujući dečiju pornografiju i prodaju droge.

Ova vest uzdrmala je globalnu tehnološku industriju, koja je do sada verovala da platforme i njihovi izvršni direktori ne bi trebalo da budu lično odgovorni za ilegalne aktivnosti na svojim platformama.

Rumble, još jedna popularna platforma, izrazila je podršku Durovu, dok je Ilon Mask, poznat po svom protivljenju cenzuri, na platformi X (bivši Twitter) objavio hešteg „#FreePavel“.

Telegram je saopštio da se pridržava zakona Evropske unije i da stalno unapređuje svoje prakse moderacije sadržaja, ali je takođe istakao da je apsurdno smatrati vlasnika platforme odgovornim za zloupotrebe, piše Axios.

Ova situacija dodatno komplikuje odnose između tehnoloških kompanija i vlada širom sveta, posebno kada je reč o regulaciji i moderaciji sadržaja. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da hapšenje Durova „nema političku pozadinu“, ali se za tehnološke kompanije koje imaju milijarde korisnika širom sveta svaki pokušaj uticaja na moderaciju može činiti kao opasan presedan.

Dok Telegram ostaje jedna od najpopularnijih aplikacija za razmenu poruka, naročito u regionima pogođenim sukobima, njegova politika potpune slobode govora postala je magnet za kriminalce, što dodatno otežava situaciju za njegovog osnivača.

U tom kontekstu, aplikacije koje koriste end-to-end enkripciju, poput Signala i WhatsApp-a, takođe se suočavaju sa sve većim pritiscima regulatora u Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji, koji žele da dobiju specijalni pristup šifrovanim razgovorima koji se tiču seksualnog zlostavljanja dece.