Damping cene ugrozile Koridor 10

Novih kilometara na istoku i jugu drumskog Koridora
10 još nema. Probijaju se rokovi, prašte odštetni zahtevi, a trenutno
se sa austrijskom Alpinom i raskidaju ugovori. Desilo se upravo ono što
su srpski građevinari i predvideli, na šta su godinama državu
upozoravali. Olako je dozvoljeno stranim kompanijama da istisnu domaće
neimare i obezbede poslove na najvažnijem putnom pravcu, za koji se
Srbija zadužila sa oko 1,2 milijarde evra. Skupo će Koridor 10 koštati
Srbiju, a pitanje je hoće li se posao i završiti, kaže u razgovoru za
„Novu ekonomiju“ Ratomir Todorović, generalni direktor GP Planum.

Na svim tenderima po ceni ste bili drugi ili treći. Kako je moguće
da kao domaća firma niste mogli da date povoljnije ponude od stranaca?

Odgovorno tvrdim da po tim cenama, koje su nudili prvoplasirani
izvođači, auto-put ne može da se izgradi. Cena sadrži nekoliko bitnih
elemenata, pre svega materijal, pogonsku energiju, radnu snagu i  još
jedan faktor, koji pokriva režiju. Mi smo često išli na tender sa nula
režijom i nula amortizacijom za mehanizaciju i opet su stranci bili
povoljniji, nekada i za 30 odsto. Nema logike. Cela priča se svodi na to
da su želeli da dobiju posao, a da posle razliku do stvarne cene
nadomeste odštetnim zahtevima. I to rade.  Naša država čak prihvata i
bankarske garancije, za koje unapred zna da u slučaju potrebe neće moći
da ih naplati. To se desilo sa Intermostom koji je ovde jedno vreme bio
vrlo popularan, od  te francuske firme nije mogao da se dobije posao. Pa
kada  im je država pustila garanciju jer nisu završili posao na
obilaznici oko Novog Sada, strana banka nije isplatila novac. Pravilo je
da se garancija polaže u banci u zemlji gde se izvode radovi. Mi tako
radimo svuda u svetu, ali to pravilo u Srbiji ne važi. Evo, neka probaju
da Grcima, koji rade na Koridoru 10, naplate garanciju, a za to
postoji  osnov, jer su probili rokove. Mi smo kao domaći konzorcijum
diskvalifikovani za izgradnju mosta kod Beške. I šta se desilo? Alpina
je odradila posao, ali sada traži sto miliona evra, što je više nego
duplo od ponuđene cene na tenderu.

Čime to srpski neimari garantuju da neće podnositi odštetne zahteve?

Mi smo naš posao na severnom kraku Koridora 10 odradili. Auto-put je
pušten u saobraćaj. Radovi su se finansirali iz budžeta, ali nam država
još nije sve platila. I mi imamo zahtev i po prvostepenoj presudi
Planumu se duguje oko 170 miliona dinara.

Ali, deonicu od Uba do Lajkovca u dužini od samo 12,5 kilometara na
Koridoru 11 gradite tri godine i još niste završili auto-put?

Prvo smo imali problem zbog PZP Beograd, članice Nibens grup“, koji je
imao najveći udeo u konzorcijumu. Planum je onda preuzeo trasu, a Putevi
Užice  mostove. Krajem prošle godine investitoru, Koridorima Srbije, 
istekao je ugovor sa nadzorom. Ni do danas nije sklopljen ugovor sa
nekim preduzećem koje će obavljati nadzor. Ne mogu radovi da se izvode
ako nadzora nema.

Hoćete da kažete da je to gradilište „mrtvo“?

Radovi se izvode u manjem obimu. Koridori su, da bi prevazišli problem
nadzora, postavili po jednog svog čoveka za mostove i trasu, pa oni tako
trče tamo-ovamo. To je privremeno rešenje, jer sve mora laboratorijski
da se prima, potpisuje, ima tu mnogo procedura. To je jedan problem.
Drugi je eksproprijacija, koja u srednjem delu trase još nije završena
za oko 600 metara. Vlasnik parcele jednostavno ne dozvoljava da se počne
sa radovima.

Znači da postoji deo gde ni zemljani radovi nisu počeli?

Kada će to da se reši, ne zavisi od izvođača radova. Čak je i policija
dolazila i ništa. To se sudski rešava. Mi bismo tu deonicu mogli da
završimo do kraja godine, ali kako se u ovom trenutku praktično ništa ne
rešava, pitanje je kada će taj auto-put biti pušten u saobraćaj. Jedan
čovek koči ceo projekat. U tom poslu mi praktično kreditiramo državu sa
odloženim plaćanjem na godinu dana. Trenutno nam država duguje 450
miliona dinara. Deo je stigao na naplatu, a deo nije.

Nastavak teksta možete pročitati u drugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“