Beograd na vodi

Grad na maketama

  • Broj 19, april 2015.

  • Ljubica Bojović

  • 0

Konkurs za prodaju stanova, a da se ne zna ni koliko koštaju, ni kad će biti gotovi, ni kakve su strukture, kao i najava leks specijalisa samo su dodatno pojačali utisak o netransparetnnim uslovima pod kojima se ide u susret početku izgradnje ovog projekta



Da je gradonačelnik Beograda Siniša Mali znao da će nakon izlaganja makete Beograda na vodi u Kanu polemika oko realizacije ovog projekta postati najglasnija do sada, pitanje je da li bi se uputio u Francusku i tamo slikao pred domaćim kamerama.

Šalu na stranu, ali tog 11. marta strancima je, kako tvrde arhitekti, predočena drugačija maketa od one koju su oni viđali u Beogradu, što je struku dodatno razbesnelo, a prvi čovek Beograda je iz Kana pompezno najavio prodaju još nepostojećih stanova, što je izazvalo čuđenje velikog dela javnosti.
 
Da stvar bude još gora, upravo je tih dana, tačnije 12. marta, na predlog premijera Aleksandra Vučića, Vlada uputila zahtev predsednici Narodne skupštine Maji Gojković da se leks specijalis kojim se omogućava ubrzana eksproprijacija zemljišta radi izgradnje projekta Beograd na vodi ne razmatra po hitnom postupku.

Samo par dana pre toga, stav Vlade upravo je bio suprotan, da se leks specijalis mora doneti pod oznakom „hitno", pa su se s pravom mnogi zapitali kako to da nešto što je bilo toliko hitno, posle samo par dana više nije toliko hitno.

Ali, u ovom konkretnom slučaju ključno pitanje je kako je moguće da se samo za potrebe jednog investitora donosi poseban zakon koji omogućava ubrzanu eksproprijaciju zemljišta? Šta ako se posle toga i drugi investitori budu pozivali na taj zakon i tražili da se on primeni i u njihovom slučaju ili da se i za njih donese leks specijalis? Jer, pred zakonom su svi jednaki. Pojedini pravnici skreću pažnju da se eksproprijacija zemljišta može sprovoditi samo za objekte od javnog interesa, a ne i za potrebe privatnih investitora.

Upravo su sva ova dešavanja, dakle izmena projekta, odnosno makete, zatim prijave za kupovinu neizgrađenih stanova, kao i najava leks specijalisa, samo dodatno produbili netransparemtne uslove pod kojima se ide u susret početku izgradnje ovog projekta, tvrde sagovornici "Nove ekonomije".
Tačnije, samo je povećan broj otvorenih spornih pitanja na koje se čeka odgovor još od kada je Vučić prvi put spomenuo da će arapski investitor Igl Hils graditi Beograd na vodi, u koji će biti uloženo između tri i četiri milijarde evra.

"Nova ekonomija" je zato gradskoj upravi dostavila upite, ali i ostala bez odgovora na brojna već navedena pitanja. Nije nam dat nikakav odgovor.

Ostali smo, kao i cela javnost, uskraćeni, između ostalih, za odgovor na pitanje koja će biti prava, obaveze i rizici srpske strane u realizaciji ovog projekta, kao i kakav će biti status zemljišta na kome se gradi Beograd na vodi, tačnije hoće li ono biti iznajmljeno ili prodato.


Kule koje su unele zabunu


Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je u Kanu da će u okviru projekta Beograd na vodi, na leto početi izgradnja dve rezidencijalne kule od 20 spratova, površine 68.000 metara kvadratnih.
„Prošle godine smo predstavili master plan, dakle početak i ideju izgradnje Beograda na vodi, ove godine smo išli veliki korak dalje i prezentovali završni dizajn dve stambene kule koje će početi da se grade tokom leta ove godine”, kazao je Mali.

On je dodao da je to prvi objekat, a odmah nakon toga sledi izgradnja kule, tržnog centra i jedne poslovne zgrade i jednog hotela, što je prva faza projekta.

Arhitekta urbanista Branko Bojović, koji je član Akademije arhitekata Srbije, kaže za "Novu ekonomiju" da se najnovija prezentacija projekta Beograda na vodi u Kanu razlikuje od svega onoga što je srpska javnost videla do sada.

„Dve stambene kule predstavljene u Kanu kao takve ne postoje na maketi. Na maketi ima dosta kula, ali ove dve koje su prikazane u Kanu, niko do tada nije video. Ranije je bilo predstavljeno mnogo stambenih kula koje su ukupno zauzimale oko milion kvadrata, dok je preostalih 850.000 planirano za poslovni prostor", kategoričan je on u razgovoru za "Novu ekonomiju", sa još nekoliko  kolega arhitekata.



Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara