Petar Gošev, bivši guverner Narodne banke Makedonije

Kriza tera investitore iz regiona

  • Broj 21, jun 2015.

  • Milka Gojković

  • 0

Makedonska kriza je u čitav region unela političku nestabilnost, zbog koje bi investitori mogli početi da zaobilaze i Srbiju, koja osim toga ne bi trebalo da oseti neke veće turbulencije u privredi



Politička kriza koja je podelila Makedoniju u dva tabora, počela je polako da uzima danak i privredi.
U situaciji u kojoj već danima predstavnici opozicije predvođeni liderom Zoranom Zaevom kampuju ispred Vlade dok premijer ne podnese ostavku, a "branitelji” premijera Nikole Gruevskog spavaju u šatorima ispred Sobranja, sagovornici „Nove ekonomije" tvrde da neke turističke organizacije otkazuju ugovorene aranžmane, trgovci se žale na smanjen promet i cela situacija ni sa ekonomske strane ne deluje dobro.

To nije sve. Makedonska politička kriza nakon terorističkog napada u Kumanovu, u region unosi dodatnu političku nestabilnost, o čemu svakodnevno bruje svetski mediji, nagađajući koji delovi Balkana bi ponovo mogli postati meta terorista.

Takva dešavanja otvaraju i pitanje kakve će ekonomske posledice ne samo po Makedoniju, već i po Srbiju, ostaviti aktuelna politička kriza u Makedoniji, a čiji će ishod u velikoj meri zavisiti od političke sudbine premijera Nikole Gruevskog.

Iz razgovora koje je „Nova ekonomija" vodila sa bivšim guvernerom Narodne banke Makedonije Petrom Goševim i slovenačkim ekonomistom Jožom Mencingerom, poruka je da će makedonska kriza ostaviti posledice i po srpsku privredu, ali da njihove razmere ipak neće biti velike.

Smanjenjem ekonomske aktivnosti u Makedoniji, tvrde, smanjiće se obim i potencijal razmene između dve zemlje, i drugo, Srbija bi zbog regionalne nestabilnosti mogla da padne u očima investitora.

PETAR GOŠEV, bivši guverner Narodne banke Makedonije

Svi smo nagrabusili

„Već sada ima ozbiljnih indikacija da je politička kriza u Makedoniji počela da stvara ekonomske gubitke”, kaže u intervjuu za „Novu ekonomiju" Petar Gošev, bivši guverner Narodne banke Makedonije.
Bilo je, tvrdi, više informacija da strane turističke organizacije otkazuju već ugovorene aranžmane, a dobar deo trgovačkih preduzeća govori o smanjenom prometu.

"Lično mislim da je i bez dramatičnog pogoršanja krize lako moguć manji rast BDP-a od realno očekivanog za 2015. godinu od 1,5 do 2 procentna poena, pa bi samo po tom osnovu direktna šteta bila između 130 i 180 miliona evra”, ističe Gošev koji podseća da je MMF procenio da će makedonski privredni rast biti 3,8 odsto BDP-a u ovoj godini.

Svako naredno zaduživanje će, ocenjuje, sigurno biti skuplje, što je manji problem jer nije isključeno da će u zavisnosti od daljeg toka krize, nezavisno od visine kamatne stope, strani kreditori početi da se uzdržavaju od odobravanja novih kredita Makedoniji.

U tom slučaju, Gošev tvrdi, "svi smo nagrabusili”, jer ova vlada ne može održati stabilnost javnih finansija bez novih zajmova od najmanje pola milijarde evra.

Nova ekonomija: Da li bi to skuplje zaduživanje moglo dramatično da utiče na povećanje javnog duga Makedonije?
Petar Gošev: Skuplji krediti neće dramatično da povećaju javni dug. To će se dogoditi ako BDP prestane da raste zbog krize, ili ako opet počne da opada i ako vlada nastavi dosadašnji tempo zaduživanja i bacanja tih kredita u ružne spomenike, glupe i kičerajske barokne fasade, bogaćenje porodice premijera i klijenata vlade, iznoseći pare van države i ako, pogotovo, nastavi da režira manje ili veće interetničke konflikte da bi premijer i klika oko njega spasili sebe od političke i krivične odgovornosti za sve što su uradili do sada.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara