Baltičke bele noći

Od Pitera do Minska

  • Broj 56, decembar 2018.

  • Dragan Milivojević

  • 0

Na čitavoj ovoj turneji, Talin se, kada je u pitanju smeštaj, pokazao najskupljim, a Minsk je iznenadio sjajnim, savremenim restoranima, kao i onim u retro, carskom stilu, ali i visokim cenama. Ono što je jeftino u prodavnicama Talina jesu razni francuski i ostali vrhunski sirevi, salate od hobotnice i sve morske đakonije, koje kod nas koštaju malo bogatstvo
 
Dok napuštamo Petrovu „lepoticu severne Rusije" noćnim autobusom za Talin, oko dva časa i trideset minuta, prisustvujemo gašenju ulične rasvete i doživljavamo punu lepotu belih noći na Nevi i Baltiku. S manjim intenzitetom prate nas do Belorusije, kroz tri hladne baltičke zemlje toplih ljudi i dobrodošlice. Čovek pomisli nakon Sankt Peterburga - šta tražimo u Talinu i Vilnjusu. Hajde Riga, nazivaju je „Parizom severa". Ali treba doživeti ove tri baltičke prestonice... Kotrljanje autobuskih točkova  „Ekolajna" , kompanije sa najjeftinijim kartama na relaciji Sankt Peterburg -  Talin, nastavak je ove avanture državama koje su izašle iz SSSR ere, ali „sovjetski šinjeli" još uvek nisu u futrolama istorije.
Mali Talin nam se u ranim jutarnjim satima pod natmurenim nebom učinio sivim gradićem s ostacima nimalo privlačnih zgrada socrealizma. Zaista samo učinio... Put vodi ka centru i jednom od velikih parkova iza koga je izronilo čudo srednjega veka. Najočuvaniji stari grad u Evropi sa drevnim zidinama, popločanim alejama i tornjevima – zaostavština 850-godišnje istorije tokom koje su gradom vladali Danci, Šveđani, Nemci i Rusi, pred nama je... 

Staro jezgro ili „dvorac u gradu" prepun cveća u žardinjerama... Otvaraju se restorani i severno sunce budi usnulu estonsku lepoticu. Vijugavim ulicama s načičkanim palatama i kamenitim zdanjima išaranim zastavama koje svedoče o ekskluzivnom smeštaju brojnih ambasada, stižemo „na vrh" prestonice. Između crkvenih tornjeva pruža se pogled na predivnu arhitektonsku igru, crvene krovove i kule. Sa dve panoramne terase na vrhu  Kohtu ulice, gde su Japanci već zauzeli busije i fotografišu do besvesti, i mi navikavamo čula na svu tu raskoš i lepotu graditeljstva iza kojih se pružio Finski zaliv. 

Predsednička palata je takođe jedna od atrakcija koja u rekonstrukciji privlači pažnju turista, jer mogu slobodno da dođu do nje i fotografišu. Sličan doživljaj biće i u centru litvanskog Vilnjusa, gde tinejdžeri skejtbordovima prave buku i bez problema voze pored zdanja iza koga je šef države. Ako je predsednik, nije bog... 

Na vreme kada su zbog „bogova" na zemlji stradali ljudi, upozoravaju ogromne crne statue s kukuljicama, podsećajući na srednjovekovna jezuitska vremena lova na veštice i lomača, ali i KGB muzeji s opomenom na savremene lomače totalitarizma iza „gvozdene zavese". Doduše, nismo primetili da su Estonci istakli i one nacističke lomače, mada su zbog svoje uloge u II svetskom ratu i te kako morali... Naprotiv, u gradu Talinu udruženje izviđača organizuje "Marš Erna” u čast nacističke diverzantske grupe koja je to ime nosila tokom Drugog svetskog rata. Dakle, organizuje nacističke marševe. U njima učestvuju izviđači i „ljubitelji turizma", a organizuju se i u susednim Letoniji i Litvaniji. To su uobičajeni nacistički marševi otkako su te zemlje izašle iz SSSR, jer baltički revizionisti ne prestaju sa svojim nacističkim performansima. Nas su tokom boravka zaobišli.

Lutajući po turističkom raju estonske prestonice, teško je opredeliti se u koji od načičkanih restorana svratiti, koji hotel odabrati, a jedan od „vau" je „Savoj" koji kombinuje retro stil sa modernizmom, a noć u dvokrevetnoj sobi košta oko 135 evra. Na čitavoj ovoj turneji, Talin se, kada je u pitanju smeštaj, pokazao najskupljim, a Minsk je iznenadio sjajnim, savremenim restoranima, kao i onim u retro, carskom stilu, ali i visokim cenama. Ono što je jeftino u prodavnicama Talina, jesu razni francuski i ostali vrhunski sirevi, salate od hobotnice i sve morske đakonije, koje kod nas koštaju malo bogatstvo.  

U svakom slučaju, obed iz hipermarketa pružiće vam neviđeno zadovoljstvo. Opredelite li se za restoran, nećete pogrešiti, a potom pravac do "Kiek in de Kök”. Reč je o jednom od preostalih 20 tornjeva u kome je ulaz u deset kilometara duge podzemne tunele ispod zidina grada. Penjanje na vrh brda Tompeja vodi vas do Hrama Aleksandra Nevskog, a zateći će vas izgledom i nekad najviša zgrada na svetu - The House of Blackheads the St Olaf’s Church  i gotska Gradska većnica, odakle svakodnevno trupa glumaca obučena u srednjovekovne kostime uveseljava turiste uvlačeći ih u svoj performans i šekspirovsku šetnju gradom.  

Nastavak teksta možete pročitati u 56. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara