Kako će preduzetnici da prežive mere štednje

Pa ti sad posluj...

  • Broj 14, oktobar 2014.

  • Milica Bojović

  • 0

Na tvrdnju ekonomista da su preduzetnici u merama štednje dobro prošli jer je izbegnuto povećanje poreza,  vlasnici radnji odgovaraju da će smanjenje plata i penzija za posledicu imati pad tražnje, što nikome ne ide u prilog. Osim toga, drastično je povećan porez na imovinu, kao i paušalni porezi, a indirektni nameti nisu smanjeni


Sad kad su predstavljene mere štednje, preduzetnici mogu malo da "predahnu”, samo je pitanje koliko dugo. Naime, za privrednike je relativno dobra vest to što se Vlada opredelila da deficit u budžetu reže smanjenjem rashoda, a ne pokušajem da poveća prihod tako što bi opet podigla poreze.

Ekonomista Boško Mijatović ocenjuje da će kresanje plata i penzija  dovesti do određenog smanjenja deficita, pa za taj iznos porezi neće biti povećani. "Privrednici na to treba da gledaju kao na dobru vest, koliko god mislili da su preopterećeni. Ovo naravno ne znači da su ostvarene uštede dovoljne i da neće biti potrebe za povećanjem poreza, objašnjava sagovornik "Nove ekonomije" i dodaje da uvek postoji prostor za povećanje poreza, ukoliko vlada na drugačiji način ne može da smanji deficit.

Podsećanja radi, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je ocenio da smanjenje plata i penzija od oko deset odsto u proseku za primanja preko 25.000 dinara „nije dovoljno i da će morati da se povećava PDV”.

Predstavnici "malog biznisa” ne smatraju da su u trenutnoj raspodeli karata dobro prošli, čak bi pre rekli da im je oko vrata okačena još jedna omča, jer će manje plate i penzije smanjiti tražnju i za njihovim proizvodima.

Kada tome pridodaju činjenicu da su osnovice za paušalno oporezivanje u ovoj godini porasle i više nego duplo, da je porez na imovinu povećan i do nekoliko desetina puta, zatim da u 2014. nije ukinut nijedan parafiskalni namet, preduzetnici su saglasni da ne može biti gore.


Glas iz sive zone

Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže za "Novu ekonomiju" da će smanjenje plata i penzija dovesti do manjeg obima posla, što će uticati na manje plate i u privatnom sektoru, a samim tim će i zapošljavanje ići teško. "Dok god nemate nekoga ko može da plati robu i usluge, nema pomaka sa mrtve tačke. Ono što je loše za pojedinca, loše je i za firmu”, tvrdi ovaj sagovornik.

Podsećanja radi, podaci Agencije za privredne registre o poslovanju preduzetnika u 2013.godini pokazuju da je učešće sopstvenog kapitala preduzetnika u ukupnim izvorima još uvek veoma nisko i upućuje na neadekvatnu strukturu izvora finansiranja.

Takođe i zaduženost preduzetnika je kontinuirano visoka, a jedan dinar pozajmljenog kapitala pokrivalo je samo 0,3 dinara sopstvenog kapitala. To je tek neznatno povoljnije nego 2012. godine kada je, prema podacima APR-a, jedan dinar pozajmljenog kapitala pokrivalo 0,28 dinara sopstvenog.

Već mesecima privrednici upozoravaju na katastrofalne posledice zbog uvećanog poreza na imovinu koji je ove godine, od kada je lokalnim samouprava dato ovlašćenje da donose odluke o njihovoj visini, najveći izdatak za firme.

Privrednici se najviše žale na enormno povećane osnovice, kao i na nelogičnosti u određivanju zona, zbog čega su mnogi dobili i po nekoliko puta veće račune u zavisnosti od gradske zone u kojoj žive.

Preduzetnike pak najviše opterećuju paušalni porezi koje, kako navode, određuju lokalne samouprave, takođe po sasvim nejasnim kriterijumima, s obzirom na to da se za one koji imaju iste parametre poslovanja na istoj opštini, obračunavaju različiti iznosi.

Takvo je iskustvo jednog Beograđanina koji je nedavno zatvorio svoju agenciju, jer mu je paušalni porez za 2013. godinu duplo povećan, na 80.000 dinara. "Moj kolega ima isti godišnji obrt, posluje na istoj opštini kao i ja, a osnovica za paušalno oporezivanje mu je sa 40.000 podignuta na 42.000 dinara. Nije mi jasno o čemu se tu radi”, kaže ovaj Beograđanin koji je želeo da ostane anoniman, jer je nastavio da radi u sivoj zoni.

On kaže da ga je posebno razbesnelo što je poresko rešenje za 2013. koje se odnosilo retroaktivno za celu godinu, dobio u novembru prošle godine. Sad je, zbog povećanja paušalnog poreza, zatvorio firmu i prijavio se na biro kao nezaposleno lice. Trenutno na birou svakog meseca prima po 20.000 dinara, pa je država, umesto da od njega mesečno ubira bar 40.000 dinara, došla u situaciju da mu plaća, pri čemu on i dalje nesmetano radi, ali na crno.

Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina, međutim negira za "Novu ekonomiju" da lokalne samouprave imaju bilo kakvu presudnu ulogu u određivanju visine poreza. „Mi nemamo nikakve veze sa tim, prava adresa je Ministarstvo finansija jer je ono donelo uredbu u kojoj su precizirani svi parametri kojih se opštine pridržavaju pri obračunu”, tvrdi Paunović.


Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara