Kako je irsko pitanje upropastilo pregovore o napuštanju EU

Problem granice zagadio atmosferu

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Bogdan Petrović

  • 0

 

Stav EU je bio do kraja rigidan. Britanija ne može birati šta joj se dopada od EU; ako ne želi da se uspostavi granica na irskom ostrvu, mora da pristane na „bekstop", defakto na odvajanje Severne Irske od ostatka države

 

Britanska vlada je ušla nepripremljeno u proces istupanja iz EU. Kao što je i pomenuto u tekstu iz prethodnog broja „Nove ekonomije", pre referenduma vlada nije imala ni strategiju ni plan napuštanja EU; naprosto nisu očekivali takav ishod. Posledica je bila da su u pregovorima sa EU Britanci bili nadigrani oko svih ključnih pitanja. Kako su se pregovori bližili kraju, vlada Tereze Mej se naprosto iznutra raspadala da bi na kraju pala i sâma Tereza Mej.

Ključni uzrok sloma vlade bio je nemogućnost da se reši irsko pitanje (doduše, i čitav niz drugih odredaba oko razlaza nije bio po volji dela poslanika većine, ali utisak je da bi plan nekako prošao da nije bilo tzv. bekstopa).

Britanija i Irska su povezane u jedinstven režim putovanja i imaju istu politiku izdavanja viza; to se naziva i „malim Šengenom". Takav režim omogućava prelazak granice između dva dela Irske bez ikakve kontrole putnika, pošto članstvo u EU podrazumeva odsustvo carina. Međutim, zbog sukoba u Severnoj Irskoj, odnosno tihog građanskog rata koji je odneo preko 3.500 žrtava počev od sedamdesetih (zvanični termin je „troubles" - nevolje) kontrolu prelaska granice vršila je britanska vojska u tvrdo utvrđenim punktovima. Posle dugih pregovora 1998. godine sklopljen je „Sporazum na Veliki petak" između vlada Britanije i Irske, uz učešće dve sukobljene zajednice u Severnoj Irskoj. Dogovoreno je da će pokrajinom upravljati lokalni parlament sa vladom koju će sačinjavati pripadnici obe zajednice. Predviđena je i mogućnost pripajanje Severne Irske Republici Irskoj ukoliko bi to odlučila većina tamošnjih stanovnika na referendumu.

Posle Sporazuma došlo je do prestanka nasilnih akcija IRA-e i protestantskih ekstremista, pa su posledično i ukinuti kontrolni punktovi između dva dela ostrva; prelazak granice može se naslutiti samo po saobraćajnim znacima za ograničenje brzine.

 

Očuvanje jedinstvenog tržišta EU kao oksimoron

 

Napuštanjem EU Britanija bi dobila slobodu da sklapa trgovinske ugovore sa ostatkom sveta. To bi omogućilo Britaniji da otvori svoje granice za robu iz celog sveta, uz carinski režim koji bi se razlikovao od režima EU; pored posebnih carina, Britanci bi mogli da uvoze robu bez ispunjavanja tehničkih ili sanitarnih standarda koji važe u EU (na primer oko GMO hrane i slično).

U praksi, to bi značilo da ako je carina unutar EU za određene (pretežno prehrambene) artikle 40 odsto, Britanija bi mogla da uvozi te artikle sa nultom carinom ako oceni da za to postoji interes. Ako ne bi bilo granične kontrole između dva dela Irske, preko te otvorene granice roba iz celog sveta bi mogla da uđe na jedinstveno tržište Unije iz Britanije. Otvorena irska granica bi mogla da dovede do prave meke za šverc, čime bi se urušilo jedinstveno tržište.

Kako bi se sprečilo narušavanje jedinstvenog prostora EU, izlazak Britanije iz EU podrazumevao je da se uspostavi carinska kontrola na svim kopnenim prelazima u Irskoj (ima ih oko 200).

Tako je Bregzit otvorio pitanje da li će, ako se ponovo uspostavi granica između dva dela Irske, biti ugrožen teškom mukom postignut Sporazum na Veliki petak? Treba reći da Sporazum ni u jednom delu ne predviđa da neće biti carinskih ili drugih kontrola, već se u delu Sporazuma koji govori o bezbednosti navodi da će se što pre uspostaviti normalni bezbednosni aranžmani u Severnoj Irskoj, u skladu sa nivoom (bezbednosnih) pretnji.

Inače, sprovođenje Sporazuma je i bez Bregzita došlo u krizu, pošto se zajednička vlada unionista i katolika u Severnoj Irskoj raspala u januaru 2017. godine, pa pokrajini preti uvođenje direktne uprave iz Londona.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju
pošaljite komentar

Nema komentara