Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do ozbiljnijih finansijskih problema za sada se ne može, kažu stručnjaci, proceniti. Ipak, sve su glasniji i oni koji najavljuju novu ekonomsku krizu koja bi, po svojim posledicama, mogla biti gora od one koju je svet preživljavao 2008. godine

Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke  – euribor, koji je baza za formiranje kamatnih stopa i u Srbiji, od 2008. godine do danas pao je sa 5,58 odsto na nulu. Činjenica da više nema gde, brine sve one koji imaju kredite vezane za evropsku valutu, a njih je, i pored povećanog interesovanja za pozajmice vezane za dinar, ipak najviše.  Koliko bi povećanje kamatnih stopa uticalo na smanjenu mogućnost vraćanja kredita govori podatak da je, recimo, u 2006. godini kada su kamatne stope na sve pozajmice bile više nego danas i do 15 odsto,  u tom periodu zaduženje po građaninu Srbije iznosilo 26.367 dinara, dok je na kraju 2016. godine bilo 112.596 dinara. Pritom, u prošloj godini najveći broj odobrenih  kredita uzet je kako bi se refinansirale stare obaveze.

Godina u koju smo zakoračili nosi sa sobom, kada su u pitanju finansijska tržišta, brojna pitanja koja i ozbiljni svetski analitičari označavaju kao „pitanja od milion dolara“.  Simulacije dešavanja na svetskim finansijskim tržištima daju rezultate koji idu od procena da ćemo i dalje, bar u Evropi, moći da računamo na nulte ili skoro nulte referentne kamatne stope, do toga da se velikom brzinom približavamo periodu ozbiljnog poskupljenja novca. Srbija, kao mala otvorena ekonomija, nema mogućnosti da menja ni dobre ni loše scenarije.

Rizik br. 1 – dešavanja u Americi

Nedavna izjava predsednice FED-a (Federalnih rezervi SAD) Dženet Jelen da će ova institucija „verovatno morati da podigne kamatne stope ukoliko se američka ekonomija i dalje bude razvijala u skladu sa prognozama centralne banke“ izazvala je veliku pometnju u svetskim finansijskim krugovima. Privredni rast SAD je, prema tvrdnjama Jelenove, umeren i on kao rezultat ima jačanje tržišta rada i postepenog kretanja inflacije ka ciljanom limitu FED-a od dva odsto.

Tokom recesije, američka centralna banka snizila je kamatne stope skoro na nulu, kako bi podstakla privredni rast, pa ekonomisti u SAD već upozoravaju da bi, u slučaju da stope ostanu još dugo tako niske, moglo da dođe do „pregrejavanja“ ekonomije. U poslednjih godinu i po dana Federalne rezerve su već dva puta podigle osnovnu kamatnu stopu na trenutnih 0,75 odsto. Novo dizanje referentne kamate FED-a najavljuje se već za mart, a analitičari prognoziraju da bi se slična akcija mogla desiti bar još dva puta u 2017. godini.

Sva ova dešavanja brojni stručnjaci dijametralno različito procenjuju. Teško je izvući razuman zaključak, s obzirom na to da procene idu od onih da dešavanja u Americi neće imati nikakav uticaj na Evropu, jer su se FED i Evropska centralna banka još 2015. godine razišle u strategijama, pa do upozorenja da se „ipak sve u svetu vrti oko dolara“. Prema ovim tvrdnjama, svaki potez FED-a može imati drastične posledice po ceo svet. Deo analitičara, među kojima ima i Evropljana, čak zagovara ideju da se FED proglasi međunarodnom institucijom o čijim potezima bi se odlučivalo globalno.

Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.