Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Ukoliko bi SAD uvele sekundarne sankcije NIS-u, to bi značilo da će svi subjekti koji posluju sa kompanijom biti isključeni iz poslovanja u dolarima. To bi prvenstveno pogodilo hrvatski JANAF, a dovelo bi i do prestanka prerade u rafineriji u Pančevu. Srbija može da pokuša da od ruske strane otkupi deo akcija NIS-a i da tako izbegne uvođenje sankcija, ali promena vlasništva nije nimalo jednostavna za Srbiju
Sredinom decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je „zvanično obavešten“ da će SAD uvesti sankcije prema Naftnoj industriji Srbije. Do trenutka slanja ovog teksta u štampu još uvek nisu uvedene nikakve sankcije, ali da se to ozbiljno razmatra govore i izjave američkog ambasadora Kristofera Hila koji je, između ostalog, naglasio da „ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije. Promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu“. Najava sankcija izazvala je priličnu konsternaciju u Srbiji; ambasador Hil je posle toga malo ublažio retoriku pa je izjavio da „sankcije neće učiniti ništa što bi na bilo koji način, u bilo kom obliku ili formi naštetilo ekonomiji Srbije. Sva pitanja ćemo detaljno razmotriti sa Vladom Srbije i osigurati da apsolutno ne bude štete po Srbiju. To nije svrha toga i svakako to neće biti rezultat“.
Finansijske sankcije kao moćno oružje američkog ministarstva finansija
U poslednjih dvadesetak godina, američko ministarstvo finansija razvilo je mehanizam uvođenja finansijskih sankcija prema „neželjenim“ državama, kompanijama i pojedincima. Za sankcije je zadužena „Kancelarija za kontrolu strane imovine“ (Office for Foreign Assets Control-OFAC).
U početku, američke sankcije su samo obuhvatale zabranu trgovine određene države sa SAD i blokadu njene imovine na teritoriji SAD. Takve sankcije su, između ostalog, bile jedan od uzroka napada Japana na SAD u decembru 1941. godine. Američka vlada je u junu 1941. zabranila prodaju Japanu strateških resursa, nafte i kaučuka, što je pretilo da ovu zemlju u potpunosti zaustavi (sankcijama su se pridružile i Velika Britanija i Holandija).
U uslovima globalne ekonomije sa manje-više slobodnom razmenom dobara u svetu, zabrana trgovine sa SAD ne predstavlja više nikakvu posebnu kaznu. Zato je OFAC razvio veoma složen mehanizam tzv. sekundarnih sankcija. O čemu se zapravo radi: OFAC može ne samo da blokira račune određenih entiteta u bankama na teritoriji SAD, već može i da blokira račune stranih banaka (ili finansijskih institucija) na teritoriji SAD ukoliko ti subjekti posluju sa entitetima koji se nalaze na listi OFAC-a. To praktično znači da se stranoj banci koja se „usudi“ da posluje sa sankcionisanim entitetom u potpunosti blokira pristup finansijskom sistemu SAD, odnosno da se isključuje iz dolarske zone plaćanja. Sekundarnim sankcijama se te banke ili institucije praktično „izopštavaju“ iz američkog finansijskoj tržišta, odnosno onemogućavaju im se transakcije u dolarima. Zato su „sekundarne sankcije“ veoma opasno oružje; čak i pre njihovog formalnog uvođenja mnogi izbegavaju da imaju bilo kakva posla sa recimo bankama ili firmama iz država koje su posebno pogođene režimom sankcija, kao što su Rusija i Iran.
OFAC stalno proširuje liste sa sankcijama, pa čak postoji i poseban odeljak za „Zapadni Balkan“ u kome se nalaze pojedinci i kompanije, uglavnom sa područja Bosne i Hercegovine, ali i Srbije.
Široka primena sankcija ima i svoje negativne strane, jer sve više država pokušava (i pronalazi) načine da međusobne transakcije ne obavlja u dolarima. Pored toga, postoje i brojne kompanije i banke koje svesno krše sankcije i trguju sa ruskom i iranskom naftom, na primer, jer u takvim poslovima uzimaju natprosečno visoke provizije.
Prve sankcije su izbegnute
Kada je posle napada Rusije na Ukrajinu Zapad počeo da uvodi čitav niz sankcija, Gazprom i Gazprom banka su izuzeti od sankcija jer je Evropa kupovala značajan deo iz Rusije. Sankcije SAD i EU uvedene su prema Gazpromnjeftu, zavisnom preduzeću Gazproma koje se bavi naftom i naftnim derivatima.
To je dovelo do „promene“ vlasničke strukture NIS-a. Srbija je 2009. godine prodala 51 odsto kapitala NIS-a Gazpromnjeftu, a u međuvremenu je od malih akcionara otkupljeno još pet odsto akcija. Da bi se izbegle sankcije, 2022. godine šest odsto akcija NIS-a je sa Gazpromnjefta prebačeno na Gazprom. Trenutno je Gazpromnjeft vlasnik 50 oodsto akcija, Gazprom 6,15 odsto akcija, dok je Republika Srbija vlasnik 29 odsto akcija. Preostale akcije su raspodeljene na nekoliko investitora koji su kupovali akcije na berzi i na veliki broj malih akcionara. „Prekomponovanjem“ vlasništva NIS-a sankcije su izbegnute, jer Gazprom nije bio pod sankcijama.
Sankcije NIS-u su izbegnute i kada je EU blokirala mogućnost kupovine ruske nafte, pa je time blokirana mogućnost transporta preko Jadranskog naftovoda (JANAF), ali je to izbegnuto time što je NIS počeo da kupuje isključivo iračku naftu, koja je inače tehnološki najpogodnija za preradu u Pančevu.
Kako vlada SAD može da udari na NIS?
Poslednjih nekoliko meseci, kako se bliži kraj Bajdenove administracije, SAD su počele da šire sankcije protiv Rusije. Prvi put je sankcionisana Gazprom banka, što je dovelo u pitanje plaćanja ruskog gasa za Mađarsku, Slovačku, Austriju i Srbiju. Ta mera je izazvala velike proteste Mađara i ostalih kod Amerikanaca, pa je vlada SAD malo popustila i, prema rečima Viktora Orbana, dozvolila tromesečni „prelazni rok“ u kome se te sankcije neće primenjivati.
Pooštravanje režima sankcija ima dvostruki cilj: prvo je da pokuša da oslabi rusku ekonomiju, a drugi je da se ostavi dodatni „bagaž“ budućoj Trampovoj administraciji, koja će imati problem da tek tako olabavi režim sankcija.
Zato je moguće da će SAD uvesti sekundarne sankcije NIS-u, što bi značilo da će svi subjekti koji posluju sa kompanijom biti isključeni iz poslovanja u dolarima. To bi prvenstveno pogodilo JANAF, putem kojeg se transportuje nafta od terminala na Krku do rafinerije u Pančevu. Ugovor NIS-a i JANAF-a o transportu nafte važi još dve godine. JANAF godišnje zarađuje od NIS-a 70 do 80 miliona evra. Hrvatski premijer Andrej Plenković je napomenuo da je u kontaktu sa Briselom i SAD oko mogućih sankcija NIS-u i izrazio je nadu da će se, i u slučaju eventualnog uvođenja nekih sankcija, poštovati postojeći ugovori. Plenković je poručio da se mora naći rešenje koje je održivo i za JANAF i za energetsku politiku i ekonomiju Srbije, kao i da Srbija neće zbog Hrvatske ostati bez nafte.
NIS nema drugu mogućnost da obezbedi sirovu naftu osim preko JANAF-a (transport velike količine nafte baržama preko Dunava je teško izvodljiv), pa bi prekid snabdevanja naftom doveo do prestanka rada rafinerije i petrohemije u Pančevu.
Šta ako se uvedu sankcije
Blokada JANAF-a i prestanak prerade u rafineriji u Pančevu ne bi doveli do nestašice derivata nafte na tržištu. U zemlji postoje rezerve nafte i derivata za više od dva meseca. Pored toga, moguće je da se naftni derivati uvezu rečnim putem ili cisternama. Pored NIS-a, u Srbiji benzinske stanice imaju i MOL, OMV, Petrol, Helenic Petroleum, kao i neke domaće kompanije. Pojedine kompanije kupuju derivate od NIS-a, ali druge ih uvoze iz svojih rafinerija. Snabdevanje gorivom bi bilo otežano zbog logističkih problema, što bi dovelo do umerenog poskupljenja derivata na pumpama.
Promena vlasništva NIS-a?
Ukoliko bi SAD uvele sankcije prema NIS-u, Srbija može da pokuša da od ruske strane otkupi deo akcija NIS-a i da tako izbegne uvođenje sankcija. Ako ne bude dogovora, Vlada Srbije može da posebnim zakonom nacionalizuje NIS. Postoji i mogućnost da Gazprom proda svoje akcije u NIS-u nekoj trećoj kompaniji.
Predsednik Vučić je pomenuo mogućnost da Srbija otkupi vlasništvo Gazproma u NIS-u i da to može državu koštati milijardu evra. Izvesno je da bi akcije NIS-a morale da budu mnogo više plaćane nego u trenutku privatizacije 2009. godine. Posle privatizacije Gazpromnjeft je isplatio do tada najizdašniji socijalni program u zemlji, investirao u modernizaciju rafinerije u Novom Sadu, izgradio je termoelektranu-toplanu na gas u Pančevu koja obezbeđuje grejanja u 31Pančevu i proizvodi struju, modernizovane su benzinske pumpe.
NIS je prethodnih godina ostvarivao izuzetno visoke profite i bio jedna od najprofitabilnijih srpskih kompanija, 2022. profit je bio 800 miliona evra, a 2023. 360 miliona evra.
Vest o mogućim američkim sankcijama prema NIS-u je izazvala u trenutku malu paniku na Beogradskoj berzi, pa su se početkom tog dana akcije prodavale po najnižoj mogućoj ceni od 620 dinara, da bi se nedelju dana kasnije cene vratile na nivo pre vesti o sankcijama.
Cilj Zapada – promena vlasništva NIS-a
Hrvatski premijer Plenković je pomenuo da je ključni cilj SAD i EU da se promeni vlasnička struktura NIS-a. Pored toga, po svoj prilici, Zapad želi da Srbija prestane da kupuje gas od Gazproma.
Promena vlasništva NIS-a nije nimalo jednostavna za Srbiju. Čak i da je ruska strana „voljna“ da proda akcije NIS-a, isplata bi predstavljala značajan izdatak za budžet i uticala bi na povećanje deficita, doduše jednokratno.
Mnogo veći problem je snabdevanje gasom. Srbija kupuje gas skoro isključivo od Gazproma; dve trećine od ukupne količine gasa plaća po povlašćenoj ceni, što joj donosi uštede od 300-500 miliona evra na godišnjem nivou u odnosu na berzansku cenu. Svaki jednostrani potez srpske strane može da ugrozi taj aranžman, koji bi u martu trebalo da se produži. Poskupljenje nabavne cene gasa dovelo bi do poskupljenja gasa i za domaćinstva i za privredu, a uzrokovalo bi i značajno poskupljenje daljinskog grejanja.
Rasplet „igre“ oko NIS-a se bliži, samo je veliko pitanje da li postoji povoljan ishod za Srbiju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
