Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto je to uradila. Kad pogleda sled događaja, čoveku svašta može da padne na pamet

ˮŽelim vam da budete jedinstveni, i da se borite, pošto znam nešto o vremenu kada su neki hteli zbog uspeha i profitabilnosti Energoprojekta da ga preuzmu. Mi tu nameru nemamo. Naša namera je samo da vi dobro radite, da još bolje zarađujete, da nam dobre poreze plaćate i da se sledeće godine pohvalite profitom većim od 20 miliona evra“, rekao je, tada predsednik vlade, Aleksandar Vučić početkom jula 2016. na proslavi 65 godina Energoprojekta.

Maltene tačno godinu dana kasnije, kako je štampa prenela, Vučić je bio ˮbesan“: „Oko Energoprojekta imamo krivicu pojedinih državnih preduzeća koja su prodala svoje akcije, a da svoju vladu nisu obavestila o tome. Bolje je da ne govorim ništa o tome, neka govori neko drugi. Posebno neka državni organi rade svoj posao“, rekao je Vučić sada kao predsednik, u ˮĆirilici“ 11. jula.

Šta je izazvalo predsednikov navodni gnev? Na dan 30. januara 2017, država Srbija je bila najveći akcionar kompanije Energoprojekt, sa oko 33 odsto akcija u svom vlasništvu.

Na dan 31. jula 2017. država je postala manjinski akcionar. Kompanija Napred Razvoj, sa Dobroslavom Bojovićem na čelu, došla je do većinskog paketa akcija Energoprojekta od oko 52 odsto.

Sve ono što se između ova dva datuma događalo vodi zaključku – za sada nedokazivom, ali prilično očiglednom – da je država ˮnamignula“ da do ovog preuzimanja Energoprojekta dođe. Posle ˮnamiga“, država – najveći pojedinačni akcionar – uspešno se pravila mrtva i okretala glavu na drugu stranu, sve dok transakcija nije završena. 

Nakon što je Bojović preuzeo većinski paket akcija, u septembru su promenjeni dotadašnji nadzorni odbor i izvršni direktori. Za generalnog direktora je postavljen Stojan Čolakov, a u nadzornom odboru su se našli sam Dobroslav Bojović, kao predsednik NO, Branislav Bane Ivković, Vitomir Perić i Miodrag Zečević kao članovi NO, kao i Nada Bojović i Marko Milojević kao nezavisni članovi NO.

Dragoslav Bojović je i član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije. Aktuelni predsednik FSS je Slaviša Kokeza, član SNS i – po sopstvenom priznanju – prijatelj Aleksandra Vučića. Miodrag Zečević je bio generalni sekretar FK Crvena zvezda u vreme kada je Slaviša Kokeza bio potpredsednik Upravnog odbora FKCZ.

Branislav Bane Ivković bio je u dva navrata ministar u vladama Mirka Marjanovića (1994. i 1998. godine). Oženjen je Biljanom Popović Ivković, državnim sekretarom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, članicom predsedništva SNS i bliskom saradnicom ministra Nebojše Stefanovića, takođe člana predsedništva SNS.

NAMIGIVANJE

Šta se dogodilo krajem januara? Iznenada, kao iz vedra neba, 31. januara ćerka firma Dunav osiguranja – Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom – prodaje 3,43 odsto akcija Energoprojekt holdinga (EPH). U tom trenutku nije poznato ni zašto ni kome – kupac akcija bio je sakriven iza custody naloga u Erste banci.

Drugog februara se dogodilo nešto slično – ovog puta je prodavac bio East Capital (Lux) – Balkan fund, a kupac je ponovo bio sakriven iza custody računa, ovog puta u Vojvođanskoj banci. 

I dok je prva transakcija, u kojoj je učestvovao Dunav, ostala nejasna, ova druga je i te kako imala smisla: Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je u stopostotnom vlasništvu kompanije Dunav osiguranje, a vlasnik 94 odsto akcija Dunav osiguranja je država Srbija. Šta da pomisle manjinski akcionari, kada državna kompanija počne da se oslobađa akcija firme u kojoj je ona sama najveći akcionar? Nakon što je Dunav prodao svoje akcije, bilo je potpuno logično da i drugi to počnu da rade – i to su i učinili.

Pitanja koja je novinar poslao Dunav osiguranju – na čiji nalog su 31. januara prodali akcije Energoprojekta i ko je odobrio ovu prodaju – ostali su bez odgovora.

Šestog februara EPH šalje predstavku Komisiji za hartije od vrednosti (KHOV), u kojoj tvrde da iza transakcija s kraja januara i početka februara stoje Dobroslav Bojović i njegove firme – Napred razvoj i GP Napred sa jedne, i Vitomir Perić sa druge strane, i da su oni svi zajedno, kao povezana lica, prešli granicu od 25 odsto vlasništva Energoprojekta. 

Prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, kada lice ˮneposredno ili posredno, samostalno ili zajednički delujući“ pređe prag od 25 odsto akcija sa pravom glasa, obavezno je da objavi ponudu za preuzimanje kompanije (član 6). Član 47. istog zakona propisuje da je kazna za neobjavljivanje ponude nakon nastanka obaveze od milion do tri miliona dinara.

Delajući po ovoj prijavi Energoprojekta, Komisija za HOV sprovodi sopstvenu istragu i svoje nalaze objavljuje u rešenju od 16. juna. Ovo rešenje Komisije na dvadesetak strana čita se kao uzbudljiv triler.

Tako, piše u rešenju, 31. januara član berze Tesla Capital, za klijenta Montinvest Properties, iza kojeg stoji Vitomir Perić (a preko kastodi računa Erste banke) u 9:47:48 ujutru stavlja nalog za kupovinu 400.000 akcija Energoprojekta, sa limit cenom od 1.300 dinara po akciji. 

Četiri sekunde kasnije, u 9:47:52, član berze Dunav Stockbroker a. d. Beograd prodaje 374.868 komada akcija koje su u vlasništvu Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i to preko kastodi računa Societe General banke. 

Drugog februara, član berze M&V Investments (deo MK grupe Miodraga Kostića) posreduje na obe strane kupoprodaje akcija Energoprojekta – prodavac je East Capital (Lux) – Balkan fund, a kupac Jopag AG Cirih (preko custody računa Vojvođanske banke). Akcije – ukupno 250.593 komada tog dana – menjaju vlasnika za celih 11 sekundi nakon iznošenja naloga za kupovinu.

Izlišno je govoriti da iza ovakvog savršenog tajminga stoje snažne indicije o prethodnom dogovoru – i za akcije East Capital fonda, i za akcije koje je prodalo Dunav osiguranje.

Komisija, dalje, utvrđuje da iza Jopag AG Cirih stoji Vitomir Perić, koji je i direktor Montinvest Properties.

Komisija takođe utvrđuje da je na račune Montinvest Properties od 30. decembra 2016, pa do dana kupovine akcija EPH (31. januara 2017) stizalo više uplata od nekoliko desetina miliona dinara sa računa niza drugih firmi, a poneki iznosi su više puta prebacivani sa računa na račun. Na primer, kompanija Victoria Oil uplaćuje 30. januara 205 miliona dinara kompaniji Pravo zrno d. o. o, a ova – takođe 30. januara – uplaćuje isti iznos kompaniji Unoprojekt d.o.o. Unoprojekt, pak, istog dana, 30. januara, uplaćuje 205 miliona dinara kompaniji Montinvest Properties (na račun Banke Intesa).