Da li kamioni već zaobilaze Srbiju

Dok zvanični podaci pokazuju da je u drumskom transportu robe preko međunarodnih graničnih prelaza Republike Srbije zabeležen porast, sagovornici Nove ekonomije kažu da je stanje na terenu drugačije. Iako o tranzitu robe kroz Srbiju nema zvaničnih podataka, postoji opravdana bojazan da će ulazak Bugarske i Rumunije u „Šengen“ u januaru ove godine dovesti do značajnog pada, a ekonomisti upozoravaju da u Srbiji postoje i drugi problemi koji mogu da nateraju vozače da odluče da zaobiđu Srbiju.

Prema izveštaju RZS-a, preko međunarodnih graničnih prelaza na teritoriji Srbije izašla su tačno 949.822 drumska teretna vozila. Njima je izvezeno gotovo 10,5 miliona tona robe. U odnosu na 2023, zabeležen je porast u izvozu robe od 4,8 odsto. Sam broj teretnih vozila koja su izašla iz Srbije porastao je za 3,3 odsto. Dominantnu ulogu imala su vozila sa srpskom registracijom, koja su prevezla više od dve trećine ukupnog izvoza – 68,2 odsto.

S druge strane, uvoz robe porastao je za 2,1 odsto, pa je na teritoriju naše zemlje pristiglo 9,05 miliona tona robe. I ovde su dominantna bila vozila domaće registracije. Ona su prevezla 46,9 odsto ukupne uvezene robe. Takođe, porastao je i broj teretnih vozila kojima je 2024. godine roba uvezena na područje Srbije, i to za 4,8 odsto.

Tranzit u riziku od pada

Kako je počeo da se primenjuje Zakon o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, od prošle godine ne postoje podaci o tranzitu robe kroz Srbiju – već samo o robi koja je ušla ili izašla iz države, ne i onoj koja je kroz nju samo prošla.

Ovaj zakon, inače, daje mogućnost učesnicima u carinskom postupku da robu prevoze na osnovu jedne elektronske deklaracije i jednog obezbeđenja koje važi tokom cele tranzitne operacije. Međutim, kako navodi RZS, zbog toga broj teretnih vozila u tranzitu više nije uporediv sa podacima iz prethodnih godina.

Uprkos tome što ne postoje zvanični podaci, postoji bojazan da bi ove godine tranzit mogao da opadne. To su izneli stručnjaci nakon što su Rumunija i Bugarska 1. januara ušle u Šengensku zonu. Time je otvoren lakši prolaz za vozila preko panevropskog Koridora 4, koji povezuje evropske zemlje sa Grčkom i Turskom, upravo preko Rumunije i Bugarske. Iako je glavna prednost Srbije sada to što je Koridor 10, koji omogućava put do Grčke, za 150 kilometara kraći nego put kroz Rumuniju i Bugarsku, činjenica je da na putu preko ove dve države više ne postoje granični prelazi – pa ni zadržavanja.

Situacija bi za Srbiju mogla da bude još nepovoljnija kada i poslednji radovi na deonici auto-puta Struma u Bugarskoj budu gotovi, što bi moglo da se desi, ukoliko sve bude išlo po planu, 2028. godine. U pitanju je, inače, deonica koja vodi do Soluna i povezuje centralnu Evropu sa Grčkom i lukama na Mediteranu.

Zasad, međutim, nema problema u tranzitu. Iako zvanični podaci ne postoje, Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika, za Novu ekonomiju kaže da je i dalje rano govoriti, te da tranzit kroz našu državu nije opao.

„Srbija se, kada je o tranzitu reč, zaista dobro drži. Zasad on nije smanjen“, zaključuje Jevtić.

Prema dostupnim podacima, u 2023. godini kroz Srbiju je prošlo 88.000 tona robe. Godinu dana ranije, taj broj je iznosio 78.000 tona.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za Novu ekonomiju kaže da ulazak Bugarske i Rumunije u „Šengen“ nije sam po sebi problem, već da u Srbiji postoje problemi koji mogu da nateraju vozače da odluče da zaobiđu Srbiju.

„Prva stvar je što države Evropske unije nude povrat PDV-a na ono što se kod njih kupi, što kod nas nije slučaj, a može mnogo da znači. Na to se dodaje to što kada neka država hoće da dopremi robu do Grčke, pa da je transportuje dalje u Evropu, lakše je preko Bugarske i Rumunije. Kada se ide preko Srbije, prvo mora da se pređe granica sa Severnom Makedonijom, pa onda sa Grčkom, a čekanje na granici može da traje i po dan ili dva, zbog velikih gužvi i duge procedure. A onda opet to isto u povratku“, kaže Bušatlija.

Statistika i stanje na terenu

Prema statističkim zvaničnim podacima, robna razmena drumskim putem ne trpi. Među zemljama sa kojima Srbija ostvaruje najveću robnu razmenu ističu se Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija, Severna Makedonija, Slovenija i Turska. Preciznije, RZS objavljuje podatke koji se odnose na registarske tablice koje ulaze u Srbiju i izlaze iz nje. To znači da postoje podaci koji se odnose na kamione iz određene države koji su uneli robu u Srbiju ili je izneli, da bi je potom dalje distribuirali.

Prema tim podacima, izvoz u BiH premašio je 1,17 miliona tona, dok je iz te zemlje uvezeno više od 617.000 tona. U odnosu na 2023. godinu, količina robe koja je ušla u Srbiju kamionima iz BiH porasla je za 4,9 odsto. S druge strane, izvoz u BiH porastao je za 3,8 procenata. Kada se govori o broju teretnih vozila koja su iz BiH ušla u Srbiju, on je u 2024. dostigao tačno 36.285, što je za 4,8 odsto više nego lane. Što se tiče teretnjaka bosanskohercegovačkih tablica koj su izašli iz Srbije, njihov broj dostigao je gotovo 86.000, što je porast od 3,6 odsto.

Što se tiče robne razmene sa Crnom Gorom, izvoz je povećan za skoro 14 odsto, dok je uvoz opao za desetak procenata. Slična je situacija i sa brojem teretnih vozila. Naime, iz Srbije je tokom prošle godine izašlo gotovo 45.000 crnogorskih kamiona sa robom, što je za 8,8 odsto više. S druge strane, u Srbiju je ušlo tek nešto više od 6.000 crnogorskih kamiona sa robom, što je za skoro 12 odsto manje nego 2023. godine.

Interesantno je da je najveći porast u broju teretnih vozila koji učestvuju u robnoj razmeni Srbija ostvarila sa Češkom. Naime, tokom 2024, iz Srbije je
izašlo 450 čeških kamiona, a ušao je 821. Dakle, broj kamiona koji izlaze iz
Srbije porastao je za 48, a onih koji ulaze za 30,9 odsto.

Što se tiče same količine robe koja je razmenjena između ove dve države, i ona
je porasla, ali u nešto slabijem obimu. Konkretno, iz Srbije je za Češku otišlo nešto manje od 3.500 tona, što predstavlja porast od 14,4 odsto. S druge strane, u Srbiju je Češka dopremila oko 5.500 tona, odnosno 20,04 odsto više nego 2023.

Da situacija u praksi nije tako idealna, kaže Jevtić. Naime, prema njegovim rečima, prevoznici na terenu ne primećuju porast koji prepoznaje zvanična statistika.

„Prevoznici ovakav rast zaista ne primećuju. Statistika je jedno, ali ja mislim da je važnije ono što se dešava na terenu“, kaže Jevtić.

Izuzimanje profesionalnih vozača iz EES sistema