Da li se pravila igre menjaju

Kompanije se trude da imaju jednaku zastupljenost i ravnopravan položaj muškaraca i žena na poslu, ali ima profesija u kojima žene dominiraju. Kada se radi o razlici u pogledima među generacijama, mladi, pripadnici generacije Z, imaju drugačiji odnos prema poslu u odnosu na starije kolege, gde više oni postavljaju uslove nego što su spremni da se prilagođavaju ustaljenim šablonima koji vladaju u kompanijama, što ne mora nužno biti nešto negativno – samo su neki od zaključaka sa konferencije koju je organizovala Nova ekonomija uz podršku EBRD „Žene, mladi, inovativnost – jednako uspešan biznis“.

Nova ekonomija organizovala je 3. oktobra konferenciju „Žene, mladi, inovativnost = uspešan biznis“, u Jugoslovenskoj kinoteci, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Na konferenciji su održana tri panela – „Kako biti uspešna preduzetnica u Srbiji – o inovacijama, mladim preduzetnicama i podršci“, „Kako opstati u velikom biznisu – koliko praksa u Srbiji prati evropske standarde“, dok je treći panel bio posvećen pitanjima novinarki za predstavnike uspešnih kompanija koje posluju u Srbiji.

Sandra Perić Vujović, rukovoditeljka za komunikacije za Centralno-istočnu Evropu i zemlje Baltika iz kompanije Astra Zeneka, istakla je da je u toj kompaniji u Srbiji mnogo više žena nego muškaraca, tako da je na Balkanu odnos zaposlenih žena i muškaraca 70 prema 30. Napomenula je da su neke od kompanija uspešne upravo zahvaljujući ženskom menadžmentu, kao i da odnos broja zaposlenih nije toliko bitan, koliko je bitno negovanje različitosti karaktera.

„Potrebno je da ljudi razmišljaju drugačije. Iako su sve žene u timu, svaka ima svoj karakter i svaka drugačije razmišlja“, rekla je ona.

Kada je u pitanju način poslovanja u skladu sa globalnim trendovima, kao što je rad od kuće, Perić Vujović je rekla da njoj nije bitno gde se i kada radi posao, već da je bitno da on bude kvalitetno završen. Dodala je da se kao žena nije susretala da predrasudama tokom godina, niti je zbog toga što je žena bila u nekom trenutku „oštećena“.

„Na poslu se to nije dešavalo. Uvek sam nailazila na meritokratiju, napredovanje prema zaslugama. Na fakultetu je bilo više devojaka, manje muškaraca. Nismo imale prednost u odnosu na njih, baš naprotiv. Mislim da su profesori prema njima bili popustljiviji na ispitima jer je njih bilo manje“, rekla je ona.

Kada je u pitanju balansiranje između posla i privatnog života, rekla je da solidarnost između koleginica postoji, ali i da se žene same trude da ništa ne trpi.

Generacijske razlike

Direktor kompanije Logo Jovan Veljković istakao je da je u kompaniji odnos muškaraca i žena 55 prema 45, ali i da se on menja.

„Imamo određenu fluktuaciju u proizvodnji i na terenu. Mislim da iskačemo u odnosu na ostatak industrije. Imamo jedan sektor proizvodnje u kojem dominiraju žene. Atipično je da u samom menadžmentu imamo 30 odsto žena, što je za jednu inženjersku kompaniju dobra pozicija“, rekao je Veljković.

Kako je rekao, kada je u pitanju odnos prema poslu i shvatanje posla kroz generacije, postoje negativni aspekti gde posao postaje sve manje bitan u nečijem životu i na njega se gleda kao na nešto što treba da se odradi da bi se preživelo.

„Tu ja podvlačim crtu između pozitivnih i negativnih iskustava. Ne bih diskriminisao nijednu generaciju već njihov odnos prema poslu. Ne znači da neko treba da ostavi kosti na poslu, ali treba da radi posao sa nekom posvećenošću“, rekao je on.

Diskriminacija na osnovu pola

Generalna direktorka kompanije Smart iz Novog Sada Ivana Ružičić rekla je da su u toj kompaniji 60 odsto zaposlenih žene.

„Kada sam počela da radim u Smartu, većina zaposlenih su bili muškarci. U IT industriji su generalno muškarci više zastupljeni. Sada smo došli do momenta da žene čine 60 odsto kompanije i da IT više nije muška industrija“, rekla je ona.

Kako je rekla, žene u kompanijama su donele raznolikost i jedan drugačiji pogled.

„Kada imate i muškarce i žene kao potrošače, normalno je da i sve odluke i planovi i strategije budu doneti od strane i muškog i ženskog dela kompanije. Žene imaju dozu empatije i možda neki drugačiji pogled. Neko će reći da su mekše u odlukama i ranjivije, ali to je samo odraz drugačijeg pristupa“, rekla je Ružičić.

Dodala je da su nove generacije donele novi način razmišljanja u kompanije, kao i da će starije generacije biti poučene primerima mlađih.

Ružičić je, međutim, rekla i da se tokom karijere susretala sa polnom diskriminacijom.

„Nas je na fakultetu bilo četiri. Devojke niko nije diskriminisao. S druge strane, u jednoj kompaniji mi se desilo da sam konkurisala za posao i da sam prošla mnogo krugova selekcije. Kada sam došla do poslednjeg, poslodavci su donosili odluku da li da izaberu mene ili nekog muškarca. Izabrali su njega pod izgovorom da sam udata i da verovatno planiram porodicu. Osećala sam se poprilično razočarano“, istakla je.

Očekivanja se menjaju

Stefan Petrović iz investicione banke Hefestos kapital rekao je da su muškarci u
njegovoj kompaniji „statistička greška“.

„Mi smo na meti da budemo kompanija koja diskriminiše muškarce. Kada sam
počeo da radim i kada sam preuzeo ovu investicionu banku, žene su se pokazale
kao pedantnije u poslu, lojalnije, bolje rade posao, preciznije, naročito one koje
počinju da rade“, rekao je on.

Kako je rekao, nove generacije su se pokazale kao one koje vide kompaniju kao
svoju kuću. Dodao je i da je generacija Z, kojoj i sam pripada, odrasla uz internet i globalne trendove i da se zahvaljujući tome odnos prema poslu promenio.

„Više ne važe one rečenice i izgovori za posao ‘to je tako svuda’, ‘postoji i gore’, ‘bitno je da imam posao’, i slično. Sigurno je da ova generacija donosi velike promene, a sledeća još veće. Više nije važna toliko zarada na poslu, koliko taj odnos prema zaposlenima, odnosno onaj za koga radimo. Sada se traže stvarn autoritet i mentor koji će da nas učini uspešnijima i boljima“, rekao je on.

Rekao je da smatra da žene i dalje jesu diskriminisane u poslu zbog porodice i uloga koje imaju.

„Možda vas na poslu ne pitaju da li planirate decu jer je to globalni trend da se to ne pita. Ali to jeste i te kako tema. Možda neko ne želi da vam kaže da je razlog odbijanja posla to što ste se verili ili imate dete ili planirate još jedno i slično, ali to i dalje jeste razlog za odbijanje. Ti ljudi zapravo ne znaju koliko žena doprinese kada ode na porodiljsko pa se vrati u firmu, da je to lojalnost firmi, doprinos kompaniji“, rekao je Petrović.

Podrška je važna

Tijana Mirkajlović, osnivačica kompanije Radoznali vrabac, kompanije koja se
bavi proizvodnjom personalizovanih knjiga za decu, rekla je da se ideja za njen biznis javila kada je napravila poklon za svog bratanca.

„Pomislila sam da bi takav proizvod mogao svakoga da obraduje. Želela sam da spojim kreativnost sa psihologijom, a to se sve uklopilo sa trenutkom kada je trebalo da se zaposlim“, rekla je.

Za svaki biznis, kaže ona, jeste značajan izvor finansiranja, ali i podrška u pogledu mentorstva i znanja. Mentori, kako je rekla, moraju da budu pristupačniji, ali i da podrška bude u obliku povezivanja sa ljudima koji imaju iskustva u sličnom ili istom biznisu.

„Mi smo od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobili novčanu podršku
koja nam je dosta značila i za marketing, strategiju za sve faze razvoja biznisa, ali i radionicu“, rekla je ona.

Inmold grupa je porodična kompanija koju vodi druga generacija i koja ima gotovo 40 godina iskustva u proizvodnji alata visokih performansi. Nevena Nikolić iz ove kompanije istakla je na konferenciji da je deo ove kompanije od malih nogu, upravo jer je u pitanju porodičan biznis. Nakon studija i usavršavanja i zvanično se zaposlila u kompaniji, ali, kako je rekla, bilo je potrebno da se dokaže da je kompetentna u poslu koji radi.

U pogledu inovacija, istakla da je da je kompanija morala da razvija proizvode i da bude inovativna kao bi bila konkurentnija na tržištu i da je za to pre dve godine kompanija dobila sredstva od Fonda za inovacionu delatnost, ali i da su dva puta koristili podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Uz tu podršku dobili su ne samo novac za opremu i inovacije, već i podršku u pogledu profesionalizacije. Kao jednu od važnih stvari istakla je i i razvijanje patenata.

Sofi kozmetika je kompanija koja godinama proizvodi kozmetiku od sastojaka
prirodnog porekla i efikasnih aktivnih materija. Osnivačica Sofi kozmetike
Draženka Šoć rekla je da je nakon napuštanja posla, bez iskustva ušla u svet
biznisa sa kozmetikom. U tom trenutku, delovalo joj je kao da nema manje
kompanije koja nešto ovakvo proizvodi. Upravo tu je, pre 16 godina, videla svoju šansu.

Istakla je da je finansijska podrška jako važna, ali da je i treba tražiti, pogotovo kada je u pitanju sektor proizvodnje.

„Osim finansijske, znači i svaka vrsta edukacije. Možda čak na edukacijama nam više znače ti kontakti, ideje, iskustva. Dobili smo finansijskog savetnika. Ušli smo u projekat za investiciju za izgradnju nove fabrike. Nekada je bolje kada neko sa strane sagleda vaš biznis, da nekim drugim očima sagleda tu perspektivu“, rekla je ona.

Panel Nove ekonomije: Kompanije sa ženama u menadžmentu su češće natprosečno profitabilne