Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Pored unapređenja predvidljivosti taksa i naknada, smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja privrede, i podsticanja bezgotovinskih plaćanja, jedan od glavnih ciljeva novog Programa, iz ugla Saveza za fer konkurenciju, treba da bude jačanje kapaciteta inspekcijskih službi, kroz finansijsko i kadrovsko osnaživanje
U godini za nama obeležena je decenija borbe protiv sive ekonomije. Najnovije analize, sprovedene u okviru Inicijative Bolji način, ukazuju da je u tom periodu udeo neformalnog poslovanja u Srbiji pao za više od četvrtine sa 29,1 odsto na 21,1 odsto BDP-a. Deset ključnih reformi koje su doprinele tim rezultatima uglavnom se zasnivaju na digitalizaciji i uključuju uvođenje sistema eFiskalizacije i eFaktura, usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru i uvođenje eInspektora, elektronske javne nabavke, bezgotovinskog plaćanja elektronskih usluga, razvoj elektronskih sistema oporezivanja paušalaca i frilensera, onlajn prijave sezonskih radnika u poljoprivredi, jedinstvenu eRegistraciju i dobijanje PIB-a u APR-u, smanjenje poreskog opterećenja zarada i pokretanje portala ePorezi.
Oko 70 odsto privrednika smatra da je siva ekonomija u prethodnih godinu dana opala ili stagnirala
Rezultati istraživanja stavova građana i privrede o sivoj ekonomiji, sprovedenog u leto 2024. godine, takođe potvrđuju pozitivan trend u percepciji obima neformalnog poslovanja. Oko 70 odsto privrednika, pokazuju podaci, smatra da je siva ekonomija u prethodnih godinu dana opala ili stagnirala. Kao sektori s najizraženijom nelojalnom konkurencijom ističu se građevinarstvo, zanatske usluge, trgovina i ugostiteljstvo, dok se zdravstvene usluge, poljoprivreda i tekstilna industrija ređe povezuju s neformalnim poslovanjem. U poređenju s prethodnim istraživanjem, ispitanici su uvereniji da će preduzeća koja posluju u sivoj zoni biti otkrivena (23%), kažnjena (48%) i da će kaznu na kraju i platiti (64%).
Visoki porezi, doprinosi i druge obaveze prema državi, uz brojne i visoke parafiskalne namete, i dalje su glavni razlozi zbog kojih se preduzeća okreću neformalnom poslovanju. Dodatno, oko dve trećine njih navodi da sivoj ekonomiji značajno doprinose i slabi poslovni rezultati, ekonomska kriza i nedostatak finansijskih sredstava. U pitanju je splet faktora, koji zavise od globalnih dešavanja i spoljnih okolnosti i trendova, zakonodavnog okvira i mera koje propisuje država, dešavanja na tržištu i ponašanja konkurentskih firmi i, na kraju, samog preduzeća.
Reforma parafiskalnih nameta
Sa problemom parafiskalnih nameta privreda se suočava godinama. Ključni izazovi u poslovanju su nedovoljna transparentnost i nepredvidljivost neporeskih nameta – taksa i naknada koje naplaćuju republički, pokrajinski i lokalni organi, kao i javna preduzeća. NALED je sproveo analizu koja je pokazala da se na republičkom nivou naplaćuje preko 1.200 neporeskih dažbina definisanih u oko 500 različitih zakona i podzakonskih akata, dok na lokalnom nivou postoji oko 400 odluka kojima su uvedeni neporeski nameti.
Uvođenje reda i jasnoće u ovoj oblasti kroz uspostavljanje jedinstvenog elektronskog registra svih neporeskih nameta jedna je od 10 prioritetnih preporuka skoro svakog izdanja Sive knjige NALED-a, a put da se to desi je uvođenje elektronskog plaćanja svih taksa i naknada. Važan korak ka ovom cilju napravljen je krajem 2024, kada je usvojena Reformska agenda Republike Srbije, u kojoj je Ministarstvo finansija preuzelo obavezu da reši pitanje parafiskala do kraja 2027. godine.
Sada je momenat da se krene u ovu reformu izmenom Zakona o budžetskom sistemu, tako da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih nameta preko portala eUprava ili ePlati, pri čemu bi građani i privreda imali mogućnost izbora da li žele da plaćaju elektronski ili uživo preko šaltera. Time bi se uspostavio ažurni popis taksa i naknada od republičkog nivoa do lokala, sa tačnim iznosima i rokovima za plaćanje, ali i stvorili uslovi za ukidanje parafiskalnih nameta koji opterećuju i guraju privredu u sivu zonu. I Evropska komisija u poslednjem izveštaju za Srbiju istakla je parafiskale kao jedan od faktora koji ugrožavaju legalno poslovanje, uprkos pomacima koji su ostvareni na polju smanjenja regulatornog i administrativnog opterećenja privrede.
Bezgotovinska plaćanja kao šansa
Osim smanjenja poreskog i neporeskog opterećenja privrede i ukidanja parafiskala, za nastavak borbe protiv sive ekonomije ključan je dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja, koja iz godine u godinu pokazuju značajan rast. Analiza FREN-a pokazuje da bi približavanje Srbije proseku EU u ovoj oblasti moglo smanjiti sivu ekonomiju za 2,4 odsto BDP-a i doneti skoro 500 miliona evra dodatnih poreskih prihoda godišnje.
S druge strane, pomenuto istraživanje stavova građana i privrede o sivoj ekonomiji pokazuje da oko polovine privrednika nudi mogućnost plaćanja karticom u radnji, a isto toliko njih kaže da ih kupci gotovo svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno pitaju da plate na taj način. Što se tiče mera podsticaja za uvođenje bezgotovinskog plaćanja, 42 odsto privrednika smatra da bi poreski podsticaji bili najkorisniji, za 40 odsto njih to je smanjenje trgovačkih naknada koje plaćaju trgovci za plaćanje karticama, i na kraju, 33 odsto anketiranih privrednika smatra da bi subvencije za POS terminale bile najkorisnije.
Iz tih razloga je Inicijativa Bolji način, koju su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa u saradnji s NALED-om, obezbedila subvencije za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu od 0,99 odsto. Za nešto više od godinu i po dana, ostvareno je oko 6.000 prijava za POS, a trgovci koji su zahvaljujući Programu prvi put uveli bezgotovinska plaćanja, ostvarili su više od tri miliona transakcija u vrednosti od oko 40 miliona evra.
Pored toga što doprinose da transakcije budu vidljive, pa samim tim smanjuju mogućnost zloupotrebe i utaje poreza, kartična i instant plaćanja imaju veliki broj prednosti i za privredu i za građane. Glavni razlog zašto preduzeća generalno uvode bezgotovinska plaćanja je što ne žele da odbijaju kupce koji preferiraju ovakav način plaćanja. Dve trećine preduzeća smatra da su bezgotovinska plaćanja olakšala rad prodavcima, a skoro 60 odsto navodi da im je to omogućilo i uštede od preko 8.000 dinara na mesečnom nivou u proseku.
Kao glavnu prednost plaćanja karticom, čak 75 odsto korisnika navodi da je tako jednostavnije i brže platiti. Drugi benefit je što ne moraju da nose gotovinu sa sobom. Na trećem mestu je sigurnost, odnosno manji rizik od krađe i bezbednost novca, s obzirom na to da se kartica može blokirati, a neovlašćeno potrošen novac povratiti. U prilog tome govori podatak da se gotovo 30 odsto građana suočilo s neprijatnom situacijom gubitka ili krađe novčanika, odnosno gotovine, dok je daleko manje građana, svega četiri odsto, doživelo krađu novca s kartice koji nije uspeo da povrati.
Da bismo dostigli nivo Evropske unije po bezgotovinskim plaćanjima ključno je raditi na jačanju svesti i unapređenju finansijske pismenosti i građana i privrede. Tome je značajno doprinela nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, u okviru koje je prošle godine ponovo uvedena dupla šansa za sve građane koji plaćaju karticom ili instant. Istraživanje pokazuje i da u slučaju kada građani traže račun, oko četvrtine njih to čini upravo zbog ove nagradne igre, što dokazuje njen ogroman edukativni i motivacioni uticaj. Podsećanja radi, ta lutrija je pokrenuta 2017. godine kao jedna od mera prvog Programa za suzbijanje sive ekonomije.
Novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030.
Vlada Srbije treba u godini pred nama da napravi sledeći korak u borbi protiv neformalnog poslovanja, te pristupi radu na novom Programu za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. Važno je istaći da, za razliku od mnogih strategija koje predstavljaju mrtvo slovo na papiru, ovaj Program se sa uspehom priprema i sprovodi još od 2015. Godine, uz visok stepen realizacije planiranih mera i aktivnosti koji dostiže 70 odsto. NALED zajedno sa članovima Saveza za fer konkurenciju učestvuje u dijalogu i pruža podršku radu Stručne grupe Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije čiji je zadatak da izrađuje i podržava implementaciju ovog dokumenta.
Pored već pomenutog unapređenja predvidljivosti taksa i naknada, smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja privrede, i podsticanja bezgotovinskih plaćanja, jedan od glavnih ciljeva novog Programa iz ugla Saveza za fer konkurenciju treba da bude jačanje kapaciteta inspekcijskih službi, kroz finansijsko i kadrovsko osnaživanje, uz punu primenu sistema eInspektor. Takođe, neophodno je olakšati poslovanje legalne privrede tako što će se rešiti problem dugih kolona kamiona na granicama, unapređenjem rada graničnih inspekcija, pojednostavljenjem carinskih procedura i priznanjem međunarodnih sertifikata proizvođača iz EU, čime bi se ubrzala prekogranična trgovina. Na kraju, potreban je nastavak borbe protiv rada na crno, i zaštita prava radnika, ali i bolje regulisanje novih i fleksibilnih oblika rada koji su se pojavili na domaćem i globalnom tržištu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
