„Mi smo u sumanutoj situaciji, mi ovde, okupljeni u ovu komšijsku inicijativu: od institucija grada – mi branimo sam grad; od Zavoda za zaštitu spomenika – mi branimo spomenike; od Direkcije za saobraćaj – mi branimo pravo na saobraćaj i javni prevoz; od Gradskog zelenila – mi branimo drveće; od izabranih predstavnika grada – mi branimo generealni urbanistički plan koji bi trebalo da je njihov Ustav; od ucenjenih institucija – mi branimo struku, a od tajnih dogovora – mi branimo naše, zajedničko, javno dobro”
„To što se sada dešava u centru grada, to Beograd nije doživeo ni kad su ga rušili bombama“, upozorio je, gotovo očajnički, ugledni arhitekta Dragoljub Bakić na majskom protestu građana Topličinog venca, okupljenih u Inicijativi „Pešaci nisu maratonci“. I on je stavio svoj potpis na peticiju koju je pokrenula ova građanska inicijativa, u želji da zaustavi gradnju nepregledne pešačke zone u starom jezgru grada.
Otkako je pre nekoliko godina počelo preuređenje Kosančićevog i Obilićevog venca, građani najstarijeg dela prestonice nemaju mira. Preskakanje rupa i savladavanje betonskih prepreka nastavljeno je u poslednje vreme istovremenim raskopavanjem ulica u centru Beograda, između Karađorđeve i Vasine do Kolarčeve ulice. To je praktično zablokiralo saobraćaj i dodatno otežalo normalan život ne samo stanovnicima tog dela grada, nego i svim Beograđanima koji pokušavaju da se prevezu od kuće do posla i nazad.
Kada su stigli bageri na Topličin venac i počelo bušenje ulica u okolini Parka Vojvode Vuka, iznenađeni stanari su se pobunili. Od gradske uprave tražili su urbanističke planove i odluke za započinjanje radova, ali bez uspeha. Đorđe Miketić iz Inicijative „Pešaci nisu maratonci“ podseća da je popločavanje počelo nezakonito, tako što su prijavljeni radovi na popravkama cevi.
„Sve je odrađeno ošljarski i bahato, naknadno su pribavljene dozvole, pa su građani podneli prijavu protiv ljudi koji su to potpisali. Grad na dve reke, sa dva miliona stanovnika, bez metroa, zahteva posebnu vičnost u upravljanju. Svaka odluka mora da se izmeri i proveri mnogo puta. A mi se ovde rvemo sa nekakvim tajnim nacrtima u koje nemamo ni uvid, koji se menjaju i adaptiraju po potrebi, ko zna čijoj. Mi sve to treba da nemo posmatramo dok ćutke šetamo u kolonama do daleke stanice prevoza. A onda, kada se neko pobuni, jer živimo u nepodnošljivom haosu, onda onaj gore pobesni jer nema argumente, jer smo se drznuli da kritikujemo diletantizam, urbanistički teror i investitorsku okupaciju grada“, ističe Miketić.
U međuvremenu, u protekle tri i po godine popločani su Obilićev venac, Zmaj Jovina ulica, Ulica cara Lazara, deo Kralja Petra i Maršala Birjuzova. Sveukupno oko 20.000 kvadrata pešačke zone, bar kako je zvanično saopšteno. Za to vreme žitelji Topličinog venca, pogotovo stariji, pa i oni čiji su poslovi i snabdevanje vezani za taj deo grada, uvideli su da im novonastala „blagodet“ ozbiljno remeti život.
Kada su shvatili u kojoj meri će im biti onemogućeno normalno svakodnevno funkcionisanje nakon stvaranja široke pešačke zone, ne samo u okolnim ulicama oko Topličinog venca, već popločavanjem Trga republike i Vasine ulice, pobunili su se u velikom broju, kaže Miketić. Po njegovom mišljenju, zatvaranje centra grada za saobraćaj je kolektivni problem svih građana jer dnevno osećaju sve duže putovanje i sve manje autobusa.
„Ako ne vidimo da smo svi u ovome zajedno, da se zatvaranjem centra prave ogromne gužve u svim delovima grada, onda neka kupuju karte za metro, nek se voze fingiranim metroom, nemam ništa protiv. Nama je problem što stari i slabo pokretni ljudi ne mogu da dođu do javnog prevoza, a restoranima, hotelima i svima koji ovde rade je onemogućeno snabdevanje“, objašnjava naš sagovornik.
„Maratonci“ su peticijom sa pet hiljada potpisa zatražili zaustavljanje popločavanja, dok se građani Starog grada ne izjasne na referendumu da li na tom mestu žele pešačku zonu i dok se ne pribavi stručno mišljenje o tome. Oni sve vreme naglašavaju da njihovi zahtevi nisu politički obojeni i da od gradske uprave samo traže da se uređenje grada obavi na zakonit način koji će biti potvrđen stručnim mišljenjem.
Nastavak teksta možete pročitati u 61. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
