Industrija lepote brzo raste

Henkel je za 20 godina poslovanja u Srbiji investirao više od 420 miliona evra. Kompanija želi da postane klimatski pozitivna do 2030. godine. Jedan od istaknutih ciljeva je da do 2025. godine 100 odsto Henkelove ambalaže može da se reciklira, ponovo upotrebi ili kompostira

Henkel Srbija se već dugo nalazi na listi TOP 10 izvoznika iz Srbije. Prošlu godinu je završio na 6. mestu najvećih izvoznika sa izvozom od skoro 500 miliona evra, što je rast od 34,4 odsto u odnosu na 2021. godinu. Ukupan promet je prošle godine iznosio 570 miliona evra, što je za trećinu više u poređenju sa prethodnom godinom. „Više od 90% naše proizvodnje se izvozi na 50 tržišta, a po našim proračunima učestvujemo sa 0,9% u srpskom BDP-u“, kaže za Novu ekonomiju Gordana Brašić, predsednica i HR direktorka Henkela u Srbiji. Prema njenim rečima, kompanija u ovoj godini jubileja, 20 godina od kupovine kruševačke Merime, planira ulaganja od 15 miliona evra.

Svake godine 25 milijardi tura veša u svetu opere se Henkelovim deterdžentima. U svakoj sekundi, 20 glava se namaže vašim farbama za kosu. Kako su vaši vodeći brendovi pozicionirani na domaćem tržištu i u regionu?

Henkel je došao u Srbiju pre više od 20 godina, nakon privatizacije Merime iz Kruševca. Zahvaljujući kombinaciji dobre međunarodne prakse i snažnog lokalnog prisustva, uspeli smo da ostvarimo zavidan rezultat poslovanja i da pozicioniramo našu fabriku iz Kruševca među najbolje u Henkel sistemu.

Više od 50% potrošača u Srbiji jednom mesečno farba kosu, a više od 30% jednom u dva meseca, što je iznad proseka centralnoistočne Evrope (CEE) gde trećina potrošača farba kosu jednom u mesec dana.  Više od 50% potrošača farba kosu kako samostalno tako i u frizerskim salonima, dok je prosek samostalnog farbanja u CEE oko 50%. U kategoriji farbi za kosu lideri smo sa brendom Pallete.

Kad je reč o deterdžentima, na ovom tržištu kategorija deterdženata je najveća po penetraciji jer je više od 80% potrošača makar jednom kupilo deterdžent. I dalje najveći broj građana kupuje praškaste deterdžente, ali sa tendencijom pada, dok kategorije tečnih deterdženata i kapsula obuhvataju više od 30% tržišta, sa tendencijom rasta iz godine u godinu. Henkel u kategoriji deterdženata drži lidersku poziciju sa tri brenda: Persil, Merix i Perwoll.

Ceo svet u mašine stavlja Somat proizvode iz Kruševca, kao i Bref. Da li ste zadovoljni prodajom?

Henkel Srbija je ekskluzivni proizvođač za Somat Excellence proizvode. Prošle godine smo proizveli više od 170.000 tona u svim našim fabrikama u Kruševcu, a koristimo oko 36% materijala za pakovanje iz lokalne proizvodnje.

Ranije je za Srbiju bila tipična dominacija deterdženata za ručno pranje,  dok je Evropa prelazila na mašinsko pranje posuđa. Tokom kovida i u Srbiji je bila primetna veća potrošnja deterdženata za mašinsko pranje posuđa.

Henkel Ceresit fabrika u Inđiji takođe obeležava 15. rođendan, kao prva grinfild investicija Henkela u Srbiji. Kakvi su poslovni rezultati tog poslovnog segmenta?
 
Od kada je otvorena fabrika u Inđiji, tamo smo proizveli više od 1,6 miliona tona gotovih proizvoda. U 2022. godini smo proizveli 132.000 tona gotovih proizvoda za tržišta u okruženju.

Ceresit je prepoznatljiv brend i ono što nas odvaja od ostalih je direktan odnos sa zanatlijama. Prvi smo pokrenuli program lojalnosti ka potrošačima, što nije tipično za građevinsku industriju. Prvi smo pokrenuli kanal sa video-blogovima i treninzima za majstore koji su dobro praćeni.

Malo ljudi zna da se naši premazi i lepkovi koriste u svetskoj automobilskoj i avio industriji, kao i u industriji čipova.

Kovid je „zlatno doba” za farmaceutsku industriju, ali i za fabrike poput vaše, zbog pojačane prodaje sredstava za higijenu i kućne hemije. Da li su se do danas zadržali ti trendovi?

Ako govorimo o potrošnji deterdženata i kozmetičkih proizvoda u ovom periodu, možda smo na početku pandemije zabeležili određeni rast, jer su ljudi pravili zalihe. Međutim, za vreme lokdauna potrošnja naših proizvoda iz ovih kategorija je stagnirala, negde čak i bila u blagom padu, jer su ljudi provodili više vremena kod kuće.

Kada su u pitanju naši proizvodi iz portfolija građevinskih lepkova, zabeležili smo značajan rast u periodu kovida, jer je dosta ljudi renoviralo svoje stanove i vikendice.

Kako se rat u Ukrajini i sankcije prema ruskim kompanijama odražavaju na poslovanje? Šta su sada glavni poslovni rizici?

Nakon izbijanje sukoba u Ukrajini, Henkel je odlučio, zajedno sa velikim brojem zapadnih kompanija, da napusti rusko tržište i odmah su zaustavljene investicije u Rusiji. Proces izlaska sa ruskog tržišta traje već određeno vreme, jer su neke faze vremenski zahtevne. Takođe, brinemo i o zaštiti naših robnih marki, kako bismo ih sačuvali od neovlašćene upotrebe.

Stoga smo primorani da obezbedimo poslovni kontinuitet, koji je u potpunosti u skladu sa važećim zakonima i regulativama, te uvozimo iz različitih zemalja, među kojima je i Srbija. Rizici ovog sukoba se odražavaju na cenu energenata i sirovina i s tim u vezi i na poskupljenja proizvoda, koja se, nažalost, odražavaju na kupce i na potrošače.

Da li je neizjašnjavanje Srbije u vezi sa sankcijama prema Rusiji tema za vašu centralu i razlog za moguće zaustavljanje investicija?

Kompanija Henkel u svakoj zemlji u kojoj posluje dosledno prati i sprovodi važeću regulativu. Nijednog trenutka nije postavljano spomenuto pitanje. Fokus naših aktivnosti je usmeren na poslovanje i planirane aktivnosti, odnose sa poslovnim partnerima i sa našim kupcima.

Prošla godina je za Srbiju bila rekordna po stranim investicijama. Postoji, međutim, bojazan da će investitori biti dosta konzervativni ove godine i da će uglavnom završavati započeta ulaganja. Planirate li vi nove investicije u Kruševcu i Inđiji?

Investirali smo više od 420 miliona evra za ovih 20 godina. Prošle godine smo započeli novi ciklus od 45 miliona evra, tako da se nama nije završio ciklus, već tek počinje. U ovoj godini planiramo ulaganja od 15 miliona evra. Ulažemo u dodatne kapacitete u skladište u Kruševcu sa dodatnih 2.000 paletnih mesta. Neke proizvodne linije čekaju takođe na puštanje. Pred kovid smo pustili liniju za Merix i Persil diskove (kapsule za veš) i to je bila prva investicija sa tehnologijom tog tipa u svetu.

Vi ste, kao i veliki broj kompanija, primalac državnih subvencija. Da li je to presudno za otvaranje fabrike u Srbiji?

Henkel donosi odluke o investiranju na globalnom nivou uzimajući u obzir više faktora. Državna pomoć nije presudna u ovim odlukama, ali svakako daje pozitivan signal svim investitorima.

Da li se u očima investitora topi konkurentnost Srbije zasnovana na niskim troškovima rada i možemo li da pobedimo globalnu konkurenciju znanjem i  inovacijama?

Nedostatak radne snage je jedan od najvećih globalnih problema i, nažalost, nije zaobišao ni Srbiju. Kompanije puno ulažu da privuku kvalifikovane kadrove i da ih zadrže.  Primetna je značajna migracija naših kadrova, kao i sve veći uvoz radne snage. Henkel u Srbiji stavlja zaposlene u fokus i trudimo se pre svega da zadržimo naše zaposlene kroz programe razvoja i internih promocija.

U vašim planovima stoji da je cilj da povećate konkurentsku prednost u oblasti inovacija i održivosti. Kako?

Želimo da postanemo klimatski pozitivna kompanija do 2030. Cilj je da smanjimo svoj ugljenički otisak u proizvodnji za 65 procenata do 2025. Jedan od istaknutih ciljeva je da do 2025. godine 100 odsto Henkelove ambalaže može da se reciklira, ponovo upotrebi ili kompostira. Na kraju 2021. udeo je već bio oko 86 odsto. Istovremeno cilj nam je bio da koristimo 35 odsto reciklirane plastike za proizvode široke potrošnje.

Kao jedna od najboljih u Henkelovom sistemu, kruševačka fabrika igra važnu ulogu u sprovođenju globalne strategije. Naša fabrika je 2012. godine prva u Srbiji dobila ISO 50001, sertifikat za energetsku efikasnost. Kruševačka fabrika Henkel Srbija je 2016. godine postala prva proizvodna lokacija u Srbiji koja je dobila međunarodni Gold LEED sertifikat za liderstvo u oblasti zelene gradnje.

U ovom trenutku, naš fokus je na energiji iz obnovljivih izvora, kao i na eliminisanju CO2 otiska. Mnogo smo već uradili – ostvarili smo cilj nultog otpada iz naše proizvodnje koji šaljemo na deponiju, instalirali smo toplotne pumpe, radimo na optimizaciji sistema korišćenja vode, na primer sakupljamo kišnicu, a koristimo električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Radimo i na implementaciji projekta solarnih panela, biomase i opšte optimizacije kako bismo postigli cilj „bez emisije CO2“. Nastojimo da optimizujemo naše logističke procese, a jedan primer je „pametna“ stanica za punjenje akumulatora viljuškara, uz pomoć koje se digitalno prate parametri neophodni za ispravan rad i maksimalno korišćenje baterija.

Ulaganje u zajednicu je takođe među vašim prioritetima održivog razvoja.

Trudimo se da budemo dobri prijatelji sa zajednicom u kojoj poslujemo. U prethodnih 15 godina je zahvaljujući našoj inicijativi „Make an Impact on Tomorrow (MIT)“, više od 70 kolega bilo u mogućnosti da volontira i da realizuje projekte podrške školama, vrtićima, bolnicama, sportskim društvima za koje su lično bili zainteresovani. Realizovano je više od 163 MIT projekata širom Srbije, ukupne vrednosti više od 650.000 evra.

Pre tri godine smo pokrenuli projekat „Volim reku, a ti?!“, koji je posvećen čišćenju vodenih površina širom zemlje. U saradnji sa ronilačkim udruženjima, do sada smo očistili 17 lokacija od više od šest tona otpada.

Ističete se veliki brojem meseci bez povreda u radu. To je dosta osetljivo pitanje u Srbiji.

Henkel ima visoke standarde vezane za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu. Imamo nultu toleranciju na povrede i naš tim kolega pre svega radi na edukaciji i osvešćivanju zaposlenih o važnosti bezbednog rada i poštovanja standarda.

 Do sada nismo imali situacije da  isparenja idu iz naše fabrike

Kako se odnosite prema isparenjima i pritužbama Kruševljana koji žive u blizini fabrike?

Sve pritužbe shvatamo izuzetno ozbiljno i reagujemo. Sastavni deo naših procesa je transparentnost, proaktivnost i saradnja sa svim službama za zaštitu životne sredine. Često i samoinicijativno kontaktiramo sa službama za zaštitu životne sredine da rade merenja. Do sada nismo imali situacije da  isparenja idu iz naše fabrike.

Kao deo velike multinacionalne kompanije, imate pristup prognozama o budućnosti industrije kojoj pripadate. Hoće li žene kupovati farbu i šampone na klik?

Beauty industrija je veoma dinamična i brzo rastuća industrija, a online prodaja kozmetičkih proizvoda, uključujući i farbe za kosu, postaje sve popularnija.

U budućnosti će se sve više tražiti prirodni i održivi sastojci u kozmetici. Ono što je sve značajnije jeste želja potrošača da imaju proizvode za kosu, kožu i nokte koji su prilagođeni njihovim individualnim potrebama. Žele da vide rezultate proizvoda pre nego što se odluče za kupovinu. Zato se na internetu pojavljuje sve više video-tutorijala i recenzija proizvoda.

Vegan trend u kozmetici je takođe u porastu poslednjih godina, što je delom posledica sve veće svesti potrošača o ekologiji.

Tehnologija je omogućila i personalizaciju kozmetike na osnovu genetskih faktora i drugih faktora koji utiču na kožu i kosu. Takođe, proizvodi koji imaju više funkcija, poput hidratacije, UV zaštite i anti-age efekta, postaće sve popularniji jer će potrošači želeti proizvode koji nude više od jedne funkcije.