Internet prodaja veliki izazov za klasične trgovine

Građani u Srbiji nemaju u šta da ulažu osim u nekretnine, ali bi ipak prevelika izgradnja mogla da dovede do pada cena ukoliko tržište ne uspe da apsorbuje te novoizgradjene stanove. Sa druge strane, nema mnogo luksuznih stanova i tu je možda potencijal za rast. Dok se u Americi tržni centri odavno više ne otvaraju, a postojeći se pretvaraju u koledže, stanove i kancelarije, kod nas se tek grade.

Niske kamate za finansiranje građevinskih projekata motivisale su rast stambene izgradnje, a sa druge strane pad kamata na štednju, kao i jeftiniji krediti za kupovinu nekretnina, podižu tražnju i dovode do povećanja cena stanova. Pitanje je samo koliki je kapacitet našeg tržišta da apsorbuje planiranu izgradnju stambenih jedinica i koliko će trajati taj ciklus rasta pre nego što dođe do stabilizacije ili pada cena. U ovom trenutku, doduše, čini se da prodaja ide prilično dobro, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“ Ivan Čakarević, osnivač i direktor kompanije Rooftop Capital koja se bavi investiranjem u luksuzne nekretnine.

Zašto mislite da bi došlo do pada cena kada oni koji imaju viška novca praktično nemaju drugih mogućnosti za investiranje osim u nekretnine?

Alternative za investiranje uvek postoje, ali naši ljudi vole da ulažu u nekretnine pošto su one opipljive i daju osećaj sigurnosti u odnosu na investicije u akcije na berzi, na primer. Ukoliko se desi da ponuda novoizgrađenih stanova prevaziđe realne potrebe za stambenim prostorom, može doći do prezasićenja tržišta i stabilizacije ili cak pada cena. Da li ce se i kada to dogoditi zavisi od nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji brzina rasta ekonomije i kupovne moći stanovništva, koji utiču na tražnju, s jedne strane, i tempo rasta stambene izgradnje, s druge strane. Na rast tražnje utiče i sve veći broj kupaca iz inostranstva. To su prvenstveno naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu, ali ima i stranaca koji vide potencijal za investiranje na našem tržištu, što je dobar znak.

Kamate su povoljne, ali plate su male, učešće od 20 odsto mnogima je prepreka. Hoće li stanovi, i kada, biti pristupačniji „običnim“ građanima koji ne ulažu u nekretnine kao investiciju, već rešavaju svoje stambeno pitanje?

Jedno od rešenja koje se spominje u medijima je subvencionisana gradnja kojom bi se cena stanova učinila prihvatljivom za određene segmente građana koji nemaju rešeno stambeno pitanje. To je uobičajena praksa u svetu, ali su za to neophodna značajna budžetska sredstva. Nadam se da će se takvi projekti realizovati u skorijoj budućnosti.

Kako komentarišete da se kod nas otvaraju tržni centri, što je suprotno trendovima u svetu? Od 2007. do 2012. u SAD nije otvoren nijedan tržni centar, u Kanadi u poslednjih 25 godina samo dva. S druge strane, u Španiji je primetan rastući trend, s tim što se na Pirinejima odlučuju na uvođenje e-trgovine.

Tržni centri širom sveta suočeni su sa efektom rasta online trgovine koja negativno utiče na njihove promete. Poput banaka i telekomunikacionih kompanija, tradicionalni tržni centri moraju da nađu način da se prilagode sve bržim promenama stila života i navika savremenih potrošača. Novi stil života kao i navike tzv. milenijumske generacije primoravaju tržne centre da usvoje inovacione tehnologije koje proces kupovine čine efikasnim i komfornim. Zatvaranje tržnih centara je karakteristično za SAD, pošto su procene da oni imaju oko 10 puta više prodajnog prostora po stanovniku nego Evropa, što znači da je došlo do određene zasićenosti tržišta. S druge strane, luksuzni tržni centri i dalje uspešno posluju, pošto su uspeli da izbegnu konkurenciju sa velikim online maloprodajama kao što je Amazon.

Kakvo je tržište Srbije po tom pitanju, donedavno je Beograd imao tri puta manje kvadratnih metara trgovina po stanovniku od Zagreba? Koliko Srbija još tržnih centara može da primi?

Srbija je zaista dosta kaskala za Hrvatskom i ostalim evropskim zemljama po količini prodajnog prostora u tržnim centrima po broju stanovnika. Međutim, to je statistički indikator koji nije apsolutni pokazatelj objektivne tražnje i ne garantuje uspeh investicije. Kapacitet tržišta za izgradnjom novih tržnih centara zavisiće od potrošačke moći stanovništva i njihovih kupovnih navika. Tako da i pored značajnog potencijala koji naše tržište pruža za razvoj novih tržnih centara, neće svi investitori pogoditi pravu lokaciju, kombinaciju zakupaca i sadržaj/koncept koji će biti uspešan. U narednih nekoliko godina ćemo videti koji tržni centri će uspeti da održe konkurentnost i ostvare pozitivne poslovne rezultate, ali je činjenica da je potencijal za dalji razvoj značajan.

Postoje predviđanja (Credit Suisse) da će u SAD u narednih pet godina nestati četvrtina molova? Da li očekujete da će se slično desiti i u Evropi i Srbiji?

U Evropi se za sada ne očekuje tako snažan negativan efekat kao u Americi, ali će za dalji uspeh tržnih centara biti ključna ne samo ponuda potrošačkih brendova u njima, već i dodatni, relevantni sadržaji za zabavu, druženje i rekreaciju. U svetu je prisutan trend gradnje centara na otvorenom, nalik na gradske četvrti, i pop-up prodavnice na privremenim lokacijama, u skladu sa potrebom savremenih potrošača za prirodnim i dinamičnim okruženjem i iskustvima koja daju osećaj avanture. Ne vidim da će se u Srbiji trend zatvaranja tržnih centara desiti tako brzo, ali verujem da će oni imati slične izazove sa kojima se susreću tržni centri u Americi i Evropi.

Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“