Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo da i za manje od pet godina Telekom prestane da bude profitabilna kompanija

Posle dve godine od neuspele privatizacije Telekoma stanje u kompaniji se pogoršava, odnosno rezultati poslovanja pokazuju ozbiljne razloge za zabrinutost. Odluka o privatizaciji Telekoma bila je doneta bez adekvatne analize i uz veliki stepen improvizacije koji je pratio ceo proces. Dve neuspele privatizacije za četiri godine predstavljale su velika šokove za preduzeće. Inače, svaki postupak privatizacije predstavlja svojevrstan stres za preduzeće. Za to vreme nema značajnih investicija niti razvojnih planova, postoji velika neizvesnost i kod top menadžmenta firme, ali i kod zaposlenih da li će ostati u firmi. 

Neuspeh tendera nije bio iznenađenje – na tender su se javili špekulativni investicioni fondovi (nije bilo respektabilnog telekomunikacionog operatora) a iznosi su bili više nego ponižavajući. Jedan od uzroka fijaska bila je i nedorečena regulativa po novom Zakonu o privatizaciji, koja je omogućavala „kreativnost“ (kako je Nenad Mijailović, jedan od autora zakona, definisao u javnoj raspravi) a na kraju se svela na pravnu nesigurnost i arbitrarnost (neprecizni uslovi doveli su i do različitih ponuda po strukturi). Poseban biser je predstavljalo i skrivanje konačnih ponuda od javnosti (što se nikada pre toga nije desilo), ali, po nezvaničnim informacijama, najbolja ponuda je bila nešto oko milijardu evra gotovine za sve državne akcije, što je bilo znatno gore od ponude koju je pre nekoliko godina dobila vlada Mirka Cvetkovića. 

Moguće je da je upravo poređenje sa prethodnom ponudom bilo i presudno što je tender propao, jer se posle više puta Aleksandar Vučić javno „kajao“ kako nije imao dovoljno hrabrosti da prihvati ponudu i proda Telekom, pošto bi to bila „prava odluka“.

Telekom se „uspavao“ nakon propasti privatizacije

Nakon neuspešne privatizacije, bilo je neophodno preduzeti određene mere u kompaniji kako bi se stabilizovalo njeno poslovanje i preokrenuli negativni trendovi.

A Vlada Srbije, kao većinski vlasnik, morala je da odustane od povlačenja dividende, pošto kompanija nema dovoljno gotovog novca (za isplatu dividendi Telekom se zadužuje kreditima) kako bi novac preostao u kompaniji poslužio za razvoj i konsolidaciju. Međutim, povlačenje dividende i za 2015. godinu i za 2016. godinu, koje se dešava u toku 2016. i ove godine, pokazuje da većinski vlasnik nastavlja sa tendencijom iscrpljivanja kompanije.

 Posledica takvog ponašanja je da svi organizacioni delovi Telekoma imaju tendenciju pada u poslovanju, sa izuzetkom Mtel d.o.o. Podgorica (ali je to najmanji segment u kompaniji).

Krajnje poražavajuće deluje podatak o investicijama u 2016. godini, koje su smanjene za 25% u matičnom društvu, uz izuzetak ozbiljnih investicija u Crnoj Gori. Upravo ofanzivan pristup u Crnoj Gori je i doveo do toga da taj deo kompanije jedini ostvaruje ozbiljan rast i iskazuje veliku profitabilnost.

Drugi ključni pokazatelj odsustva bilo kakve ozbiljnije koncepcije u kompaniji je podatak da je u celoj 2016. godini samo 268 zaposlenih napustilo kompaniju na osnovu stimulativnih otpremnina (oko 3% zaposlenih), čak duplo manje nego 2015. godine, iako je nesporno da je višak zaposlenih bar 3.000 (po najkonzervativnijoj proceni).

Finansijski pokazatelji su sve lošiji

Izveštaj o poslovanju Telekoma Srbija ukazuje na zabrinjavajuće tendencije – poslovni prihodi kompanije padaju (osim kod Mtel-a u CG), raste zaduživanje kompanije (posledica odluke da se povlače dividende uprkos nedostatku likvidnih sredstava).

Po konsolidovanim izveštajima za 2016. godinu, kompanija ima 70 miliona evra manje gotovine, a neto dugovanje je povećano za 74 miliona evra na 380 miliona evra, rigorozni racio likvidnosti pada sa 0,8 na 0,66. Da podsetimo, vlasnik i pored toga povlači dividendu.

Sam nivo zaduženosti nije alarmantan, niti bi predstavljao problem da kompanija raste, ali treba imati u vidu da kompanija poslovno sve lošije stoji i da joj opadaju i prihodi i profit.

Profitabilnost kompanije (EBITDA) opala je samo za 10 miliona evra, ali tu se krije zamka, pošto je trošak nabavke 4G licence od 4,3 milijarde dinara knjigovodstveno evidentiran u 2015. godini iako je plaćen 2016. godine. Kada bi te efekte uračunali, a što je realnost, ispostavilo bi se da je pad EBITDA 45 miliona evra u odnosu na 2015. godinu.

U Mtel-u (Telekom Srpske) poslovanje je posebno kritično, pa je „probijena“ ugovorna klauzula koju firma ima sa bankama da visina duga prema EBITDA mora biti najviše 3,2 (to ukazuje da je profitabilnost zavisne kompanije izuzetno niska).  Banke su time stekle mogućnost da odjednom zatraže naplatu celog kredita, ali su u januaru ove godine odobrile i reprogram kredita kojim je produžen grejs period otplate i povećan koeficijent sa 3,2 na 4. Time je produžena agonija Mtel-a, koji u celoj kompaniji najlošije posluje.