Prilikom usvajanja rebalansa budžeta u septembru saznali smo da je država prihodovala 60 milijardi dinara više nego što je planirano prvobitnim budžetom, ali i da će naplatiti poreza na dodatu vrednost za 41 milijardu dinara ili 4,8 odsto manje nego što je planirano. I dok ministarstvo finansija pokušava da pogura privredu deljenjem para i potrošnjom, s druge strane inflacija u Srbiji pada skoro pa najsporije u Evropi
Prilikom usvajanja rebalansa budžeta u septembru saznali smo da je država prihodovala 60 milijardi dinara više nego što je originalno planirano budžetom, pa se pristupilo deljenju para, nešto namenski poput subvencija poljoprivrednicima, što iz helikoptera, mladima do 16 godina ili penzionerima po 20.000 dinara.
Međutim, usled tog silnog viška pojavio se i jedan manjak koji je izazvao pažnju ekonomske javnosti. Naime, država će naplatiti poreza na dodatu vrednost, ubedljivo najizdašnijeg poreskog oblika, za 41 milijardu dinara ili 4,8 odsto manje nego što je prvobitnim budžetom planirano.
Ministarstvo finansija je pružilo objašnjenje da se zapravo radi o visokoj potrošnji prošle godine i to izazvanoj „paničnom“ potrošnjom građana tokom prvih meseci rata u Ukrajini, kao i zbog potrošnje „lica koja su privremeno boravila u zemlji“, verovatno misleći na izbegle Ruse i Ukrajince.
Takođe se kao uzrok veće potrošnje navodi i rast doznaka i prihoda od turizma.
Što se tiče doznaka, one su i ove godine nastavile značajno da rastu u odnosu na prošlu godinu, za čak 22 odsto u prva četiri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine.
Takođe je i broj turističkih noćenja povećan ove u odnosu na prošlu godinu. Ako gledamo drugi kvartal, bilo ih je 6,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Sa drugim objašnjenjem te pojave izašao je Fiskalni savet, tvrdeći da je kadrovska zapuštenost Poreske uprave konačno došla na naplatu i da je pad prihoda od PDV-a u velikoj meri posledica rasta poreske evazije, odnosno utaje poreza.
Naime, tokom prethodne godine došlo je do rasta potrošnje koji nije poticao samo od uobičajnog prihoda stanovništva, već je dobrim delom proistekao iz potrošnje lica koja su privremeno boravila u zemlji, većeg priliva od turizma i značajnog rasta doznaka, kao i fiskalnog stimulusa. Pored toga, tokom 2022. godine došlo je do značajnog porasta takozvane panične potrošnje tokom prvih meseci sukoba u Ukrajini.
ZAPUŠTENOST PORESKE UPRAVE
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, za Novu ekonomiju objašnjava da jeste da se manje troši, ali ne toliko da bi objasnilo tako veliki realni pad prihoda od PDV-a.
Prema podacima Ministarstva finansija, za prvih sedam meseci prihodi od PDV-a su povećani 1,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ali kada uračunamo inflaciju, realni pad iznosi 11,3 odsto.
U istom periodu, promet robe u trgovini na malo povećan je za 8,2 odsto, ali je zabeležen realni pad maloprodaje za 4,7 odsto, više nego dvostruko manji realni pad nego što je realni pad naplate PDV-a.
Prema njegovim rečima, ako se realna potrošnja ne menja, znači da bi prihodi od PDV-a trebalo da rastu u skladu sa inflacijom, a prihodi od PDV-a su rasli mnogo sporije od inflacije.
„Mi već par godina kao deo radne grupe Vlade za suzbijanje sive ekonomije ukazujemo da Poreska uprava ima manjak zaposlenih i da pre ili kasnije, sa tim brojem inspektora koji je manji nego u uporedivim poreskim administracijama u Evropi, neće moći da izađe na kraj sa poreskom evazijom. A sa svakim usporavanjem privrede javlja se finansijski pritisak na neka ranjiva preduzeća i neka od njih taj pritisak rešavaju neprijavljivanjem prometa“, objašnjava Altiparmakov.
Prema analizi Fiskalnog saveta, zaposleni u Poreskoj upravi u Srbiji više su opterećeni od kolega u zemljama centralne i istočne Evrope.
Na jednog zaposlenog u Srbiji dolazi 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje CIE oko 950 stanovnika. Osim toga broj zaposlenih u Srbiji se smanjuje iz godine u godinu. U 2015. godini iznosio je oko 5.200, u 2018. oko 4.650, da bi na kraju 2022. bilo oko 3.700 stalno zaposlenih, što je za četiri prethodne godine smanjenje za više od 20 odsto.
Starosna struktura zaposlenih je izrazito nepovoljna, gotovo polovina radno angažovanih u poreskoj administraciji je starije od 50 godina, a ispod dva odsto zaposlenih je mlađe od 35 godina.
Na kraju, Poreska uprava zapošljava osetno manje inspektora od predviđenog zvaničnim dokumentima. Za inspektore terenske kontrole u 2022. godini popunjenost sistematizovanih radnih mesta bila je svega oko 55 odsto, pošto je angažovan 661 inspektor, naspram sistematizacijom definisanih 1.165.
To je prvi put od čuvene 2013. godine kada je napravljena rupa u naplati PDV-a da je zabeležen realni pad prihoda od PDV-a. Ipak, i ako možda jeste jednim delom posledica neefikasnosti Poreske uprave, jednim delom je i odraz pada potrošnje stanovništva, a koji je opet posledica sada već dvogodišnje visoke inflacije.
RAST OD 2,5 ODSTO TEŠKO DOSTUPAN
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i urednik Makroekonomskih analiza i trendova, nema dileme da je pad prihoda PDV-a posledica pada uvoza. Upravo je PDV iz uvoza glavni izvor prihoda koji je na godišnjem nivou smanjen nominalno za pet odsto, a realno za čak 17,3 odsto.
„Ako gledamo maloprodaju, videćemo da je za sedam meseci zabeležen pad maloprodaje motornih goriva ne samo realno nego i nominalno. Promet hrane je nominalno povećan za 13,7 odsto, a neprehrambenih proizvoda za 10,2 odsto, mada je ostvaren realni pad. Pad prodaje goriva ukazuje na druge probleme, a jedan od njih je previsoka cena“, napominje Nikolić, dodajući da će sa padom inflacije ispod 10 odsto do kraja godine realna maloprodaja na kraju biti realno pozitivna.
On ističe da ukoliko samo mi povećamo akcize, koje od oktobra treba da skoče osam odsto, a u okruženju to ne urade, naše gorivo će biti najskuplje i onda sledi dalji pad potrošnje. To onda znači i manji prihod od akciza i PDV-a.
Treba napomenuti da je u okruženju, evrodizel u Srbiji najskuplji i pre rasta akciza, dok smo sa benzinom negde u sredini.
Ovde se postavlja pitanje da li je država sa onim novcem iz helikoptera planirala da pogura domaću potrošnju do kraja godine i tako pogura i rast BDP-a do planiranih 2,5 odsto.
U prvoj polovini godine privatna potrošnja je zabeležila međugodišnji pad i, zajedno sa državnom potrošnjom i uvozom, negativno je uticala na ekonomski rast.
Pavle Medić, ekonomista u CEVES-u, ističe da ta davanja mogu da poguraju potrošnju, ali pitanje je koliko će tog novca biti potrošeno na uvoz, a koliko na robu domaće proizvodnje.
„Ipak, ovo deljenje novca više deluje kao predizborni manevar. Imaće blag efekat na BDP, ali imaće i jedan drugi, negativni efekat. U inflatornoj godini, država se skupo zadužuje da bi podgrejala potrošnju u inflatornim uslovima. Poguraće malo privredni rast, ali će i inflacija opet ubrzati. Onda će u nekom trenutku sledeće godine morati da budu još restriktivnije i monetarna i fiskalna politika, što će onda uticati na to da bude manji rast“, upozorava Medić.
On ističe da ćemo teško dobaciti do rasta od 2,5 odsto ove godine. U prvom kvartalu imali smo godišnji rast od 0,9 odsto, a u drugom 1,7 odsto. Da bismo na kraju godine stigli do 2,5 odsto, potreban je privredni rast od preko 3,5 odsto u drugom polugodištu.
„U uslovima evropskog usporavanja, to će biti teško“, smatra on.
VISOKA INFLACIJA OSTAJE
I Nikolić strahuje od usporavanja prerađivačke industrije u trećem tromesečju usled veoma loše situacije u evropskim ekonomijama, pre svega Nemačkoj kojoj se prognozira recesija ove godine.
„Bojim se da će industrija posustati, jer je ekonomska situacija u Evropi katastrofa. To će se odraziti na našu prerađivačku industriju, a proizvodnja struje je dostigla maksimum. Možda građevinarstvo i poljoprivreda ublaže to do kraja godine“, napominje Nikolić.
Ekonomsko usporavanje u evrozoni odražava se i na smanjenje naše spoljnotrgovinske razmene. Izvoz raste sve sporije, a uvoz se smanjuje.
„Sa padom uvoza vraćamo se na pad PDV-a, pa iako je platnobilansni rezultat dobar, fiskalni račun je zbog toga nategnut“, ističe Nikolić.
Koliko god slušali kako Vlada vodi savršenu ekonomsku politiku, ipak treba imati na umu da naša ekonomija zavisi od kretanja u EU, a pre svega u Nemačkoj.
Poslednja, septembarska projekcija OECD-a je da će evrozona imati ove godine rast od svega 0,6 odsto, a da će Nemačka završiti u recesiji od 0,2 odsto.
I dok Ministarstvo finansija pokušava da pogura privredu deljenjem para i potrošnjom, s druge strane inflacija u Srbiji pada skoro pa najsporije u Evropi.
Republički Zavod za statistiku procenio je da će prosečna inflacija u 2023. godini iznositi 13 odsto, što znači da će ove godine biti veća inflacija nego prošle kada je u proseku dostigla 11,9 odsto.
U poslednjem tromesečju RZS procenjuje da će međugodišnji rast potrošačkih cena dostići devet odsto. Tome će doprineti povećanje akciza od osam odsto na gorivo, cigarete i duvanske proizvode, alkoholna pića i kafu.
Takođe, MMF-u je obećano da će u novembru poskupeti struja za osam odsto, mada se o tome izgleda još pregovara, a poskupljenje prirodnog gasa od 10 odsto je Agencija za energetiku već odobrila.
Ekonomista Saša Đogović ocenjuje da će inflacija biti do kraja godine ispod 10 odsto, ali da verovatno neće pasti na osam odsto, koliko najavljuju predstavnici vlasti.
„Verovatnije je da ćemo godinu završiti na oko devet odsto, što je i dalje visoka inflacija. U EU je sada 5,3 odsto, a kod nas je dvocifrena, što ukazuje na to da je naša inflacija posledica strukturnih problema, a ne da je uvozna“, napominje Đogović.
On ističe i da su cene žitarica već sada jako niske, posebno u poređenju sa prošlom godinom, tako da nema razloga da hrana dalje poskupljuje, pa se naredne godine može očekivati dalji pad inflacije.
„Ova godina bila je veoma izazovna, a takva će biti i poslednja tri, četiri meseca“, zaključuje Đogović.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs