Prinudna naplata nerada
Privredna komora oduvek je sigurna luka za islužene partijske kadrove, ali ih se sada baš namnožilo, uz velike plate. Nema kontrole trošenja novca, ne znamo šta ova institucija radi, ali godišnje obrne čak 4...
Nikada nisam verovao da je moguće misliti samo jednom stranom mozga –
levom ili desnom, uvek sam se vodio time da negujem celog sebe
Momčilo Kovač, master inženjer elektrotehnike i računarstva/Sergej Faber,
pisac
Momčilo Kovač, master inženjer elektrotehnike i računarstva i vlasnik firme za
računarsko programiranje, preko dana radi s klijentima, a nakon toga postaje
Sergej Faber, autor romana „Čovek sa Albajsina“. Momčilo je izabrao da svoju karijeru gradi kroz tehničku nauku. Više od decenije čuvao je umetnika u sebi, pseudonim svoje leve hemisfere mozga. Ipak, trud koji je uložio u svoj primaran posao, obezbedio mu je da ljubav prema pisanju pretoči u format dostupan svima.
Elektrotehnika nije jedina karijera u kojoj je sebe mogao da zamisli. Međutim,
izabrao ju je, smatrajući da priliku za školovanje u toj struci mora da iskoristi „na
vreme“, jer je, kako kaže, tada mislio da će ostala interesovanja zadovoljiti na neki drugi način. Kao dete inženjera, gotovo prirodno uplivava u svoju profesiju.
Ipak, 2008. godine, budi se neki novi lik u ogledalu.
„Momčilo postaje Sergej. Tada sam počeo da pišem svoju prvu knjigu, makar prvu ozbiljniju, jer je sve do tada bilo samo piskaranje. Taj moj prvi roman nikada nije ugledao svetlost dana. U tim godinama nisam ni imao želju za nečim velikim, pa sam ga podelio samo sa prijateljima. Želeo sam da pišem kako bih ispričao neku priču“, objašnjava Momčilo.
Strast za umetnost nije izgubio. Jedanaest godina nakon što se prvi put susreo sa Sergejem, rodila se druga priča i prvi objavljen roman. „Svaki put kada bih pisao, najdalje što bih mogao da zamislim je da moju priču pročitaju moji prijatelji. Tako je i bilo u početku. Onda je za tih pet godina čekanja na polici, knjiga koju sam napisao upoznala prijatelje mojih prijatelja i njihove prijatelje i tako krug. Zaista sam dobio predivne reakcije i to me je podstaklo da „Čoveka sa Albajsina“ nesebično pustim da zaživi“, kaže Momčilo.
Negde u limbu između inženjera i pisca, uspešne karijere i strašnog početka,
dešava se spoj ove dve ličnosti, jer kako i on sam kaže: „zaista nikada nisam
verovao da je moguće misliti samo jednom stranom mozga – levom ili desnom,
uvek sam se vodio time da negujem celog sebe“.
Kako izgleda roman koji piše master inženjer elektrotehnike i računarstva Momčilo je Sergeju ustupio veštine kako bi na poleđini knjige čitalac mogao da pronađe QR kod.
„To je moj mali projekat. Zasniva se na testu ličnosti koji onome ko roman uzme u ruke, za samo nekoliko minuta kaže koliko je kao čitalac kompatabilan sa
romanom. Jednostavno se vodim time da niko ne treba da gubi vreme na nešto što mu ne odgovara, a u mojoj glavi ovo je bio najpraktičniji način za to“, dodaje
Momčilo.
Potreba za nekom podelom ličnosti na ono što je Momčilo i ono što je Sergej,
došla je sasvim slučajno i potpuno prirodno, možda čak i iz tehničkih razloga.
„Momčilo i Sergej u suštini dele jednu dušu u istom telu. Razlika je u načinu na koji se predstavljaju. Smatram da različite sfere kojima se bavim zaslužuju svoj poseban alter ego kako bi imali određene epitete po kojima su prepoznatljivi. Konteksti kroz koje se predstavljam ljudima su drugačiji, da li kroz rad sa klijentima, da li kroz stranice knjige, a možda se kroz neko vreme u meni probudi neko novo interesovanje. Ipak, na kraju dana, sve je to deo mene. Siguran sam da jedan bez drugoga ne bi postojali.“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
