Vesti iz izdanja

30.09.2021. 14:23

Autor: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut

Kako da preživimo jedni sa drugima?

Vakseri i antivakseri

Ako se o svim spornim pitanjima u društvu ne priča na konstruktivan način, koji za cilj ima traženje najboljeg rešenja za opštu dobrobit, već se svim problemima pristupa iz pozicije ratovanja, umesto diplomatije ili saradnje, nije čudno da se on sada već automatski prenosi na sve društvene teme, pa i na temu vakcinisanja

U ovo vreme prošle godine, činilo se da nam samo vakcina treba, pa će se problem kovid pandemije rešiti i svet će se vratiti u uhodane tokove. Ipak, bilo je i stručnjaka u oblasti društvenih nauka, koji su još tada izrazili sumnju i bojazan da veliki deo populacije (u ovom slučaju u SAD) neće biti spreman da se vakciniše, čak i pod uslovom da je vakcina besplatna i lako dostupna. Sada vidimo da su ova predviđanja, nažalost, bila tačna. 

Ko su ljudi koji se protive vakcinisanju? Zašto su protiv vakcine, kada sva naučna istraživanja, ali i stanje „na terenu“, pokazuju da je vakcina prilično efikasna i bezbedna? 

I konačno, na koji način da pristupimo jedni drugima, ne bismo li umanjili postojeće društvene tenzije i nerazumevanje među grupama neistomišljenika (u ovom slučaju ljudi koji su za, odnosno protiv vakcinisanja? O ovom poslednjem u sledećem broju Nove ekonomije).

Svrstavanje nam je u krvi 

Po svojoj prirodi, čovek je društvena jedinka koja živi i funkcioniše u grupama. Naša percepcija drugih je psihološki naštelovana tako da sebe i druge svrstavamo u tabore. Za ovu pojavu koristi se još i naziv tribalna (plemenska) priroda čoveka. Naša tribalna priroda nam često pomaže da opstanemo, tako što nas navodi da se udružujemo sa bližnjima i da se međusobno pomažemo. 

Sa druge strane, ona može da uzrokuje i probleme. Naime, kroz celu istoriju, svedoci smo neprestanih sukoba između raznih grupacija ljudi, formiranih po raznovrsnim osnovama i oko raznovrsnih ideja i vrednosti. I mada nekom hladnom i racionalnom umu (koji po pravilu nije uključen u sukob i gleda ga sa strane), određeni na primer etnički konflikt deluje potpuno iracionalno, nepotrebno i često bizarno, ipak, ljudi do sada nisu rešili problem međusobnih sukoba i ratovanja. 

Ratovi i sukobi se u našem današnjem svetu nisu smanjili, a kamoli nestali. Uzrok nerešivosti ovog problema je upravo u tribalnoj prirodi čoveka. Dokle god imamo ljudski mozak, ostaćemo u velikoj meri iracionalna i u svojoj osnovi tribalna, tj. plemenska bića.

Uzroci rezerve prema vakcinisanju

Mada smo skloni da svakog ko ne pripada našem „taboru“ uverenja (na pr. vakserskom, tj. pristalica vakcinisanja) svrstavamo u „one druge“, tj. u jedan (protivnički) koš, istraživanja pokazuju da antivakseri nisu jedna jedinstvena i monolitna skupina sa jednim jedinim razlogom zašto ne žele da se vakcinišu. Ove ljude na otpor prema vakcini mogu navesti razni razlozi. Tako je u SAD ustanovljeno da je antivakserski stav mnogo rašireniji među glasačima konzervativne stranke, među Afro i Latino američkom populacijom, ali i među mladima. 

Navešćemo ukratko uzroke protivljenja kod svake od ovih grupe da bismo ilustrovali ovaj fenomen. Za očekivati je da se nešto slično dešava i među antivakserima u Srbiji.  

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.