KAKO EXPO PUSTOŠI BUDŽETE  

Šta je bitnije u Srbiji – Vojvodina, metro, poljoprivrednici, prosvetari ili sajam pod nazivom EXPO i stadion? Za ovu državu trenutno su prioritet vašar i fudbal. Zbog upitnih projekata i šire korupcije, novca neće biti za sektore koji su osnovni u jednom društvu – zdravstvo, obrazovanje i poljoprivredu

Od samog početka priče o projektu EXPO možemo slobodno da kažemo da vlasti nisu bile baš mnogo otvorene po tom pitanju. Prvo je objavljena informacija, od strane predsednika Aleksandra Vučića, da je projekat vredan 12 milijardi evra. Potom je, posle ćutanja od nekoliko dana, ministar finansija Siniša Mali pojasnio da se ne radi o ceni samo za sajam i stadion, već za investicioni javni plan pod nazivom „Skok u budućnost“.

Ministar finansija je potom najavio da će se za ovaj projekat izdavati i obveznice, zapravo dodatno zadužiti država, a za koje nikada nismo ni saznali koliko će ih biti emitovano, niti koji će im biti prinos, vreme dospeća… Emitovane su, na kraju, obveznice u vrednosti 150 milijardi dinara, a prinos je iznosio od šest do 6,39 odsto. S obzirom na to da je javni dug prilično visok u Srbiji, verovatno je to i bio razlog zašto država nije izdala još obveznica za EXPO, već se odlučila da zahvati iz drugih izvora.

Ali, ako se već sada zahvata iz drugih budžeta i projekata, šta će se onda dešavati kada na red dođu, na primer, projekcije za energetski plan, koji je možda finansijski zahtevniji i dugotrajniji od EXPO-a? A znamo da su gotovo svi javni radovi premašivali originalne, najavljene cene. Pitanje je ko će sve morati da se „ugradi“ u tom lancu, naročito sada kada se zbog propusta u javnim radovima vode i istrage. Pod uslovom da se i kazne od sada ne dodeljuju kao nagrade za počinjene zločine. Setimo se samo poslednjeg slučaja sa direktorom EPS-a koji je narušio i bezbednost zemlje lošim vođenjem javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.

A u međuvremenu, cena velelepnog projekta je narasla, sa 12 na 18 milijardi evra.

„PODRŠKA“ STIŽE SA SVIH STRANA

Poslednji koji su „zacepljeni“ za deo novca su građani severne srpske pokrajine. Budžet Vojvodine za narednu, 2025. godinu, usvojen je bez rasprave, tako da mnogi nisu ni primetili manjak od 36 milijardi dinara. Krivac za to je Republika, koja će 2025. u vojvođansku kasu uplatiti čak 38,5 milijardi dinara manje ili skoro pet puta manje novca nego ove godine, zbog toga što je država odlučila da bude mnogo „izdašnija“ prema EXPO izložbi, zbog koje su mnogi drugi izdaci morali da pretrpe rezove.

Pre svega, objašnjeno je da je za kreiranje budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine nužno da se prvo usvoji republički budžet.

„S obzirom na predviđena velika ulaganja u sklopu programa i priprema za EXPO, privremeno se očekuje izdašnija fiskalna politika, ali uz poštovanje principa snižavanja nivoa javnog duga. Bitno je da će povećanje deficita biti rezultat rasta kapitalnih izdataka, što će dodatno da pomogne makroekonomskim tokovima i ubrza rast ekonomije“, navodi se.

Iako je javni dug naprasno značajno smanjen kada je Republički zavod za statistiku objavio finalne podatke bruto domaćeg proizvoda (BDP) za prošlu godinu, a koji značajno odstupaju od preliminarih, jasno je da nema mesta novim zaduživanjima, uz javni dug koji je dostigao 38,1 milijardu evra.

Zbog prioritetnih državnih projekata, poput izložbe EXPO 2027, godišnji budžet za beogradski metro je skresan sa 31 milijarde na oko 6,5 milijardi dinara, ili oko 55,5 miliona evra. Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji 2025-2027, za izgradnju metroa je planirano 11 puta manje novca nego što je prvobitno bilo predviđeno, umesto više od 141 milijarde, 13 milijardi, ili po 6,5 milijardi godišnje.

Poslednjim rebalansom budžeta, osim dodatnih 43 milijarde dinara, u okviru nekoliko ministarstava predviđen je izdatak pod nazivom „podrška realizaciji EXPO Beograd 2027“.

Tako je za „podršku realizaciji EXPO Beograd 2027“ u Ministarstvu privrede namenjen iznos od 946.000.000 dinara, a u Ministarstvu rudarstva i energetike iznos od 753.000.000 dinara.

Stavka „podrška realizaciji EXPO Beograd 2027“ u iznosu od 2.540.000.000 dinara predviđena je i kod Ministarstva finansija.

Osim ovih ministarstava, stavka „podrška realizaciji EXPO Beograd 2027“, vredna 153.965.000 dinara  nalazi se i kod Generalnog sekretarijata Vlade.

Dodatno, ove godine je za izgradnju saobraćajnica za potrebe izložbe EXPO planirano 10.000.000 dinara, dok je za izgradnju pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona predviđen iznos od 8.778.270.000 dinara. Troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra.

Što se tiče infrastrukturnih projekata za EXPO, preciznije pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadona u Surčinu, za sada je u planu da će biti izdvojeno gotovo 154 miliona evra.

Za izgradnju Nacionalnog stadiona budžetom u 2023. godini bilo je planirano izdvajanje 7,7 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta taj iznos povećan na 12,3 milijarde dinara.

U budžetu za 2024. godinu predviđeno je izdvajanje od 13 milijardi dinara za Nacionalni stadion, а po isto toliko je planirano i za 2025. и 2026. godinu. Država će uzeti kredit od 42 milijarde dinara (oko 358,8 miliona evra) kod Banke Poštanska štedionica za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama.

RASTU TROŠKOVI, ALI I SPISAK NEZADOVOLJNIH

Zaključak nedavne analize Fiskalnog saveta je da su neki veliki projekti koje je Vlada proglasila najvišim prioritetima, za svega nešto više od mesec dana koliko je proteklo od predlaganja Zakona o rebalansu za 2024. Skupštini, do objavljivanja revidirane Strategije 2025-2027, pretrpeli veoma izraženu korekciju planirane vrednosti naviše.

„Za projektnu aktivnost EXPO Beograd 2027 planirani izdaci za 2025. i 2026. su udvostručeni u odnosu na vrednosti iz Rebalansa, nakon čega bi ukupna vrednost, prema Strategiji, dostigla 1,2 milijarde evra (140 milijardi dinara). Plan izdataka za Nacionalni fudbalski stadion sa pratećom infrastrukturom u 2025. i 2026. godini više je nego udvostručen, pa iz Strategije saznajemo da je u planu da njegova ukupna vrednost dostigne skoro milijardu evra (112 milijiardi dinara)“, objašnjavaju iz Saveta.

Analiza pokazuje da je davanje prioriteta određenim projektima, poput EXPO-a, rezultiralo time da pojedini sektori nisu dobili povećanje investicija u potrebnom obimu, već nasuprot tome, one čak i opadaju, poput javnih investicija u zdravstvo.

Osim što su poljoprivrednici u štrajku i podržavaju studentske blokade koje traju više nedelja, spisak nezadovoljnih raste. Zajedno sa agrarom i prosvetom, i zdravstveni radnici najavljuju štrajk zbog manjih plata. Studenti su otpočeli blokade jer su nezadovoljni tretmanom njihove populacije, a traže i odgovornost za pogibiju 15 osoba i dvoje povređenih u Novom Sadu pri padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Nesreća se desila pri izvođenju javnih radova rekonstrukcije. Poljoprivrednici i prosvetari su ove godine već prošli pregovore sa političarima na vlasti i nisu dobili obećani novac. Zdravstvo je izgleda sledeće. Zbog upitnih projekata i šire korupcije, novca neće biti za one sektore koji su osnovni u jednom društvu – zdravstvo, obrazovanje i poljoprivredu.

Posle nesreće u Novom Sadu izgubljeno je i poverenje u javne radove, a bezbednost je upitna. Ove godine je i zvanično započeta gradnja oba projekta, Expo i Nacionalnog stadiona, što je urađeno pre izdavanja građevinske dozvole. A i što bi se radilo po zakonu, kada su ionako pare poreskih obveznika u pitanju. Videli smo već iz više primera da su slični propusti nastali i prilikom rekonstrukcije nadstrešnice u Novom Sadu, koja se srušila. I, kako vidimo, mnogi će biti oštećeni projektom EXPO, a najvažniji papir koji do sada nismo videli je studija o isplativosti. Da barem znamo zašto će nam hrana, obrazovanje i zdravlje biti dodatno narušeni u narednim godinama.