Mada je Srbija 2023. godine dobila i zvanično organizaciju specijalne izložbe sa temom „Igra(j) za čovečanstvo“, koja će biti održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, zahvaljujući izjavama zvaničnika ni do danas nismo sigurni šta zapravo obuhvata EKSPO. Dodatnu zabunu unosi to što samo izjave i imamo, dok su prethodne studije i studije izvodljivosti brižljivo sačuvane od javnosti, ako i postoje.
Pre nego što je početkom ove godine predsednik Republike Aleksandar Vučić predstavio program „Skok u budućnost – Srbija 2027“, nacionalni investicioni plan do 2027. brendiran je pod imenom EKSPO 2027. Svaki objekat koji je planiran da se gradi u tom periodu bio je u okviru EKSPO-a, svaki put, kanalizacija, dom zdravlja, stadion… EKSPO je dobio mitske obrise, a naduvan je do neverovatnih 18 milijardi evra investicija.
Mada je Srbija 2023. godine dobila i zvanično organizaciju specijalne izložbe sa temom „Igra(j) za čovečanstvo“, koja će biti održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, zahvaljujući izjavama zvaničnika ni do danas nismo sigurni šta zapravo obuhvata EKSPO. Dodatnu zabunu unosi to što samo izjave i imamo, dok su prethodne studije i studije izvodljivosti brižljivo sačuvane od javnosti, ako i postoje.
OD JEDNE DO 18 MILIJARDI EVRA
Tako smo došli u situaciju da se u javnosti poredi srpski specijalizovani EKSPO od 18 milijardi evra sa svetskim izložbama koje su neuporedivo veće, a čija organizacija se meri jednocifrenim milijardama.
Tek proletos smo po prvi put, takođe kroz izjavu, prvo direktora preduzeća EKSPO 2027, a zatim i ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, saznali da će sam EKSPO koštati oko 2,5 milijardi evra.
A onda je u aprilu, Siniša Mali, ministar finansija, izjavio da „u EKSPO neće biti uloženo više novca od milijardu ili milijardu i dvesta miliona evra“.
Ako neko zna koliko se šta plaća iz budžeta to je Mali, kod koga stoje ključevi državne kase. A i samo Ministarstvo finansija je nosilac projekta EKSPO 27.
Pošto i dalje nemamo nikakav pisani dokument na raspolaganju – Ministarstvo finansija nije odgovorilo na upit Nove ekonomije da li postoji i da li možemo dobiti prethodnu studiju ili studiju izvodljivosti – ostaje nam da i dalje samo analiziramo izjave zvaničnika bez kompletne informacije. Na primer, da li u tu milijardu spada Nacionalni stadion, da li uključuje železnicu koja je najavljena, pristupne puteve, energetsku infrastrukturu itd.
OD 23 DO 243 HEKTARA
Na sajtu Vlade Srbije pod EKSPO 2027 možemo naći da je ukupna površina urbanističkog područja 243 hektara. Navodi se i da obuhvata novu petlju, odnosno priključenje na auto-put Miloš Veliki, zatim novi pristan na Savi za kruzere i taksi brodove, izgradnju gradskih bulevara, javnih parkinga.
Međutim, po pravilima BIE (Biro za međunarodne izložbe) maksimalan prostor za specijalizovanu izložbu je 25 hektara. I na sajtu Vlade se navodi da će izložbeni prostor biti na ovoj površini, na kojoj će biti izgrađeno 230.000 metara kvadratnih izložbenih prostora za više od 100 zemalja učesnica.
Dalje, na planu su ucrtani Nacionalni stadion, akvatik centar, sam sajamski izložbeni kompleks, kao i stambeni kompleks sa 1.500 stanova.
Onda se opet prelazi na infrastrukturne projekte šire od samog EKSPO-a, pa se navodi izgradnja pruge od Zemuna preko Aerodroma do mesta za izložbu. Takođe je tu i Beogradski metro, samo što se ne vidi neka veza sa EKSPO-om, jer se kaže da će prva i druga linija biti gotove do 2030. godine. I dalje se nabrajaju svi projekti koje država planira da gradi ili završava, poput Prokopa, tunela ispod Terazija…
KAMATA OD 700 MILIONA EVRA
Jedini do sada konkretan podatak o EKSPO-u koji se u javnosti pojavio je tekst Radija Slobodna Evropa, čiji novinar je imao uvid u prethodnu studiju izvodljivosti EKSPO-a koju je radila bugarska firma Bates.
Tu se navodi procena da je rok povrata investicije 27,4 godine. U istom dokumentu, prema pisanju RSE, gradnja izložbenog prostora koštaće 500 miliona evra.
Ono što zvanično imamo je budžet Republike Srbije za 2024. godinu, gde se u pregledu kapitalnih izdataka za ovu i 2025. i 2026. godinu, kada bi sve trebalo da bude i završeno, na razdelu Ministarstva finansija izdvaja po 22,6 milijardi dinara (više od 190 miliona evra) godišnje za EKSPO i po 13 milijardi dinara (oko 110 miliona evra) za Nacionalni stadion. To je oko 900 miliona evra za ovu i naredne tri godine, ali to svakako nije ukupna suma za EKSPO.
Država je ove godine već emitovala EKSPO osmogodišnje obveznice u vrednosti 150 milijardi dinara ili oko 1,3 milijarde evra. Kamatna stopa koju će država plaćati je šest do sedam odsto.
U nedavno objavljenoj studiji Fiskalnog saveta o javnim investicijama navodi se da ćemo samo za kamatu na ovaj dug platiti oko 700 miliona evra.
„Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike oko 700 miliona evra, što je ogroman trošak. Pritom, on nije ni konačan jer će za završetak ovog projekta biti potrebno i novo zaduživanje, što podrazumeva i dodatne troškove kamata“, navodi se u studiji Fiskalnog saveta.
GDE SU STUDIJE
U istoj studiji Fiskalni savet ponovo je istakao važnost objavljivanja studije izvodljivosti za sve velike investicione projekte države. Posebno za one koji su leks specijalisima izvučeni iz postojeće regulative, koja, bar na papiru, pruža sasvim pristojnu kontrolu trošenja državnih para.
„Preskakanje opšte regulative smanjilo je institucionalnu kontrolu nad planiranjem i sprovođenjem javnih investicija. Ovaj nedostatak može se u kratkom roku dobrim delom sanirati povećanjem transparentnosti. Tu se na prvom mestu misli na objavljivanje studija izvodljivosti svih važnijih aktivnih projekata u zemlji. Ove studije obavezne su po važećoj regulativi za investicione projekte vrednosti veće od 25 miliona evra, pa bi trebalo da postoje za sve investicije od javnog i stručnog interesa. Studije izvodljivosti su važne jer se u njima mogu pronaći relevantni analitički podaci koji pokazuju opravdanost sprovođenja određene investicije, opis projektnih opcija i odabrane opcije…“
Ovako veliki projekat kao što je EKSPO svakako sa sobom uvek nosi pitanje: „Da li se isplati?“
Odgovor na to pitanje je teško dati i kada je izveštavanje znatno transparentnije, a kamoli kada se barata samo sa izjavama.
PITANJE ISPLATIVOSTI
Ipak, investicioni plan pod okriljem EKSPO-a razlog je što su međunarodne finansijske institucije poput MMF-a prognozirale privredni rast Srbije naredne godine i do 4,5 odsto.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić napominje da treba razdvojiti efekte na dve vrste.
„Imamo kratkoročne ekonomske efekte same izgradnje. S druge strane, imamo dugoročne efekte, koji nastupaju kada se manifestacija završi i zavisi kako će ti objekti biti upotrebljeni. Što se tiče izgradnje, efekti su uvek pozitivni, čak i da gradite piramidu. Koliki će oni biti zavisi od toga koliko domaćih resursa bude upotrebljeno. Koliko domaćih preduzeća bude radilo, koliko domaćih radnika budu zapošljavali, koliko materijala bude domaće proizvodnje. Ti ljudi koji budu radili, dobijaće plate, koje će tu trošiti. Što se tiče one ukupne cifre od 17,8 milijardi evra za četiri godine, treba reći da to nije nešto mnogo više od onog što je investirano u prethodne četiri godine“, napominje Arsić, dodajući da investicije vezane za EKSPO sigurno neće kasniti, ali pitanje je šta će biti sa radovima na drugim projektima. Već imamo solidnu istoriju kašnjenja u izgradnji velikih infrastrukturnih projekata proteklih godina, od deonica Koridora 11, pa do Moravskog koridora.
U dugom roku, isplativost ovih projekata je veoma upitna.
„Moja procena je da je isplativost Nacionalnog stadiona moguća samo ako i Partizan i Crvena zvezda budu igrali na njemu. A i to opet nije sigurno, jer za razliku od evropskih zemalja gde su puni stadioni, na utakmice naših ekipa ne dolazi mnogo navijača. Što se tiče izložbenog prostora, postoje procene da će on višestruko premašivati naše sajamske potrebe. Ostaje pitanje da li će se naći nova namena tim objektima“, ocenjuje Arsić.
Što se tiče izgradnje stanova, tu postoji šansa za povrat investicije, ali Arsić napominje da je tu mogao da se angažuje privatni sektor, kao i kod gradnje hotela.
„Pitanje je da li će ti objekti naći nove zakupce posle izložbe kako bi se isplatilo njihovo održavanje. Recimo, u Astani se dobrim delom ne koriste i prave gubitke. Vlada bi već sada trebalo da izađe sa planovima kako će se ti objekti koristiti i kako će finansirati održavanje sajma“, smatra Arsić.
PITANJE ODRŽIVOSTI
Da li su se prethodne specijalne izložbe isplatile ili ne, skoro je pa nemoguće odgovoriti. Goran Petković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su pokušavali da istraže ekonomske efekte izložbe u Astani 2017. godine.
„Mi smo imali tezu da je izložba u Astani promašaj, ali nismo uspeli nedvosmisleno da to dokažemo. Do povrata investicije je nemoguće doći. Od izveštavanja imamo samo objave organizatora, a njihov kredibilitet je upitan, jer svako želi da opravda svoj projekat. Zatim, izveštavanje o takvim događajima traje naredne tri, četiri godine i zatim nestaje interesovanje javnosti. Tako da nema dokaza ni da je događaj uspeo niti da je propao, jer veliki infrastrukturni objekti daju efekat u dužem roku“, napominje Petković.
Prema njegovim rečima, u većini zemalja se radi prifizibiliti studija opravdanosti gde se procenjuju ekonomski efekti. Na primer, u SAD privatne kompanije snose troškove izgradnje paviljona. Od 1999. čak postoji i zakon koji zabranjuje da država finansira takve događaje.
„Država ili grad tamo podržavaju organizaciju, ali ne finansijski. Zato se na njih gleda kao na i druge privatne investicije i računa se povraćaj. U Evropi, a da ne govorimo o Kini, ipak nema te vrste planova. Posebno od 1990-ih i izložbe u Barseloni, u prvi plan ovakvih događaja dolazi promocija zemlje i njenog imidža“, napominje Petković.
Poslednjih godina održivost je ključna reč u svetu, a kako Petković primećuje, prvi aspekt održivosti je ekonomska održivost. „Mi je često zaboravimo.“
Da li će objekti biti održivi, zavisi od toga da li će moći da otplaćuju svoje operativne troškove.
„Dakle, ne pričamo o profitu, već samo o tome da li će moći da plaćaju svoje održavanje. Recimo tereni Flešing Medouz u Njujorku su napravljeni za potrebe izložbe. Niko ne govori o povraćaju sredstava, ali oni sasvim lepo sami sebe otplaćuju. Ili recimo, Ajfelova kula koja je napravljena za svetsku izložbu i trebalo da je bude demontirana odmah posle, a 150 godina kasnije i dalje je tu i zarađuje novac“, napominje on.
Međutim, da bi se donela odluka treba objaviti studije izvodljivosti.
„Kakva god da je studija, trebalo bi da bude javna. To bi otvorilo polemiku, neki bi bili protiv, ali neki bi prihvatili da im se prikaže da će ti objekti biti tu narednih 40-50 godina i donositi neku korist. Ovako imamo samo izjave, često i kontradiktorne. Prvo se priča o 18 milijardi evra, pa dve milijarde, pa ne znamo šta sve obuhvata, šta je sajam, a šta infrastruktura. U svakom slučaju, ekonomski efekti zavisiće od godina nakon izložbe. Kakvi će biti nisam siguran, ali jedno je sigurno, ostaće nam obaveze po osnovu finansiranja“, zaključuje Petković.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
