Krajnji cilј – privatizacija?

Trećina zdravstvenih ustanova u Srbiji treba da se spoji zbog racionalizacije. Neka spajanja imaju smisla, dok su druga sasvim apsurdna. Već na prvom koraku, kod pokušaja ukidanja Studentske poliklinike, vlast se suočila sa velikim otporom studenata. Da vidimo koja su spajanja još predviđena

Kad je javnost saznala za plan optimizacije zdravstvenih ustanova, što znači ukidanje i spajanje gotovo trećine medicinskih ustanova u Srbiji, počev od studentskih poliklinika, izbila je prvo pobuna studenata. Planirano je da se zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu spoje sa domovima zdravlјa i postanu njihov ogranak, pa su studenti ustali u odbranu Studentske poliklinike u Beogradu u kojoj se leči čak 130.000 akademaca Beogradskog univerziteta.

Potom se oglasila i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) koja je pozvala nadležne institucije, stručnu javnost i studentsku zajednicu da se suprotstave zatvaranju ove ustanove, navodeći da je nacrt plana optimizacije podnet 6. februara, a Vlada Srbije bi o njemu trebalo da odluči već do 22. februara. 

Planom optimizacije zdravstva koji sprovodi Ministarstvo zdravlјa u saradnji sa Svetskom bankom, predviđeno je ne samo zatvaranje Studentske poliklinike u Krunskoj ulici, već i njenog stacionara u Prote Mateje, gde se leče bolesni studenti, kao i ambulante u Studentskom gradu i studentskom domu „Karaburma“. 

Kako ističe dr Mila Paunić, epidemiolog ove zdravstvene ustanove, spajanjem Studentske poliklinike sa domovima zdravlјa, više od 70 odsto studenata bi ostalo bez zdravstvene zaštite, a doveo bi se u pitanje i smeštaj bolesnih studenata koji nisu iz Beograda. Ne želeći da provociraju proteste akademaca, premijerka Srbije i ministar zdravlјa  rekli su da neće biti gašenja ove institucije, koja već 60 godina brine o zdravlјu studenata Beogradskog univerziteta i obećali da neće biti stavlјen katanac na bravu studentskih poliklinika u Nišu i Novom Sadu. 

Kako se navodi na sajtu www.optimizacijazdravstva.rs izrada tzv. Masterplana zdravstva predstavlјa „aktivnost u okviru Prve komponente Drugog projekta razvoja zdravstva“, a ovaj proces ima za cilј unapređenje efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih ustanova u skladu sa potrebama građana i najvišim međunarodnim standardima. Na međunarodnom tenderu koji su raspisali Ministarstvo zdravlјa i Svetska banka, da pruže tehničku pomoć u izradi plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova izabrani su IBF International consulting iz Brisela, Delta haus iz Zagreba i NALED iz Srbije.   

Na ovom sajtu takođe se navodi da je izrada predloga Masterplana zdravstva započeta 17. septembra 2019. godine u Palati „Srbija“, konferencijom kojoj su prisustvovali najviši predstavnici Ministarstva zdravlјa i resornih institucija. Ističe se i da je stručna i šira javnost imala priliku da se detalјno upozna sa predlogom Masterplana zdravstva tokom javnih konsultacija od 10. do 22. februara ove godine, koje su organizovane i u onlajn formatu zbog nepovolјnih epidemioloških uslova. 

I dok u Komori zdravstvenih ustanova Srbije ističu da je smisao optimizacije zdravstva očuvanje i unapređenje kvaliteta u onim delovima sistema u kojima on postoji, odnosno podizanje tog kvaliteta tamo gde on nije na zadovolјavajućem nivou, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić tvrdi da je sindikat koji okuplјa trećinu lekara u našoj zemlјi, za ovaj plan saznao – slučajno i to od strane poznanika iz Nacionalnog konventa o EU.