Bilo je u poslednjih pet godina dosta poslovnih izazova, ali kada pogledamo iza sebe i vidimo koliko se toga promenilo i koliko smo kao kompanija iz dana u dan napredovali, mogu slobodno da kažem da su nas svi ti teški i izazovni trenuci i okolnosti doveli tu gde smo sada, a prema GfK* istraživanju za 2023. godinu, Lidl je na prvom mestu po proceni sveukupnog zadovoljstva potrošača, što je za sve nas veliki uspeh i podsticaj za dalji rad, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Dragan Čigoja, generalni direktor Lidl Srbija
Na šta tačno mislite kada kažete izazovni trenuci?
Poslednjih pet godina našeg poslovanje, ali i celokupne privredne i ekonomske aktivnosti u našoj zemlji, ali i regionu, Evropi i celom svetu, obeležila su turbulentna vremena. Kako se to konkretno odrazilo na nas? Pa, pre pet godina kada smo otvorili prve prodavnice u Srbiji naši prodajni timovi su bili dobro uhodani i brzo smo zauzimali svoje mesto na tržištu, pozicionirali smo se kao kompanija koja je spremna da se prilagođava potrebama potrošača i ostvarili smo međusobno poverenje. I onda je došao kovid.
To je period koji nas je sigurno stavio u neočekivane situacije i pred brojne izazove. Kao relativno mlada kompanija koja je tek došla na tržište, morali smo da se dodatno suočimo sa svim okolnostima koje je pandemija donela. Otežani lanci snabdevanja, sprovođenje preventivnih mera zaštite u prodajnim objektima, česte izmene radnog vremena, i generalno rad u uslovima koji su za nas bili novi, a ponekad i zastrašujući, posebno u kontekstu brige o zdravlju naših zaposlenih, ali i naših saradnika, potrošača…
Kovid je pogodio mnoge kompanije i stavio ih pred neočekivan izazov.
Zaista je bilo, što bi se u žargonu reklo, „napeto“, posebno kada na sve to dodamo i jaku želju da našim sugrađanima obezbedimo snabdevanje namirnicama i budemo tu za njih kada su sve druge okolnosti otežavajući faktor. Ipak, ovaj ceo period nam je pomogao da možda najbolje i shvatimo koliko smo snažan i dinamičan tim izgradili i koliko nam je upravo taj naš timski duh dao vetar u leđa da promene prihvatamo brzo, da se prilagođavamo situaciji i da ne usporimo sa našim planovima, već da ih u hodu modifikujemo i ponudimo najbolje od nas potrošačima širom Srbije.
I taman kada se činilo da se situacija sa kovidom stabilizovala, makro i mikro ekonomski uslovi su počeli da se menjaju, i ta previranja i dalje traju, praćena inflacijom i svim ostalim parametrima koji utiču na sveukupnu poslovnu klimu, kupovnu moć građana i tako dalje. Tako da vremena zaista jesu izazovna, ali Lidl će i dalje, kao i do sada, biti tu sa ciljem da građanima ponudi najpovoljniju potrošačku korpu i asortiman koji će ih iznova podsećati zašto biraju baš naše prodavnice za svoje svakodnevne nabavke.
Kakvi su vam planovi za dalje poslovanje u Srbiji – očekujete li otvaranje novih prodavnica, nove investicije?
Naša mreža prodavnica se iz godine u godinu sve više širi, što i sami možete da primetite. To je trend koji zadržavamo i ekspanzija Lidla u Srbiji će se nastaviti podjednakim tempom. Do sada je u Srbiji Lidl investirao više od 550 miliona evra i to je svakako cifra koja potvrđuje našu nameru da se u Srbiji razvijamo i rastemo, ipak imamo tek pet godina.
Karta Srbije u mojoj kancelariji je svakodnevno za mene i moje kolege podsetnik na gradove i mesta u kojima još uvek nemamo Lidl prodavnice. Iako možda zvuči negativno, upravo je ta karta za nas podstrek i motivacija da radimo na tome da u narednom periodu Lidl učinimo dostupnim svim našim potrošačima koji ga trenutno nemaju u svom mestu ili gradu.
Ne bih izostavio, kada već pričamo o ekspanziji, da napomenem i da je za nas kvalitet uvek ispred kvantiteta. Kao što je to slučaj sa asortimanom, mi pažljivo biramo i lokacije za naše prodavnice, a naši potrošači, iako ponekad nestrpljivi, to zaista znaju da cene.
Dragan Čigoja, generalni direktor Lidl SrbijaFoto: Lidl Srbija
Prethodnu i ovu godinu je obeležila visoka inflacija koja se prelila na kućne budžete potrošača, a lančano i na promet u trgovinskim lancima. Na koji način ste se borili sa ovim ozbiljnim poslovnim rizikom i da li ćete uspeti da ostvarite planirani cilj o povećanju prometa?
Malo smo ovu temu pomenuli u prethodnom pitanju, ali to jeste velika i ozbiljna tema, kako za kompanije, tako i za potrošače. Na tržištu se, kao posledica inflacije i ostalih ekonomskih okolnosti, definitivno primećuju izmenjene navike potrošača i da tako kažem, pad kupovne moći građana. Potrošači su sada više skloni da racionalizuju kupovinu i to rade na različite načine – od smanjenja količina, tj. komada, do kupovine na akcijama, pažljivijeg odabira artikala, odabira robnih marki i slično.
Uzevši sve to u obzir, za nas je trenutno cilj da nastavimo sa našim potrošačima da gradimo odnos poverenja i da im u svakom trenutku ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta i odgovorimo na njihove aktuelne potrebe. Dodatno, iako su se okolnosti promenile i troškovi poslovanja se u svim oblastima povećali, kao i nabavne cene, mi se kao kompanija trudimo da povećanje tih cena ne prenosimo u potpunosti 1 na 1 na naše potrošače. Ova odluka nam definitivno otežava ostvarivanje dobiti, ali mi ne razmišljamo kratkoročno.
Svesni smo toga da je građanima trenutno svaki dinar važan, odakle i potiču prethodno pomenute promene u potrošačkim navikama, zato smo odlučili da budemo tu i da ih kroz najbolji odnos cene i kvaliteta i akcijske ponude ispratimo u periodu koji definitivno nikome nije lak. Ovaj način poslovanja će de facto imati uticaj na naše finansijske rezultate, ali mi čvrsto stojimo iza obećanja koje smo dolaskom na tržište dali građanima i verujemo da će upravo taj odnos poverenja koji se u svim okolnostima gradi, ojačati naše odnose sa potrošačima i omogućiti nam ostvarivanje uspeha na duže staze.
Lidl Srbija je samo u 2023. godinu kroz svoju distributivnu mrežu u regionu i Evropi izvezao domaće proizvode u vrednosti 12 miliona evra. Šta je to od domaće robe što je konkurentno na Lidlovim policama u drugim zemljama?
Da, na ove podatke smo posebno ponosni, jer nam je važno da damo doprinos zemlji u kojoj poslujemo i na ovaj način, tj. kroz razvoj domaćih dobavljača i prilike da u saradnji sa Lidlom i naši domaći saradnici rastu, kako finansijski, tako i u iskustvu i prilikama. Naime, u zemlje u regionu i inostranstvu Lidl izvozi više od 20 proizvoda domaćih dobavljača, poput desert knedli, pekarskih proizvoda, sira, supa, pasiranog paradajza i smrznutog povrća.
Izvoz je trenutno najveći u zemlje u regionu, ali zainteresovanost za proizvode iz Srbije stiže i iz zemalja sa velikim tržištem poput Nemačke, Poljske, Italije, pa i Letonije i Estonije. Ovo je pravac koji želimo da zadržimo i nastavljamo da radimo na tome da izvoz bude još veći, pa se nadam da ćemo u nekom sledećem intervjuu imati još velikih rezultata da podelimo sa vašim čitaocima.
POZIV NA BUNT
Nije uobičajeno u Srbiji da jedna kompanija pozove građane na bunt. Vi ste međutim u jednoj akciji osobe sa invaliditetom pozvali da blokiraju parking Lidla da biste pokazali važnost slobodnih parking mesta za njihova vozila. Uspevate li da obrazujete vozače i potrošače kad je reč o pravima osoba sa invaliditetom?
Poziv na bunt je bio naš poziv na osvešćivanje. U konkretnoj akciji blokiranja parkinga Lidla od strane osoba sa invaliditetom videli smo priliku da na neki malo šokantniji i možda kreativniji način sugrađanima i potrošačima pokažemo da nije fer i da nije odgovorno zauzeti parking-mesto koje je namenjeno osobama sa invaliditetom. Radimo to jer je podizanje svesti o ovoj temi takođe deo projekta „Hoćeš da menjamo mesta? Pomeri se s mesta“, koji Lidl sprovodi već dve godine zaredom. Verujem da smo u ovom cilju delimično uspeli, ali vrlo smo svesni da je ovo projekat na kome treba konstantno raditi i da znate – neće nam biti teško.
Dragan Čigoja, generalni direktor Lidl SrbijaFoto: Lidl Srbija
Lidl je ocenjen i kao jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, iako je uobičajeno mišljenje da od tog posla svi beže, da je posao u trgovini težak i malo plaćen. U odnosu na konkurenciju, na koji način ste pomerili položaj zaposlenih u maloprodaji?
Svesni smo da posao u trgovini nije uvek lak, kao i da zahteva svakodnevnu posvećenost i rad na vrlo visokom nivou. Ipak, upravo zbog toga, mi našim koleginicama i kolegama dajemo konkurentne uslove rada, kao i brojne benefite, koje oni ostvaruju bez obzira na poziciju. Privatno zdravstveno osiguranje za sve zaposlene pod jednakim uslovima je jedan od tih benefita, koji zaposleni posebno cene i koji sigurno povećava kvalitet života jer im pruža osećaj sigurnosti i bezbrižnosti i van radnog mesta.
Dodatno, timski duh koji kao kompanija negujemo, naše vrednosti, koje nisu samo negde napisane, nego ih i realno živimo, i mogućnost da kroz posao lično i profesionalno napreduju jesu stvari koje rad u Lidlu čine poželjnim i Lidl željenim poslodavcem. Istovremeno, u vremenima koja, kao što smo pomenuli, znaju da budu turbulentna i nepredvidiva, naši zaposleni u Lidlu prepoznaju sigurnog i stabilnog poslodavca, što je verujem jedan od faktora koji dramatično utiču na zadovoljstvo zaposlenih i pomažu nam da ostanemo dobar tim koji pruža podršku i koji zajedno raste.
Lidl se trudi da za sve svoje zaposlene uvek bude pouzdan, iskren i odgovoran poslodavac, koji ne samo da ima sluha za potrebe, već koji dosta ulaže i u razvoj i edukaciju zaposlenih, a to je prostor u kome smo sigurno pomerili standarde u maloprodaji i drago nam je da je tako.
LIDL SE TRUDI DA ZA SVE SVOJE ZAPOSLENE UVEK BUDE POUZDAN, ISKREN I ODGOVORAN POSLODAVAC, KOJI NE SAMO DA IMA SLUHA ZA POTREBE, VEĆ KOJI DOSTA ULAŽE I U RAZVOJ I EDUKACIJU ZAPOSLENIH, A TO JE PROSTOR U KOME SMO SIGURNO POMERILI STANDARDE U MALOPRODAJI I DRAGO NAM JE DA JE TAKO
Posao prodavca već polako zamenjuju samouslužne kase. I vi ste među lancima koji su uveli aplikaciju za kupovinu i praćenje popusta. Kako Lidl predviđa skoru budućnost kupovine u Srbiji, da li se ovdašnji kupac po navikama i ponašanju razlikuje od kupaca u drugim zemljama?
Lidl se trudi da uvek bude u korak sa potrebama i navikama svojih potrošača, pa tako i u ovom segmentu – tehničke i tehnološke mogućnosti koje postaju standardi širom Evrope polako dolaze na naše tržište, što nam je posebno drago jer smo zbog toga u prilici da i u Srbiji primenimo najbolje prakse iz ostalih Lidl zemalja.
Tako je sa samouslužnim kasama, programima lojalnosti, aplikacijama za zaposlene i potrošače, digitalnim cenama… Mi ne bežimo od promena i ono što mogu da vam kažem je da od Lidla i u narednom periodu možete očekivati da isprati najbolje svetske standarde u oblasti trgovine. Jedna od takvih promena su na primer digitalne cene, koje će u decembru biti implementirane u svim našim prodavnicama širom Srbije.
Ovaj projekat nam je vrlo važan jer korišćenje elektronskih cenovnih oznaka nama kao kompaniji olakšava rad, omogućava manji utrošak papira recimo i time doprinosi čuvanju životne sredine, smanjuje mogućnost greške kod postavljanja cena i slično. Dok neke druge, kao što su programi lojalnosti za potrošače na mobilnim aplikacijama našim kupcima omogućavaju segmentaciju, tj. akcije prilagođene upravo njihovim potrošačkim navikama, što je u ovom periodu posebno važno, s obzirom na to da se potrošači sve više okreću akcijskim ponudama.
Kolike su razlike u navikama potrošača u Srbiji i u drugim zemljama?
Kada je reč o budućnosti kupovine u Srbiji i razlika u navikama, zanimljivo je da trenutno razlike u navikama nisu previše velike. Ono gde primećujemo razlike, ali i konstantne promene na našem tržištu, jeste na primer asortiman koji se odnosi na osvešćenu ishranu, gde se na našem tržištu vidi rastuća potražnja za proizvodima koji zadovoljavaju evropske standarde kvaliteta, sertifikacije ili su pak usmereni na potrošače sa zdravstvenim potrebama za određenom vrstom ishrane.
Lidl, kao internacionalni diskontni lanac, ove promene sa lakoćom prati, a uz svoju dodatnu posvećenost društveno odgovornom poslovanju u ovom segmentu pravi značajne pomake na našem tržištu, što i potrošači sve više primećuju.
Vaš distributivni centar u Lapovu ima solarne panele, dok svi maloprodaji objekti imaju zeleni pasoš. Da li ste, iz ove perspektive, spremno ušli u energetsku krizu koja na globalnom nivou traje već neko vreme?
Svi naši objekti su vrlo efikasni u potrošnji energije, jer od početka svog poslovanja vodimo računa o očuvanju životne sredine, što se postiže, između ostalog, kroz različite mere štednje resursa čiju učinkovitost potvrđuju svetski priznati sertifikati EDGE i LEED. Ja lično ponosno uvek volim da istaknem da se u našim objektima, prodavnicama i logističkim centrima, koristi za 30% manje energije u odnosu na objekte slične veličine i namene.
Da ne ulazimo u temu energetske krize, ovakav način održivog poslovanja i ponašanja suština je odgovornog odnosa prema resursima, tj. prirodi, a Lidl će se uvek truditi da radi na tome da se uticaj na planetu smanji ili kompenzuje, jer smo stava da ukoliko to ne budemo činili energetska kriza i kriza resursa na globalnom nivou nas mogu „sačekati“ mnogo brže nego što možemo očekivati.
Kakvi su efekti pilot-projekta “Dobro se reciklažom vraća”, u kojem od septembra potrošači mogu sebi da obezbede vaučer za umanjenje računa ako vrate ambalažu.
Hvala vam što ste postavili ovo pitanje i primetili baš ovaj pilot-projekat, jer je i on vrlo značajan u našoj nameri da podstaknemo cirkularnu ekonomiju u Srbiji i na taj način smanjimo štetne uticaje korišćenja plastične ambalaže. Ovaj projekat za nas ima mnogo veći značaj od rezultata samog prikupljanja ambalaže na pet lokacija. Ekološko humanitarni projekat „Dobro se reciklažom vraća“ pokrenut je sa ciljem testiranja spremnosti potrošača da učestvuju u ekološkim inicijativama, uz dodatnu vrednost koju daje mogućnost doniranja.
Na ovaj način prikupljaju se i relevantni podaci sa tržišta Srbije, budući da je ovaj projekat najpribližniji modelu depozitnog sistema kakav se implementira i u pojedinim zemljama Evrope. Kvantitativni i kvalitativni efekti projekta se pomno prate i verujem da ćemo u budućnosti imati priliku da razgovaramo i o konkretnim rezultatima.
DOBRO DOŠLI U LINDU
Dragan Čigoja, generalni direktor Lidl SrbijaFoto: Lidl Srbija
Pošto obeležavate peti rođendan, dozvolite jedno zabavno pitanje: da li se u kompaniji interno šalite da radite u Lindi, kako vas narod zove (a ne u Lidlu)?
Od svih mogućih scenarija prilikom dolaska na tržište Srbije, to da ćemo dobiti nadimak zaista nismo očekivali. Na simpatične komentare i doskočice na ovu temu smo uvek pozitivno reagovali i to nije samo ovako javno nego i među nama interno, tako da da – Linda je nadimak koji uzimamo sa ozbiljnom dozom humora, čak i naš magazin za zaposlene ima jednu rubriku čiji deo je upravo posvećen ovom našem nadimku. Reklo bi se da pored proizvoda sa najboljim odnosom cene i kvaliteta imamo i smisla za humor, ali vi procenite.
*Gfk multiklijent studija „Shopper 360” za tržište Srbije 2023. U istraživanju učestvovalo 1.412 ispitanika u periodu od 21. 2. do 2. 3. 2023.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Prosečna marža u trgovinama na malo u Srbiji kreće se od oko 21-22 odsto do 31-32 odsto, ali je manja od one u Evropi. Maloprodaja nije kriva za visok rast cena u srpskim prodavnicama, a profiti trgovinskih ...
U proizvodnju struje u narednim decenijama moraće da se investira više desetina milijardi evra, jer Srbija više ne može dugoročno da se oslanja na nasleđene kapacitete iz socijalizma, sa izuzetkom hidrocentr...
Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči o svom usmerenju ka velikim silama, glavna je poruka okruglog stola pod nazivom „Srbija između Istoka i Zapada“. Pone...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok
