Mastercard podržava jednak pristup finansijskim uslugama

Svesni smo promena koje globalna digitalna ekonomija donosi sa sobom. Okolnosti su gurnule kompanije i potrošače u period intenzivnih i brzih promena i načina na koje danas koriste digitalne tehnologije kao alat za trgovinu i plaćanja, dok su istovremeno naglašene razlike između onih koji imaju i koji nemaju pristup digitalnim alatima i veštinama.

Veliki rast zabeležen je u korišćenju onlajn plaćanja i mobilnih novčanika. Nove tehnologije, AI, cloud, virtuelna realnost, sve nas to podstiče da razmišljamo o tome kako se tehnologije mogu primeniti u oblasti otvorenog bankarstva i blockchain finansija. Sve inovacije nailaze na oprez, što je i normalno, dok se u praksi ne pokažu sve njihove prednosti.

Nove tehnologije omogućavaju ljudima da prebacuju novac na način koji je brži, jeftiniji i praktičniji nego pre, dok u isto vreme firmama i potrošačima pružaju više izbora u načinima na koje plaćaju, štede i uopšte upravljaju svojim sredstvima. Ipak, postoji rizik da bi nedostatak pristupa novim tehnologijama posebno mogao produbiti finansijski jaz, dodatno isključujući one koji su već obespravljeni.

Kao takav, izazov s kojim se suočavamo je da nastavimo da koristimo jasne prednosti digitalne ekonomije, dok u isto vreme sledimo zajednički širi cilj: inkluzivni rast. Inkluzivni rast se odnosi na vrstu ekonomskog razvoja koji stvara prilike za zapošljavanje za sve, pruža jednak pristup osnovnim uslugama u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti i pomaže u smanjenju siromaštva. Finansijska inkluzija – jednak pristup finansijskim uslugama – jedan je od ključnih stubova inkluzivnog rasta.

A u digitalnom svetu u kojem se mnoge finansijske aktivnosti obavljaju onlajn, finansijska i digitalna inkluzija sve više idu ruku pod ruku. Procene su da je u Srbiji između 70 i 80 odsto finansijski uključenog stanovništva, ali sama činjenica da neko poseduje račun u banci ili platnu karticu ne garantuje da se ti mehanizmi finansijske inkluzije zaista i koriste. Finansijski i digitalni jaz ima ozbiljne posledice po ekonomski razvoj. To možemo videti na primeru malih i srednjih preduzeća (MSP). Sa oko 96% svih preduzeća u zemlji koja su upravo ove kategorije, MSP sektor čini okosnicu srpske ekonomije.

Međutim, veliki broj ovih preduzeća je i dalje isključen iz digitalne ekonomije, bilo zbog loše internet infrastrukture, niskog nivoa digitalne pismenosti ili nedostatka pristupa kapitalu. Tehnologija rešava probleme iz stvarnog sveta i kompanija Mastercard snažno nastoji da pozitivno utiče na pristup zatvaranja finansijskog jaza.

Najpre, u saradnji sa partnerima na projektu „Bolji način“, kompanija nastoji da u zvanične finansijske tokove uvede 25.000 malih i srednjih preduzeća, ali i predstavnike javnog sektora, time što će dobiti besplatan POS terminal ili drugo rešenje za prihvat bezgotovinskih plaćanja, uz subvencionisanu trgovačku naknadu od 0,99% na godinu dana.

Ideja je da prihvat kartičnih plaćanja postane dostupan i na netradicionalnim mestima, što su u ovom trenutku mali biznisi kao što su usluge vodoinstalatera, frizerskih salona, fitnes centara, ali i važnije od toga, da se trgovci edukuju i stimulišu na trajnu promenu svesti koja doprinosi pre svega njihovoj sopstvenoj održivosti, a zatim i održivosti celokupne ekonomije.