Kuhinje i spavaće sobe roditelja i nastavnika ponovo su pretvorene u učionice. Nakon godinu dana iskustva sa kovid nastavom, isti su problemi: nedostatak opreme, preobimno gradivo i deca koja ne shvataju ozbiljno onlajn časove
„Žalosno je što prosvetne radnike tretiraju kao najobičnije službenike koji lepe markice na koverte“. „Redukovati gradivo“. „Mislimo kako da sačuvamo život“. „Najvažnije je motivisati učenike da rade“. „Učitelje niko ne spominje, to što smo samo mi radili tokom decembra nikom ništa“. „Nemam vremena da mislim, jer radim u dve grupe, pa po podne sa učenicima u izolaciji… i tako od septembra“. „Većali su koji je najgori vid nastave za različite uzraste, a onda su taj vid nastave usvajali“. „Ako se ništa ne pitamo, džaba da pišem šta treba raditi“.
Ovako glasi samo deo komentara koje su prosvetni radnici napisali na društvenim mrežama ispod naslovne rečenice ankete portala Nova ekonomija „Nastavnici, šta mislite o organizaciji nastave tokom pandemije?“ Upravo ovi komentari, koji deluju kao kakofonija zvukova koji dolaze iz prosvetnog sistema, jesu prava slika onoga što se u školama događa. U njima je sažeto nezadovoljstvo prosvetara što ih niko ništa nije pitao, protest zbog nametnutih dodatnih obaveza, nemoć da u uslovima pandemije pruže kvalitetno obrazovanje svojim đacima, ali i međusobna konfrontacija koju je proizveo nejednak tretman države prema određenim kategorijama zaposlenih. Taj tretman video se i tokom poslednjeg „zaključavanja“ škola, u kome su u startu „preskočeni“ učitelji, što se desilo i krajem novembra prošle godine.
O tome šta su gorući problem nastave tokom pandemije, mišljenja zaposlenih u školama su podeljena. To potvrđuju i rezultati naše ankete, u kojoj je učestvovalo oko 400 prosvetnih radnika. Za trećinu je najveći problem to što deca ne shvataju ozbiljno nastavu, 24 odsto smatra da je gradivo preobimno, petina ističe kao glavnu prepreku nedostatak opreme učenika, a isti broj anketiranih navodi da je to problem i za same nastavnike.
Preko 47 odsto prosvetara je nastavu u pandemijskim okolnostima ocenilo dvojkom, 35 odsto trojkom, a oko 14 odsto jedinicom. Svega tri odsto dalo je četvorku, a broj onih koji smatraju da ovakav način sticanja znanja zaslužuje najvišu ocenu (peticu) je zanemarljiv – takvih je 0,8 odsto. Ipak, nastavnici se u većini slažu da postoji prostor za unapređenje organizacije nastave, a kao jedan od koraka koji bi u tome pomogao navode smanjenje gradiva, za šta se zalaže 80 odsto učesnika ankete.
Dopisi, dopisi, dopisi
Od prvog zatvaranja škola prošlo je nešto više od godinu dana, a kada se osvrnu iza sebe, sagovornici Nove ekonomije iznose nepodeljen utisak – nastavu u pandemijskim okolnostima izneli su na svojim „nejakim plećima“ prosvetni radnici Srbije.
„Tu prvenstveno mislim da nismo imali suštinsku podršku i potporu menadžmenta škola, jer oni nisu bili spremni za ovakav izazov. Najveći problem predstavljali su nejasno definisani dopisi Ministarstva prosvete. Umesto da olakšaju novonastalu situaciju, oni su dodatno otežavali rad, jer su se smernice koje smo dobijali menjale iz dana u dan, a neretko i na dnevnom nivou. Uputstva koja su stizala iz Ministarstva odnosila su se na tabelarni prikaz operativnih planova, načine praćenja napredovanja učenika i formativno ocenjivanje. Znači, ništa konkretno“, kaže Vesna Jerotijević, učiteljica iz OŠ „Milica Pavlović“ u Čačku.
Ona dodaje da je velikom broju učitelja zasmetala i degradacija njihovog poziva od strane Ministarstva prosvete, koja se stihijski prenela i na dobar deo javnosti, kada su učitelji deklarisani kao lica zadužena za čuvanje dece. I u periodima kada se epidemija razbuktala, učitelji su jedini ostali u neposrednoj nastavi.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
