Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena

Sa 335 milijardi dinara javnog novca potrošenog u prošloj godini na javne nabavke ili osam odsto BDP-a, ovo je oblast od velike ekonomske važnosti, ali i političke s obzirom na to da je otvoreno poglavlje pet o javnim nabavkama u pregovorima sa EU. Prema strategiji o javnim nabavkama, do kraja ove godine bi trebalo da dobijemo novi zakon  koji reguliše ovu oblast, a to je potvrdila i premijerka Ana Brnabić nedavnom izjavom da „moramo da radimo na izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, jer nam taj zakon ne omogućava da radimo efikasno i da za Srbiju i njene građane dobijamo najbolje usluge za najnižu cenu”.

Iako su poslednjih godina napravljeni pozitivni pomaci, a posebno od izmena zakona 2015. godine kada je povećana transparentnost u sprovođenju nabavki, javne nabavke su i dalje izvor korupcije, što pokazuju malobrojne krivične prijave i još malobrojnije presude. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2015. godini za krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom prijavljena su 32 lica, a osuđeno samo jedno i to na uslovnu kaznu. 

U 2016. godini je za zloupotrebe prijavljeno 29 osoba, a svega sedam osuđeno. Od toga dve osobe na zatvorsku kaznu, a pet na uslovnu. Nezadovoljni učesnici imaju pravo podnošenja zahteva za zaštitu prava pred Republičkom komisijom za zaštitu prava ponuđača. Komisija je u 2016. godini donela 1.370 odluka po podnetim zahtevima, od toga je delimično poništila 656 postupka javnih nabavki, dok je u celini poništeno 126 postupaka. 

Strah od kazne ne postoji

Ako uzmemo u obzir da je Državna revizorska institucija u 2015. našla da je na njihovom uzorku čak u 27,9 odsto javnih nabavki sa nekim prekršajem, vidi se koliko zapravo malo zloupotreba bude sankcionisano.

Očigledno je da kod marifetluka sa javnim nabavkama strah od kazne skoro da i ne postoji, s obzirom na to da se korupcija u javnim nabavkama u nedovoljnoj meri prijavljuje, otkriva i sankcioniše. 

Lošem glasu javnih nabavki ne pomažu ni slučajevi sumnjivih ili netransparentnih javnih nabavki, koji su dobili veliku pažnju javnosti, a ostali su nerešeni. Već je legendarna nabavka za internet sajt za kampanju „Očistimo Srbiju” koji je plaćen neverovatnih 25.000 evra ili recimo prošlogodišnja nabavka novogodišnje rasvete u Beogradu od oko 1,5 miliona evra, gde je JKP Javno osvetljenje u tendersku dokumentaciju čak stavilo i fotografiju osvetljenja jednog grčkog proizvođača. Baš to osvetljenje uvozi samo jedna firma u Srbiji. Neki su tvrdili da je to faktički izbacilo svu konkurenciju, ali je na kraju Uprava za javne nabavke utvrdila da je sve bilo u redu sa ovom nabavkom. 

Još više pažnje je privukla nabavka 710 vozila za MUP, i to zbog netransparentnosti, pošto su vozila kupljena direktnom pogodbom i bez objavljivanja tendera na portal javnih nabavki. U MUP-u su se pozvali na član 128 Zakona o javnim nabavkama koji dozvoljava izuzimanje nabavke iz otvorenog postupka u oblasti odbrane i bezbednosti. Možda ili čak i verovatno tu nije bilo zloupotrebe, ali sama zatvorenost postupka izaziva sumnje u javnosti.