Nasilnici u radnom okruženju

Zlostavljače, po pravilu, iritiraju osobe koje su bolje od njih, uspešnije, nadarenije, vrednije… Narcis ne podnosi da mu neko „baca senku“ na njegovu grandioznu ličnost. Zlostavljače takođe često iritiraju ljudi sa originalnim i drugačijim idejama koji se ne libe da iskažu svoje mišljenje ili da se suprotstave ako se sa nečim ne slažu. Narcis je jako uvredljiv i ne trpi osobe koje odbijaju da se poklone njegovoj „superiornosti“

Nasilje je, čini se, doživelo vrhunac u Srbiji. U javnosti se dosta raspravlja o uzrocima rasta nasilja u Srbiji. Svakako je jedan od velikih uzroka nasilja, ako ne i najveći, u, na primer, radnoj organizaciji (a i država je neka vrsta velike radne organizacije), u menadžmentu. Ako je menadžment blagonaklon prema nasilju ili ga, još gore, podržava onda će, očekivano, u toj organizaciji da se formiraju klike „huligana i hulja“ koje će da iskoriste tu, od šefa datu im slobodu, da maltretiraju i iskorišćavaju svoje kolege.

Ako bi stručno, psihološki, trebalo da definišemo ko su te „hulje i huligani“, onda bismo, po pravilu, mogli da ih svrstamo u jedan relativno mali procenat ljudi (oko par procenata u svakom društvu) koje „krasi“ tzv. narcistički, kao i psihopatski, odnosno sociopatski karakter ili čak poremećaj ličnosti. O karakteru govorimo kada su devijantne crte izražene u blažoj meri, a o poremećaju ličnosti kada devijacije u ponašanju dostignu patološki nivo.

Ovde ćemo se pozabaviti pitanjem koje nam se čini jako važnim i od koristi da se njime pozabavimo, a to je pitanje kako da što ranije primetimo da smo žrtve zlostavljanja ili mobinga i šta kao pojedinci ili grupe da preduzmemo da bismo to zlostavljanje prekinuli.

MOBING I KAKO GA PREPOZNATI

Najpre, razjašnjenje šta je zlostavljanje, a šta mobing. Pod zlostavljanjem se podrazumeva svesno i ciljano ponašanje zlostavljača usmereno ka žrtvi, a sa ciljem da se žrtva povredi, ponizi, otera iz organizacije ili da se njome manipuliše. Mobing je vrsta zlostavljanja u kojem je zlostavljač grupa, a ne pojedinac (od engleske reči mob, u prevodu rulja). Mobing liči na rasizam po tome što se žrtva žigoše, targetira i demonizuje, ali je u rasizmu žrtva cela rasa ili narod, a u mobingu pojedinac ili nekoliko osoba u radnoj organizaciji. U mobingu postoji inicijator mobinga, idejni vođa zlostavljanja, koji je često šef, odnosno, menadžer koji okuplja i rukovodi grupom zlostavljača.

Postoje dve, donekle, različite forme zlostavljanja, otvoreno i prikriveno zlostavljanje.

Otvoreno zlostavljanje je u organizovanim i demokratskim društvima i pravnim državama ređe, jer se nasilje u takvim društvima sankcioniše, pa se nasilnici ipak suzdržavaju i kriju u ispoljavanju nasilja. Otvoreno nasilje je očigledna, neprikrivena agresija, kao na primer, vikanje, vređanje, javno ismevanje, izrugivanje, brutalno ponižavanje, brutalne neosnovane kritike, lažno optuživanje. Na fizičkom nivou to je krađa ili uništavanje imovine ili ličnih predmeta, fizički nasrtaji, seksualno uznemiravanje i ponižavanje, fizička agresija prema predmetima ili ljudima (na primer, lupanje vratima, udaranje pesnicom o sto ili naravno, i nažalost, udaranje ljudi).

U društvima gde postoji relativno dobra zakonska zaštita, prikriveno, suptilno zlostavljanje je mnogo češća pojava od otvorenog zlostavljanja. Prepoznajemo ga po sledećim primerima:

– Kolege vas ignorišu, izostavljaju vas iz razmene mejlova, ne pozivaju na sastanke, isključuju iz razgovora, dogovora.

– Kolege se izoluju i udaljavaju od vas, što može da bude u formi fizičkog (vaša kancelarija ili radno mesto je na izolovanom udaljenom mestu) ili društvenog udaljavanja (ne pričaju sa vama, piju kafu ili idu na pauzu bez vas).

– Neko, kolega ili šef, preuzima vaše zasluge, krade vaše ideje i ne naglašava da ste vi zaslužni za njih.

– Nadređeni vam postavlja nerealne zahteve, rokove, ciljeve.  Kolege ili nadređeni vas uskraćuju za bitne informacije ili ih daju prekasno, što vas sprečava da posao uradite kako treba. Posledično, šef te propuste pripisuje vama.

– Kolege ili šef vas ogovaraju iza leđa.

– Kolege ili šef podrivaju vaše samopouzdanje. Preterano kritikuju vaš rad i prenaglašavaju greške i, pri tome, zanemaruju vaše doprinose i kvalitete.

– Uskraćuje vam se šansa i pravo na usavršavanje, napredovanje, treninge, edukacije.

– Šef stalno menja očekivanja i ciljeve. Namerno unosi konfuziju. Ovakvim ponašanjem on vas onemogućava da postignete bilo kakav cilj jer se ciljevi stalno menjaju.

– Favorizovanje zaposlenih. Većina vaših kolega su miljenici šefa, a vi ste nekakva „crna ovca“ i „Žika živac, dežurni krivac“.

– Daje vam se premalo zadataka ili odgovornosti u poslu, ili vam se daju banalni poslovi, ispod vašeg stručnog nivoa i kompetencija. Time se podriva vaše samopouzdanje.

– Šef nad vama primenjuje tzv. mikromenadžment. Nadgleda svaki vaš korak i nalaže vam kako da uradite svaki najsitniji detalj. Osećate se kao pod lupom, što vodi potpunom razaranju samopouzdanja i autonomije žrtve.

ZNACI KOJI UKAZUJU NA PRISUSTVO ZLOSTAVLJANJA

Na nivou organizacije obratite pažnju na sledeće:

Da li u vašoj radnoj organizaciji postoji fluktuacija zaposlenih, odnosno da li su ljudi stalno dolaze i odlaze?

Da li su oni koji odlaze češće upravo oni najvredniji, najobrazovaniji, najstručniji? Zlostavljače, naime, po pravilu iritiraju osobe koje su bolje od njih, uspešnije, nadarenije, vrednije… Narcis ne podnosi da mu neko „baca senku“ na njegovu grandioznu ličnost. Zlostavljače takođe često iritiraju ljudi sa originalnim i drugačijim idejama, koji se ne libe da iskažu svoje mišljenje ili da se suprotstave ako se sa nečim ne slažu. Narcis je jako uvredljiv i ne trpi osobe koje odbijaju da se poklone njegovoj „superiornosti“.

Postoje li veliki gubici u produktivnosti firme? Da li su česta odsustva zaposlenih zbog bolesti, slaba motivacija zaposlenih, manjak kreativnih ideja, manjak elana?

Da li čitav tim deluje depresivno, anksiozno, potuljeno, zastrašeno? Ili je nasuprot tome atmosfera vesela, dinamična, postoji smeh, šala, iskreno prijateljstvo i međusobna podrška među kolegama?

Koji su, sa druge strane, znaci prepoznavanja zlostavljanja kod pojedinca (sebe ili kolege)? Pre svega, obratite pažnju na napred navedene primere prikrivenog zlostavljanja. Uz te spoljašnje znake upozorenja, obratite pažnju i na to kako se sami osećate na poslu.

Da li ste sve potišteniji, razdraženiji, praskate na najmanju sitnicu, sve manje stvari vam pričinjava zadovoljstvo, preumorni ste, nije vam ni do čega, sve više se izolujete od ljudi, osećate se usamljeno i nerazumeveno, nemate vremena ili energije za druženje i hobije?

Da li ste postali neprijatni prema drugima, cinični, kritizerski nastrojeni? Ili čak agresivni? Da li vam se javljaju ideje osvete, kazne?

Da li ste postali strašljivi, zabrinuti, napeti, uznemireni?

Da li biste se najradije odselili ili otišli „na pusto ostrvo“? Da li razmišljate o promeni karijere (iako radite posao koji ste ranije voleli)?

KAKO DA SE ZAŠTITIMO?

Ako ste žrtva zlostavljanja, preporučljivo je da primenite sledećih sedam koraka i to redosledom kako su navedeni.

1. Dobro se upoznajte sa važećom regulativom u vezi sa zaštitom zaposlenih od zlostavljanja u vašoj radnoj organizaciji, kao i u državi. U slučaju da na nivou države ne postoji dobra i efikasna zaštita, verovatno pomaže i informisanje u vezi sa nekim međunarodnim regulativama.
2. Sakupljajte dokazni materijal. Počnite što ranije i sistematski registrujte sledeće: Šta se tačno desilo? Kada se to desilo? Gde se to desilo? Pošto zlostavljanje podrazumeva ponavljane incidente, a ne jedan izolovan propust, od krucijalne je važnosti da prikupite dovoljno podataka koji će da pokažu da se radi o matrici ponašanja prema vama, a ne o nekim izolovanim i nenamernim propustima. Nastavite da registrujete sve dok zlostavljanje ne prestane.
3. Neformalni razgovor sa zlostavljačem. Navedite koje njegovo ponašanje konkretno vam je neprihvatljivo i zatražite da prestane. Pitajte ga zašto to radi? Pažljivo saslušajte odgovore, po mogućstvu, „hladne glave“. Pokušajte da nađete zajedničko rešenje, ali ne prelazite preko svojih granica i ne popuštajte pred njihovim zahtevima koji su vam neprihvatljivi. Ako ne postignete dogovor, recite da ćete se obratiti nadređenima ako ne prestanu sa zlostavljanjem. Budite spremni da će zlostavljač najverovatnije reagovati negativno i neprijatno u ovom razgovoru. Možda će biti agresivan, ispoljavaće negativne emocije, ignorisati ili izvrtati činjenice. Budite čvrsti i istrajni u tome da nećete popustiti. Budite pripravni i očekujte da će se njegovo ponašanje prema vama nakon ovog neformalnog razgovora promeniti. Možda će se zlostavljanje ublažiti ili naprotiv pojačati, na neki način promeniti. Nastavite da registrujete incidente.
4. Razgovor sa šefom, odnosno nadređenim. Treba ga zatražiti tek nakon neformalnog razgovora sa zlostavljačem i ukoliko zlostavljanje nije prestalo. Navedite precizno i uz navođenje primera koje ste registrovali, šta se dešava i kakav to uticaj ima na vas. Prepričajte šta se desilo tokom neformalnog razgovora sa zlostavljačem. Zatim zamolite šefa za savet i pomoć u vezi sa zlostavljanjem. Izvesno vreme (ne previše brzo) nakon ovog razgovora, pitajte šefa šta je preduzeo. Imate pravo da znate, ali nemojte ga previše pritiskati. Ne zaboravite da vam je cilj da pridobijete šefovu podršku i pomoć.
5. Potražite saveznike. Istražite da li su neke kolege u vašoj radnoj organizaciji pretrpele maltretiranje od strane istog zlostavljača. Ako dodate njihova iskustva svojima, dramatično ćete pojačati svoje „argumente“ i povećati šansu da se zlostavljanje završi.
6. Obratite se HR ili direktoru firme. Upoznajte ih sa svim preduzetim koracima i dokaznim materijalom. Pitajte ih šta će preduzeti.
7. Obratite se telima izvan organizacije, advokatu ili sudu. Imajte u vidu da je taj sudski postupak najčešće skup, digotrajan i veoma frustrirajući. Razmislite dobro da li vam se sve to „isplati“ ili vam je možda bolje da napustite tu organizaciju.

Ukoliko je zlostavljač visoko na poziciji moći, velika je šansa da će upotrebiti sva sredstva da vas otera, odnosno da pridobije saradnju drugih ljudi u organizaciji na vodećim funkcijama.

Ne zaboravite da je život jedan i da su zdravlje i vaši bližnji najbitniji. Nekada je mnogo racionalnije napustiti tu bolesnu organizaciju. To nije predaja, niti ste vi ispali slabić. Naprosto je to jedna zrela i racionalna odluka kojom štitite svoje zdravlje i integritet, kao i svoje najbliže i najmilije.