Nastavno sredstvo je magična reč

Nastavno sredstvo možete napraviti kod kuće, možete napraviti pomoću video-tutorijala, da se toliko potrudite da budete taj prosvetni radnik koji napravi šou za svoju decu zato što ima želju i voli to što radi. Ima takvih ljudi, ali s druge strane, nastavno sredstvo treba da postoji u svakoj učionici i svako treba da ga koristi. Nažalost, to nije tako zato što je i malo para i malo interesovanja i malo entuzijazma

Ana Petrović, direktorka Festivala nauke

Ove godine na Beogradskom sajmu, 17. put će biti održan Festival nauke. Od 12. do 14. decembra deca, ali i odrasli moći će da vide sve ono što su propustili u školi – od eksperimenata do objašnjenja kako funkcioniše svet. Pod nazivom „Evolucija ideja“, na festivalu će učestvovati oko 800 entuzijasta, naučnih komunikatora, spremnih da pokažu i objasne sve što znaju iz oblasti nauke. Ono što nedostaje ne samo festivalu, već i celokupnom razvoju nauke u Srbiji, jesu privrednici koji će uložiti u naučnike i njihov razvoj, a naučnici će znanjem doneti privredi novac. O razvoju nauke, ulaganjima u nju, ali i volji obrazovnog kadra da prenese znanje na najmlađe, razgovarali smo sa direktorkom Festivala nauke Anom Petrović.

Kada govorimo o obrazovnom sistemu, uvek se pitamo da li su ulaganja u obrazovanje i nauku dovoljna i šta bi sve trebalo da se poboljša. Pa da počnemo sa vašom ocenom stanja nauke u Srbiji i pitanja da li su ulaganja u nauku dovoljna?

Nisu. Ulaganja u nauku nikada nisu dovoljna, zato što nauka pokreće svet i zato što ideje pokreću svet. Da bi ideje evoluirale, što je i slogan ovogodišnjeg Festivala nauke „Evolucija ideja“, da bi se menjale, potrebna su istraživanja, potrebna su promišljanja, potrebno je mnogo sredstava da se uloži u istraživačke procese, u moderne mašine koje služe tome. Jednostavno je jako mnogo novca potrebno da se uloži u nauku i naučna istraživanja. To vodi ka tome da ako ulažete u naučna istraživanja, ulažete u svoje društvo i svoju privredu i ljude koji će to nešto što naprave, što će se vama i te kako višestruko isplatiti.

Koliku ulogu ima privreda u samoj nauci, ulaže li privreda u nauku?

Podrazumeva se da država treba da ulaže u nauku, ali podrazumeva se i da bi privreda morala da ulaže u nauku. Isti ti ljudi, naučnici, naučni komunikatori i istraživači su potrebni i privredi i državi i tu nema razlike. Iste su to firme i poslovi. To su ljudi koji su nam svima potrebni, apsolutno ne možemo praviti razliku. Nema ideje da se očekuje da nauka nešto može da vrati recipročno u smislu finansija, u smislu novca, da ulaganja u nauku mogu da vrate nešto preko noći, instant. To su stvari koje su dugoročne i vi ulažete u nešto dugoročno i nikada ne možete imati taj jednostavan plus i minus, to ne postoji.

Imamo li obrazovnog kadra?

Imamo.

A gde je on, u Srbiji ili u inostranstvu?

Imamo ga u Srbiji, još uvek. Moram da kažem da smo mi u ovome od 2006. godine, što je jako dug period i jeste primetno naglo opadanje interesovanja i kvaliteta obrazovnog kadra, ali još uvek imamo fenomenalne ljude koji rade u školama, koji rade na fakultetima, imamo fenomenalne nastavnike koji se trude. Mi na Festivalu nauke imamo ceo jedan segment koji je posvećen samo osnovnim i srednjim školama, gde dolaze nastavnici koji imaju najviše entuzijazma u celoj Srbiji, koji tu decu okupe, koji sa njima cele godine rade. Onda deca na Festivalu prezentuju sve svoje ideje, a mi tu decu zovemo „ambasadori nauke“ i na šta su oni veoma ponosni.

Koliko je nauka prisutna u školama, u samom obrazovnom sistemu, da li deca imaju dovoljno nastave koja se tiče nauke, da li imaju laboratorije?

Imaju u bolje opremljenim školama, imaju u privatnim školama, ali retko gde u unutrašnjosti. Postoje kompanije koje ulažu u opremanje škola. Definitivno je malo nastavnih sredstava. Nastavno sredstvo je pojam i reč koja je magična, jer nastavno sredstvo je nešto što treba da bude dostupno svakom nastavniku. Nastavno sredstvo treba da bude jednostavno, jeftino i primenljivo i njega treba da iskoristi i učenik. Svaki nastavnik mora imati za svaki predmet sredstva koja će koristiti na časovima. Sad tu postoje dve strane. Nastavno sredstvo možete napraviti kod kuće, možete napraviti pomoću video-tutorijala, da se toliko potrudite da budete taj prosvetni radnik koji napravi šou za svoju decu zato što ima želju i voli to što radi. Ima takvih ljudi, ali s druge strane, nastavno sredstvo treba da postoji u svakoj učionici i svako treba da ga koristi. Nažalost, to nije tako zato što je i malo para i malo interesovanja i malo entuzijazma.

Da li je potrebno baš mnogo novca da bi se nešto napravilo?

Ne. Može sve „od štapa i kanapa“, u suštini. To je lepota nauke, što se može zaista jednostavno objasniti ako se promisli, ako smo kreativni.

U školu deca idu da bi naučila kako da zarade novac, a ne da bi naučila neke prirodne fenomene, da bi shvatila svet oko sebe

Često nailazimo na slučajeve da deca nemaju laboratorijske vežbe iz fizike, hemije, biologije. Da li su nastavnici dovoljno posvećeni tim predmetima i da li je nastavnicima dostupno kvalitetno usavršavanje za savremenije metode učenja?

U suštini jeste. Mi imamo mnogo kvalitetnih platformi i portala i programa koje i Ministarstvo propisuje za prosvetne radnike. Mnogo učimo iz sveta i to prenosimo u Srbiju, ali suština je ona druga strana priče, koja je tužna i istinita, da se u škole ne ide da se radi i praktično nešto vidi i isproba, već da se neka teorija „nabuba“. U školi ima previše teorije i previše se prave nekakvi kadrovi. U školu deca idu da bi naučila kako da zarade novac a ne da bi naučila neke prirodne fenomene, da bi shvatila svet oko sebe. To je sad problem obrazovnog sistema, ne samo našeg, već generalno svih obrazovnih sistema zato što mi pravimo tu neku radnu snagu za 21. vek, gde svi treba da sedimo i kuckamo nešto. Ali realno je sve manje interesovanja za suštinu i to je ono na šta se mi trudimo da ukažemo.

U toj borbi za vidljivost nauke i svega što nas okružuje pomaže i Festival nauke. Šta sve možemo da očekujemo ove godine?

Posle korone smo se konsolidovali i počeli da radimo ponovo. Ali, posle korone se dogodilo da svake godine imamo više prijava za učešće na Festivalu nauke nego što možemo fizički da primimo ljudi. Mi imamo oko 800 naučnih komunikatora ove godine, dakle oko 800 ljudi će svakoga dana dočekivati posetioce. Imamo 60 postavki, to su delovi gde se prikazuju različite naučne oblasti. Program je lepo segmentiran da može da se nađe ponešto za svaku ciljnu grupu. Imamo taj poseban deo na koji smo ponosni, gde su eksperti tinejdžeri. To je 120 ekspert tinejdžera iz 11 škola iz Srbije i Beograda koji će svojim vršnjacima da pokažu u čemu su najbolji, i zaista jesu najbolji. To su naši „ambasadori nauke“ koje sam spominjala.

Ono na šta smo zaista ove godine ponosni je to što smo na osnovu slogana „Evolucija ideja“ dobili jedan fenomenalni deo programa gde smo obradili jako dobro kompleksnost evolucije ideja, gde govorimo puno o tome zašto je bitno da razmišljamo, da promišljamo, da imamo kritičko mišljenje, gde pričamo o tome koliko su ideje bitne. Sada kada ja ovo govorim deluje malo suvoparno, ali na Festivalu sve može da se pipne i sve može da se doživi. Suština festivala su ljudi sa kojima možete da radite na licu mesta i eksponati koje možete da koristite. Znači, ono što u školi možete da vidite i naučite u teoriji, na Festivalu možete da doživite.

Šta je cilj organizovanja ovakvog festivala?

Da učinimo da se neko oseća bolje, da nekako proširimo vidike. Mi radimo od 2005. godine, radili smo i Noć muzeja i Noć istraživača, Festival nauke, Naučni piknik, mnoge stvari smo uradili prvi put u Srbiji. Mnogo je lepo kada nešto uradite prvi put i kad publika na to odgovori. Jako je inspirativno i to širi vidike i podiže entuzijazam i zato radimo jer to suštinski zaista volimo. Meni se dešava da sedim sa nekom mladom osobom, sa kojom radim, i koja mi kaže da je pre 10 godina kada je bila na Festivalu nauke odlučila šta želi da postane i šta želi da studira. To su naša „festivalska deca“.

Ovo je 17. po redu Festival nauke. Jesu li deca zainteresovana za nauku i posetu festivalu, šta pokazuju brojke, ima li ih sve više i više godinama?

Deca su po prirodi zainteresovana za nauku i naučne fenomene, to ne može niko da porekne, to je stanje. Što im toga više pružamo, oni su sve zainteresovaniji. I da, brojke su dobre. Imamo dobro popunjen festival, to su desetine hiljada ljudi iz Beograda i unutrašnjosti prvenstveno. Deca iz unutrašnjosti čine 70 odsto školskih poseta festivalu. Tu govorimo o broju od 22.000 do 25.000 ljudi. Nekada kada smo organizovali festival po četiri dana, dolazilo je i po 30.000 ljudi. Posete su dobre. Ono što bi trebalo da bude bolje, jeste da bi festival trebalo više da bude finansiran od strane privrede, da bi karta bila pristupačnija i da bi duže trajao. Festival bi trebalo da traje oko četiri ili pet dana, da bude rasterećen i da može više ljudi da ga poseti, ali to je dosta skupo.