Trenutno ne vidimo naznake pogoršanja aktive koje bi zahtevale značajnije izmene naših standarda i konzervativniju kreditnu politiku. Ipak, sa većom opreznošću ana-liziramo nove kreditne zahteve i otpornost poslovnog modela naših klijenata na raz-ličite ekonomske stresove
Poskupljenje naknada za različite bankarske usluge izazvalo je letos burne reak-cije javnosti. Reagovala je i Narodna banka Srbije i ograničila taj rast. Da li je dobro što se centralna banka umešala?
U trenutku kada rast cena negativno utiče na standard građana, poslovne banke su se sa Narodne bankom Srbije dogovorile da naknade za platne usluge umanje za 30% ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja. NBS je uvek vodila računa o potrebama građana tokom neizvesnih vremena, pa je tako na samom početku pandemije, proglasila dva puta moratorijum na obaveze klijenata prema bankama. Smanjenje naknada će svakako dovesti do slabijeg poslovnog rezultata banaka, ali će, sa druge strane, banke na ovaj način dati svoj doprinos tome da građani lakše prebrode trenutne izazove.
Erste je već nekoliko godina na listi sistemski značajnih banaka. Kakvo je finansijsko stanje banke?
Uz sve izazovne eksterne faktore koji nas okružuju, rezultati Erste Banke su u skladu sa budžetom i planiranim ciljevima definisanim kroz ključna racija i pokazatelje. Neto dobit na kraju drugog kvartala je uvećana za 4,9% u odnosu na isti period prošle godine, a pozitivan rezultat je generisan kroz rast volumena. Na kraju juna, stanje kredita plasiranih klijentima je uvećano za 4,8% u odnosu na kraj prethodne godine. Stabilan rast biznisa nesporno ukazuje na veliko poverenje naših klijenata, jer u godinama punim neizvesnosti mi iznova pokazujemo koliko su važni fleksibilnost, razumevanje i podrška kako bi oni bili sigurni da mogu da se oslone na nas. Ovakav rezultat ne bi mogao da bude ostvaren bez izuzetne posvećenosti svih zaposlenih koji kroz svoju ulogu finansijskih savetnika obezbeđuju rešenja po meri klijenata i na taj način im pomažu da unaprede uslove života i poslovanja. Konstantan organski rast je ono što odlikuje našu banku uz zdravu rizičnost portfolija koja se ogleda kroz veoma nizak NPL racio od 1.6%, koji je ujedno među najnižim na tržištu.
Šta su, po vama, trenutno ključni spoljni i unutrašnji rizici u bankarskom sektoru i da li ima adekvatnih mera reagovanja?
Ako pogledamo najširi kontekst aktuelnih dešavanja u svetu, ne manjka nam izazova, barem u bliskoj budućnosti. I dalje postoje ograničenja u globalnim lancima snabdevanja izazvana pandemijom virusa kovid-19 i energetskom krizom usled rusko-ukrajinskog sukoba. Pored tih geopolitičkih događaja posebnu pažnju moramo da usmerimo na klimatske promene i njihov uticaj na ekonomiju, gde kao najskoriji primer vidimo značajno smanjen nivo vode u rečnim koritima evropskih reka. To dalje značajno utiče na transport, proizvodnju energije i generalno dostupnost količine vode za najšire potrebe. Negativne efekte visoke inflacije već svi osećamo i dodatno očekujemo korekciju kamatnih stopa. Nabrojani efekti svakako imaju uticaja na poslovanje i finansijsku situaciju naših klijenata i stoga je naš zadatak da im u što većoj meri pomognemo dodatnim sredstvima za unapređenje likvidnosti ili reprogramom postojećih kredita kako bi što uspešnije prebrodili ove nepovoljne faktore za koje računamo da su privremenog karaktera. Ono što nam uliva umereni optimizam jeste makroekonomska i finansijska stabilnost naše ekonomije uz uvećanu profitabilnost privrede, kao i stabilan, visoko kapitalizovan i likvidan bankarski sektor.
Koliko oštro pooštravanje uslova kreditiranja nam predstoji?
Za sada sa pažnjom pratimo sve događaje i kretanja na globalnom nivou, kao i razvoj našeg portfolija i trenutno ne vidimo naznake pogoršanja aktive koje bi zahtevale značajnije izmene naših standarda i konzervativniju kreditnu politiku. Ipak, svakako sa većom opreznošću analiziramo nove kreditne zahteve i otpornost poslovnog modela naših klijenata na različite ekonomske stresove. Pored toga, naša banka planira dalji razvoj i povećanje tržišnog učešća.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs