Intermodalnost - rešenje za optimizaciju logistike i dekarbonizaciju transporta
Neltov terminal u Dobanovcima prepoznat je kao logistički hab Zapadnog Balkana, a za drugi kvartal ove godine planirano je otvaranje još jednog terminala u Kruševcu...
Poslednjih decenija došlo je do velikog rasta u kargo transportu železnicom širom sveta. Sa značajnim porastom globalnog uvoza i izvoza i sveukupnim porastom regionalne, domaće i međunarodne logistike, očekuje se da će globalno tržište intermodalnog teretnog transporta biti ključno za kreiranje mogućnosti za rast u narednim godinama.
Procene su da će zabeležiti kombinovanu godišnju stopu rasta (CAGR) od 8,27% u odnosu na prognozu za period 2020 -2025. Rastući trend ovog servisa se, uz sve izazove, nastavlja jer ovo rešenje odlikuju brojni benefiti – veći nivo bezbednosti, niža cena, jednostavnije praćenje robe, smanjenje zagušenja na drumskim putevima i veliki uticaj na ekološku održivost.
Predstavlja i jedno od rešenja kada je reč o usaglašavanju sa regulativom Evropske unije u oblasti Zelene agende koja se tiče dekarbonizacije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija CO2. Intermodalno rešenje ekološki je prihvatljivije od drumskog transporta na duge relacije jer se veliki broj teretnih kontejnera premešta zajedno koristeći najefikasnije načine transporta.
Nelt kao učesnik globalnih lanaca snabdevanja i logistički partner lidera različitih industrija aktivno doprinosi ovom trendu razvojem mreže sopstvenih železničko-drumskih kontejnerskih terminala, takozvanih suvih luka. Neltov intermodalni terminal u Beogradu pozicioniran je u distributivno-logističkom centru u Dobanovcima. Zahvaljujući odličnoj lokaciji, efikasnim procesima i tehničkim i tehnološkim prednostima, Neltov intermodalni kontejnerski terminal prepoznat je kao logistički hab Zapadnog Balkana.
Poslednjom investicijom od dva miliona evra Nelt je povećao kapacitet kako bi svojim klijentima pružio optimalnu uslugu. Upotrebna površina proširena je na 30.000 m 2 Unapređenja su otvorila mogućnost za prijem i odlaganje 1.500 punih i 500 praznih kontejnera. Kupovinom drugog Reach Steckera za manipulaciju kontejnerima, značajno su povećane operativnost i efikasnost operacija.
Terminal je redovnim železničkim linijama povezan sa lukama Rijeka, Bar i Pirej. Auto-putevi E-75 i E-70 se ukrštaju na udaljenosti od 6 km od terminala, dok je Aerodrom „Nikola Tesla“ udaljen 10 km. Unutar Neltovog logističkog centra funkcioniše i carinska ispostava sa skladištem, što omogućava punu podršku i fleksibilnost različitim procesima i robnim tokovima. Uz skladišta različitih temperaturnih režima na površini od preko 65.000 m2 i dostavne flote od preko 250 vozila – lokacija Neltovog intermodalnog terminala je sama po sebi integrator lanaca snabdevanja u regionu.
Trenutno se na nedeljnom nivou servisiraju teretne kompozicije iz Pireja, Rijeke i Bara, sa realnim naznakama da će se lista proširiti na Solun i druge pravce ka lukama u Zapadnoj Evropi i Turskoj. Broj kontejnera na terminalu u 2020. godini je bio 13.000, 2021. je povećan na 18.000, a u 2022 je obrađeno 20.000 jedinica.
Planovi za širenje mreže intermodalnih terminala
Za drugi kvartal ove godine planirano je otvaranje još jednog terminala. Lociran u Kruševcu, biće pojačanje logističke infrastrukture regiona i teritorijalno proširenje portfolija logističkih usluga Nelta.
Pozicioniran je na 10 km od EU koridora 10, neposredno uz železničku stanicu Dedina i budući Moravski koridor. Svojom strateškom geografskom pozicijom, opremljen železničkim kolosecima, ovaj intermodalni terminal pružaće punu logističku podršku klijentima različitih industrija u regionu kroz pun servis suve luke: pretovar kontejnera, parking vozila, vaganje, carinsko zastupništvo, dopremu i otpremu kontejnera.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vukašin Đinović je mladi matematičar čiji su talenat, rad i istrajnost od početka školovanja oblikovali njegov akademski put. Rođen u Novom Sadu, već tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja izdvajao se izuzetnim rezultatima iz matematike i fizike, kao i kontinuiranim uspesima na najprestižnijim domaćim i međunarodnim takmičenjima. Osnovnu školu završio je kao nosilac diplome „Vuk Karadžić“ i povelje „Jovan Jovanović Zmaj“, a obrazovanje nastavio u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, na smeru za nadarene učenike u matematičkoj gimnaziji, gde je poneo i zvanje učenika generacije. Njegova takmičarska biografija obuhvata brojne državne nagrade, medalje sa srpskih i međunarodnih olimpijada, kao i bronzanu medalju sa Balkanske matematičke olimpijade 2023. godine. Danas je student treće godine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, na smeru matematika, gde nastavlja da razvija akademski put, ali i da se sa svojim kolegama, uprkos policijskoj brutalnosti i ponižavanjima od strane vlasti, bori za istinu, pravdu i društvo u kome će prave vrednosti ponovo imati smisao.
Efikasne ekonomske institucije – fer pravila igre, dovele bi do snažne ekspanzije domaćeg preduzetništva, a posebno IT sektora, a time i do njihovog zahteva da se unaprede političke institucije – pravila igr...
Da bi održala stope rasta od četiri, pet procenata i nastavila konvergenciju ka ekonomijama sa višim prihodima, Srbija mora da pređe na privlačenje složenijih stranih direktnih investicija sa višom dodatom v...
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.
