Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želite da izvozite, ispostaviće se da se mnogo više traže smrznuto i sušeno voće i povrće, nego ono prerađeno
Od leta prošle godine čelnici Vlade i Ministarstva poljoprivrede upućuju poljoprivrednike i preduzetnike u poljoprivredi da se više okrenu prerađivačkoj industriji, jer je u njoj i do četiri puta veća zarada nego u primarnoj proizvodnji. Potom su u martu ove godine najavljivali veće subvencije domaćim proizvođačima koji se bave preradom voća, povrća, mleka, mesa, te je govoreno i o izgradnji fabrika domaćih i stranih investitora u ovom sektoru.
Pravilnikom Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, mere podrške u sektoru prerade odnose se na podsticaje programu podrške u investicijama u preradi voća, povrća i grožđa, kao i za marketing u sektoru prerade. Najviše se može ostvariti do pet miliona dinara. Interesantno je to što za ove podsticaje ne mogu konkurisati fizička lica, tj. pojedinačni poljoprivrednici već preduzetnici, privredna društva ili zadruge. Razlog leži u tome što pojedinačni poljoprivrednici već unapred ne mogu zadovoljiti propise naše zemlje u sektoru prehrambene prerade, koji se odnose na objekte, opremu, bezbednost hrane, stručne kadrove i slično. Kao takvi zakonom su ograničeni na proizvodnju samo za svoje potrebe. Znači da veću zaradu mogu imati opet oni veći.
Na primeru susedne Mađarske vidimo da se proizvodnjom i trgovinom prerađenih proizvoda biljnog porekla mogu baviti registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali u ograničenim količinama, od 150 kg nedeljno, do maksimalno 5.200 kilograma godišnje. Mađarska ne zahteva poseban stručan kadar za bavljenje preradom, već da poljoprivrednik ima samo poljoprivrednu legitimaciju pomoću koje može da proizvodi i prodaje svoje proizvode domaćem tržištu do tri godine, tako što će se registrovati kod Nacionalne agroekonomske komore.
Drugačija situacija u Srbiji, poput neizvesne pomoći države manjim poljoprivrednicima koji bi proizvodnju zimnice za svoju kuću proširili možda u porodični biznis, odvraća entuzijaste od prerade voća i povrća. Takvi svoje proizvode reklamiraju i prodaju na pijacama, bez papira i ispunjenih propisa, ali garantuju da je njihov ajvar bez konzervansa, a kompot od neprskane jabuke. Zanimljivo je da i takvi svake godine prodaju teglu više. Čak i Uprava za agrarna plaćanja navodi za „Novu ekonomiju“ da broj podnetih zahteva za podršku u preradi raste, srazmerno sa odobrenim. Na terenu nailazimo na kontradiktorne informacije.
Dok većina firmi koje se bave preradom voća i povrća ne žele da daju odgovor na pitanje da li su i koliko dobili pomoć od državnih institucija prilikom početka proizvodnje i kasnije razvijanja posla, neke od njih su izričito naglasile na svojim sajtovima da nisu imale nikakvu pomoć od države, niti od Fonda za razvoj i da su same gradile svoj biznis. U prvoj polovini ove godine, te priče držala se i fabrika GMP iz Jarmenovaca kod Topole. Ova firma bavi se otkupom i preradom voća i povrća, a beleži rast proizvodnje i prodaje sa novim vlasnikom, od 2007. godine kada je treći put uspešno privatizovana.
Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
