Politički interes ogrnut velikodušnošću

Deset hiljada dinara za mlade, 20.000 za penzionere, 35.000 za vaučere za lekove, 100 evra za punoletne, 10 evra za one, a 20 evra za ove. Tako je u poslednje četiri godine potrošeno iz budžeta više od dve milijarde evra. Da li je kod donošenja odluka o davanju novca na umu blagostanje društva ili sopstveni politički interesi? Deluje da se politika više zasniva na diskrecionoj volji vlasti nego na pravilima i procedurama.

Polovinom februara počele su isplate državne pomoći obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama. Iz budžetske rezerve izdvojeno je 150 miliona dinara za mere koje je Vlada krajem prošle godine usvojila sa ciljem da pomogne pacijentima i njihovim porodicama.

Država će deliti vaučere za rehabilitaciju i rekreaciju u iznosu od 50.000 dinara. Porodicama sa decom i odraslima koji su oboleli od retkih bolesti moći će da se isplati jednokratna pomoć u iznosu od 25.000 dinara, a Ministarstvo za brigu o porodici dodeliće i vaučere u iznosu od 35.000 dinara za kupovinu lekova i medicinskih sredstava koje mogu iskoristiti oboleli od retkih bolesti.

Činjenica je da su lekovi i suplementi za retke bolesti veoma skupi i teško da bi iko mogao imati išta protiv pomoći bolesnima i to posebno onima kojima je lečenje preskupo i teško dostupno.

Olivera Jovović iz Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) kaže da je isplata pomoći počela, da će vaučeri stići na adrese, a da je već stiglo više od 1.000 zahteva.

„Udruženje se sastalo sa predsednikom 15. januara, a nakon toga smo imali sastanak u predsedništvu, gde su udruženja dostavila svoje potrebe. Mislim da nikada više pažnje nije bilo posvećeno retkim bolestima i ova pomoć, iako jednokratna, daje utisak pacijentima da nisu sami“, kaže za Novu ekonomiju predsednica NORBS-a, dodajući da očekuje da će vaučeri za lekove i suplemente biti dostupni i sledeće godine.

„Očekujemo da će, sa sazivanjem nove vlade, biti doneta i sistemska rešenja“, napominje ona.

Upravo to je i glavno pitanje koje mnogi poslednjih godina postavljaju u raznim oblastima društva i ekonomije – šta je sa sistemskim merama?

DELJENJE NOVCA UMESTO SISTEMSKIH MERA

Deset hiljada dinara za mlade, 20.000 za penzionere, 35.000 za vaučere za lekove, 100 evra za punoletne, 10 evra za one, a 20 evra za ove. Tako je poslednje četiri godine potrošeno iz budžeta više od dve milijarde evra.

Veći utisak od samog deljenja novca ostavlja način na koji se to radi i nesistemsko, ad hok ponašanje države.
Po pravilu, predsednik Republike na nekom TV nastupu ili prigodnom događaju praćenom kamerama saopšti odluku, ostavljajući utisak kako je baš on doneo, kako on deli pare, a onda Vlada to posle operacionalizuje kroz uredbe i zaključke.

Zapravo, država se ponaša kao neka nevladina organizacija koja pomaže onome kome misli da treba kada dobije neku donaciju.  Deluje da slabo ima strategije, uglavnom je tu samo taktika.

Na to je ukazivao i Fiskalni savet svojim kritikama diskrecionog trošenja budžeta, a prema završnom računu budžeta za 2022. godinu, ustanovili su da je iz budžetske rezerve potrošeno oko milijardu evra.

Ovo linearno i neselektivno deljenje novca, u javnosti malo neprecizno nazvano „helikopterski novac“, uhvatilo je maha usred kovid 19 pandemije, u maju 2020. godine, baš uoči tadašnjih junskih parlamentarnih izbora.

Nastavilo se naredne četiri godine i traje i dalje, jer je u februaru počela isplata vaučera za obolele od retkih bolesti i njihove porodice.

Taj „helikopter novac“ poslužio je kao sredstvo za održavanje standarda građana i poslovanja privrede tokom pandemije, zatim za podsticanje tražnje i stimulisanje ekonomije u postpandemijskom oporavku, a sve vreme zgodno dođe da se pokaže kako država brine o svojim građanima pred izbore održane 2020, 2022. i 2023. godine.

Praksa odobroljavanja birača pred izbore pojačanim budžetskim trošenjem nije ništa novo, ali ovakav vid i obim prostog i direktnog deljenja para, čini se da nije viđen do sada kod nas.

POMOĆ, ALI BEZ OBAVEZA

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i predsednik Naučnog društva ekonomista, ističe da iako su davanja jednokratna, po osnovu njih su stvorene velike obaveze i povećan je javni dug:

Efekat ovih davanja na privredu nije naročito veliki. Veći bi bio da je novac davan samo siromašnim, pošto bi onda, uglavnom, on otišao u potrošnju. Ona ipak jesu uticala na rast tražnje i to je doprinelo inflaciji

Za ovu jednokratnu politiku moglo bi se naći objašnjenje u opreznom vođenju javnih finansija. Država pomaže, ali bez obaveza. Kada pomogne penzionerima sa po 20.000 dinara, osim te jednokratne isplate, budžet nema obavezu da svaki mesec isplaćuje više novca, kao što bi imao ako bi penzije bile povećane.

Kada su ekonomisti ili MMF kritikovali nelinearno deljenje novca tokom pandemije, govorili su da je dobra stvar što su to jednokratna davanja koja ne stvaraju trajne obaveze za budžet.

Arsić ističe da je to tačno, ali da se radi o vanrednim merama, a vanredne mere su za vanredne okolnosti.

„Jednokratne mere ne utiču na sistemski deficit, već samo na deficit u toj jednoj godini. Međutim, kada se to mnogo radi, mnogo se i povećava javni dug“, upozorava Arsić, dodajući da iako će doći vreme za smanjenje kamata, one će naredne dve, tri godine biti na visokom nivou.

Naš sagovornik ističe i da su socijalna davanja u Srbiji relativno mala i da njihovo trajno povećanje ne bi mnogo uticalo na deficit, naravno ukoliko se vodi računa o ostalim budžetskim rashodima.

„To se posebno odnosi na kategorije stanovništva koje ne dobijaju nikakvu pomoć. Recimo, veliki broj staračkih seoskih domaćinstava, posebno žena, ne dobija ni penziju. Bilo je inicijativa da se uvede socijalna penzija za one koji nemaju nikakva primanja, ali uz uslov da se ljudi ne stimulišu da ne uplaćuju doprinose“, ukazuje on.

DOBRA VOLJA IZNAD ZAKONA

Tu je i treći aspekt ovih davanja, koji mnogi ocenjuju i kao glavni motivator da se novac deli skoro pa dekretom, umesto na osnovu zakona.

„Takvo deljenje može da se lično i politički kapitalizuje. Kada predsednik, Vlada ili stranka kažu dajemo novac, to deluje ljudima kao njihova dobra volja. Kada bi se donosio zakon, bilo bi rasprave u Skupštini, bilo bi javne rasprave u kojoj bi učestvovali stručnjaci, udruženja, sindikati… I onda nema tog utiska kako građanima neko nešto daje, nego oni to vide kao svoje pravo“, ističe Arsić.

Uvek se u takvim situacijama, dodaje on, postavlja pitanje da li je kod donošenja odluka o davanju novca na umu blagostanje društva ili sopstveni politički interesi.

Deluje da se politika više zasniva na diskrecionoj volji vlasti nego na pravilima i procedurama.

Da planiranje ne znači mnogo, videli smo prošle godine kada je u septembru, nekoliko dana posle rebalansa budžeta, predsednik Republike objavio kako će penzionerima biti isplaćeno po 20.000 dinara jednokratne pomoći, iako ni reči o tome nije bilo u zakonu koji određuje kako će se novac trošiti u toj godini. To je koštalo budžet oko 280 miliona evra.

Za sada ova davanja ne predstavljaju problem za javne finansije. Deficit je prošle godine pao na 2,2 odsto BDP-a iako je planiran da bude 2,8 odsto. Javni dug je pod kontrolom, na kraju prošle godine iznosio je 52,7 odsto BDP-a. Ali, nije da to trošenje nema posledica. Prva je to da je nominalno povećanje javnog duga na 36 milijardi evra, uz rast kamatnih stopa, dovelo do toga da je prošle godine iz budžeta plaćeno skoro 150 milijardi dinara na kamate po osnovu javnog duga. To je za 42 milijarde dinara više nego godinu pre.

Danica Popović, profesorka ekonomije u penziji, smatra da deluje kao da ni ne postoji nikakva politika.

„Izgleda da, kako predsednik nešto smisli, tako mu se izlazi u susret. On izjavi da treba dati deci, oni trče da to urade. Imamo ljude iz Filharmonije kao kulturnu elitu zemlje, koji gladuju. A i ako im sada, posle protesta, daju neko povećanje, izgledaće da je to zato što je njemu tako dunulo“, ističe ona, dodajući i da je naličje toga nova klasa tajkuna koji se stvaraju u poslovima sa državom.

„Ako ste u njegovom timu, za vas nema problema. Zakoni i propisi su stavljeni van snage, postoji njegova volja i njeno ispunjenje. Pa u ovoj zemlji su i ranije postojali zakoni, mnogo pre njega su važila neka pravila. Međutim, ovde je tako velika proizvodnja skandala da mnogi prođu i neprimećeno“, ogorčena je ona.